Nisam mogla da zaspim
pa sam otišla. Znam, trebalo je da ostavim poruku. Znam, nije lepo da devojka tek tako ode pošto si je izveo na večeru, pošto je već tri meseca izvodiš na večere, zapravo skoro svako veče, a naročito ne kad, posle tih gotovo stotinu izlazaka, napokon, kaže da bi svratila na još jednu čašicu pred spavanje. Znam, teško je kad se ujutru probudiš, a krevet prazan; prethodne si večeri bio siguran da ujutru neće biti prazan, i stan je prazan, a mislio si da je s tim gotovo. Ali morala sam da odem, nisam mogla da zaspim, kapiraš?
Foto: Dragana Kojić
Šta da ti napišem? Da je veče bilo lepo. To znaš. Više puta sam ponovila. Pa uvek je tako. Da ne mogu da ostanem? To znaš i sam. Vidiš da me nema. Svi ti izlasci na večeru – znaš, nisam svaki put bila tako gladna. No uvek je bilo lepo posle, kad bi sve rasklonili pa bismo samo sedeli i čavrljali. Dopadalo mi se kako bi uvek lagano odmahnuo glavom kad bih rekla da ću ovog puta ja platiti. Znaš, ne samo jednom, mogla sam svaki put, ali dopadao mi se taj tvoj lagani pokret glavom. Zavijorila bi ti se kosa.
Da, naravno da znam da smo previše puta večerali i da je već odavno vreme za druge stvari. Zato sam rekla da možemo do tebe. Međutim, čim sam ušla, znala sam da nije trebalo. Sve te stvari u tvom stanu! Za mene prosto nije bilo mesta. Dok bismo večerali bilo je nekako manje – manje lično. Ovde pak – nemam pojma, možda je trebalo da odemo u hotel, možda bi se nešto i desilo. Kao u restoranu, dođeš i odeš. A ovo je bio tvoj dom. Sve te stvari na zidovima koje ste ti i tvoja žena donosili s putovanja. Pa si mi još pokazao i dečju sobu. Da, greška, to verovatno znaš i sam. Znam, odrasli su i imaju svoje živote. Ali još imaju svoju sobu kod tebe. Uvek možete doći. I šta ću onda ja?
Foto: Dragana Kojić
Teško su mi pale tvoje suze. Nisam mogla da te utešim, a želela sam. Da, znam da ti je stalo do mene. Pa znaš da je kod mene isto. Stvarno mi je krivo, dobar si čovek. Niko drugi ne bi razmestio krevet za mene u dnevnoj sobi. Ali stvarno nisam mogla. Da zaspim. Previše stvari. Knjige, koje sigurno nisu tvoje. Muzika, koju ne slušaš. Za mene previše, nemoj zameriti.
Znaš šta? Sita sam, sasvim. Mislim da više neću moći da klopam s tobom, bar neko vreme. A šta drugo nas dvoje možemo da radimo? Nećeš mi zameriti? Kapiraš?
Oprema teksta korzoportal
Preveo sa slovenačkog Ivan Antić
Andrej Blatnik, „Kapiraš?“, Geopoetika, 2017, Beograd
Andrej Blatnik (1963. Ljubljana), jedan je od najpoznatijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca. U njegovom opusu su romani, priče, radio drame, studije, eseji. Prevodi s engleskog. Priče iz knjige “Kapiraš?” uvrštene su u antologiju Best European Fiction 2010, koju je uredio Aleksandar Hemon, i antologiju Short: Five Centuries of Short Short Stories, a knjiga je ovenčana i uglednom ruskom nagradom Premje Jugda za najbolju slovensku knjigu 2016. Vikend priča na korzoportalu.
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica