Zavičajni muzej Knjaževac već godinama je prepoznat kao ustanova koja primenjuje savremeni pristup u postavci i negovanju publike, odnosno privlačenju najmlađih. Publikacija „Koferče znanja“ još je jedan biser u ogrlici. Tema je kulturno nasleđe zavičaja. Piše: Milena Micić Milošević. Foto: Zavičajni muzej Knjaževac
Polazeći od Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, a naročito člana 27. kojim se definišu jednaka prava svih da učestvuju u kulturnom životu zajednice, Zavičajni muzej Knjaževac dugi niz godina realizuje aktivnosti koje za cilj imaju unapređenje pristupačnosti muzejskih prostora i programa, poštujući i primenjujući socijalni metod. Jedan od programa jeste i „Muzej za poneti – muzej za sve“, koji ljubiteljima muzeja donosi nova saznanja „upakovana“ u kofere i škrinje. Ovaj program namenjen je najširoj publici, od najmlađih do najstarijih, svim pustolovima koji su spremni da se zajedno sa timom muzejskih stručnjaka i spakovanim „Koferčetom znanja“ upute na putovanje do novih saznanja. Obrazovni i kreativni program „Koferče znanja“, kako ga od milošte zovemo, nastao je sa namerom da omogući sticanje znanja i veština na zanimljiv način angažujući sva čula. Pored brojnih informacija, zanimljivih priča i legendi koje se mogu pronaći u bogato ilustrovanoj pratećoj publikaciji, ovaj program pruža mogućnost senzornog, a naročito taktilnog iskustva kao i brojne interaktivne metode za upoznavanje sa muzejskim zbirkama i kulturnim nasleđem knjaževačkog kraja i van objekata muzeja. „Koferče znanja“ kombinuje kreativne i digitalne alate, zvuk i sliku, učenje i igru, a sve da bi se knjaževački muzej i dragoceno kulturno blago koje se u njemu čuva približili i predstavili svima.
„Muzej za poneti“ upakovan je u kofere i škrinje. Internet prezentacija programa „Muzej za poneti – muzej za sve“ koja daje mogućnost pretraživanja sadržaja kofera, učenja i rešavanja kreativnih i edukativnih zadataka „na daljinu“, kao i besplatne android aplikacije koja pružaju mogućnost interakcije sa predmetima u koferima i sadržajima predstavljenim u još jednom posebnom edukativnom elementu ovog programa – u publikaciji „Koferče znanja“ koja se može čitati i u digitalnom obliku. Zašto je ova knjižica tako posebna i šta je čini vrednom pažnje,osim korica u obliku kofera, dražesnih ilustracija i brojnih pratećih zadataka koji čitaoca mogu zabaviti? Reč je o obilju informacija o Knjaževcu, kulturnom i prirodnom nasleđu i skrivenim lepotama ovih krajeva, kao i knjaževačkom muzeju, ali i o značajnom elementu pristupačnosti koji ima i koju zagovara.
Tekst publikacije priređen je tako da bude razumljiv različitim generacijama, ali je zapravo zamisao autora da se ova knjižica čita u društvu roditelja i dece, baka ili deka i unuka, sa braćom i sestrama, drugarima. Osnovna ideja prilikom koncipiranja publikacije „Koferče znanja“ bila je da se na zanimljiv način čitaoci upoznaju sa misijom muzeja kao ustanove, ali i da se kroz priču o Knjaževcu i zbirkama knjaževačkog muzeja ukaže na značaj i bogatstvo, specifičnost i neophodnost postojanja ovakvih „malih čuvara“ kulturnog nasleđa, podigne svest o značaju očuvanja lokalnog kulturnog nasleđa, kao i znanja o zavičaju i njegovoj interpretaciji i prezentaciji.
Publikacija „Koferče znanja“sastavni je deo programa „Muzeja za poneti“ i ona treba da doprinese unapređenju pristupačnosti muzeja osobama sa invaliditetom. Upravo zahvaljujući interaktivnim elementima uz upotrebu pametnih uređaja, android aplikacije i uz radne zadatke koji podrazumevaju učenje kroz rad, ova publikacija pretvara se u audio-vizuelni vodič za sve dopunjen tumačenjima na znakovnom jeziku i drugim elementima. U uvodnom delu publikacije kroz prvi kreativni zadatak izrade putne isprave – pasoša, otvaraju se teme poput (doživljaja) teritorije, pripadnosti, zavičaja, poznavanja i vrednovanja sopstvenih potencijala i nasleđa.
Ovde je objašnjen koncept čitanja knjige kao svojevrsnog „interaktivnog putovanja“ uz „bedeker“ prema predviđenom itinereru, do konačnog rešavanja zadataka u cilju dobijanja svih potrebnih pečata za „prelaz“ preko „granice“ našeg zavičaja ili za sticanje prava na „državljanstvo“ u njemu. Već na samom početku čitaoci se susreću i sa QR kodovima koji su tačke povezivanja sadržaja publikacije sa digitalnim sadržajima, 3D modelima i dr. Mali „bedeker“ počinje pričom o Knjaževcu i knjaževačkom kraju, govori o prošlosti, ali i ne tako davnim danima slavne istorije Gurgusovca, „Male Venecije“ ili „Malog Pariza“ kako su varoš na dva Timoka nekada zvali, a koje još uvek pamte brojne generacije. Tu je i muzejski bonton, važan element za formiranje publike, kao i za uspostavljanje odnosa međusobnog razumevanja i uvažavanja između muzeja kao ustanove i posetilaca. Tu su i korisni saveti za planiranje svakog, pa i ovog virtualnog putovanja kroz znanje. „Putovanje“ počinje kratkim prikazom svih objekata u sastavu Zavičajnog muzeja Knjaževac i njegovih bogatih i raznovrsnih zbirki. Kroz priču o zbirkama objašnjen je i način na koji muzej funkcioniše, zahvaljujući timu stručnjaka koji svakodnevno obavlja niz veoma važnih i odgovornih poslova. Tekst prate ilustracije u koloru i radni, kreativni ili edukativni zadaci koji čitaocima pomažu da provere stečena znanja ili da rešavajući zadatak steknu nova znanja.
Jedna od zamisli pri koncipiranju ove publikacije jeste da se kod čitaoca pokrene želja za angažovanjem i iskustvenim senzornim doživljajima. Kako mirisi čine značajan deo našeg sećanja, a nema dražih sećanja na detinjstvo, zavičaj i drage ljude od mirisa bašte, dunja sa bakinog ormana ili iz nečije kuhinje, deo publikacije posvetili smo i hrani kao značajnom delu našeg kulturnog nasleđa ali i svakodnevnog života. Čitaocima je omogućeno da zabeleže recept za neko od omiljenih ili starinskih jela iz detinjstva.
O naseljavanju prostora u okolini Knjaževca svedoče brojna arheološka nalazišta i materijalni ostaci iz različitih perioda, od praistorije do današnjih dana. Veliki broj predmeta pronađenih na arheološkim lokalitetima u okolini grada čuvaju se i izlažu u postavkama Zavičajnog muzeja Knjaževac. Posebno zanimljiv deo istorije varoši knjaževačke jeste novovekovna istorija i priča o formiranju i razvoju grada. Deo pratećih zadatka, uz ilustracije i fotografije upotpunjuje i dodatno pojašnjava i predstavlja muzejske zbirke kroz priče ili prikaze pojedinačnih predmeta.
Poslednju trećinu knjige čine zadaci dati na posebnim listovima koji se mogu preuzeti u digitalnoj formi sa internet strane programa. Ovim zadacima podstiče se kreativnost i logičko razmišljanje, i stiču nove dodatne informacije na određenu temu. Na kraju knjižice u obliku koferčeta, nalazi se list sa samolepljivim sličicama „koferima“ obeleženim brojevima zadatka i logotipom muzeja i programa koje je potrebno iseći i zalepiti u pasoš po rešavanju zadatka pod istim brojem. Radni zadaci predstavljaju elemente koji podrazumevaju angažovanje čitalaca, manuelni rad uz upotrebu različitih materijala, a koji treba da doprinese razvoju grafo-motoričkih sposobnosti. Uključivanje savremenih digitalnih pomagala i alata doprinosi uspostavljanju odnosa između različitih generacija i aktivnom uključivanju posetilaca u proces sticanja znanja o zavičaju… Ne samo u muzeju, uz muzejskog vodiča ili kustosa, već u društvu porodice i prijatelja, kod kuće, u parku ili na planini.
Publikacija „Muzej za poneti“ bogata je sadržajem i ilustracijama. Autorka publikacije i programa „Muzej za sve – muzej za poneti“ je Milena Milošević Micić, viša kustoskinja knjaževačkog muzeja, ilustratorka mlada knjaževačka umetnica Sanja Mladenović, autor fotografija Saša Milutinović, fotodokumentacija je iz fonda Zavičajnog muzeja Knjaževac. Za grafički dizajn publikacije zaslužan je Marjan Vidojević, grafičko-tehničko rešenje sajta i e-knjige uradio je tim GetToNet . Iza interaktivnih elemenata stoje tim ArhiMedia Grupe Matematičkog instituta SANU, Ivan Savić i Miloš Ćirković.