Ratko Dangubić (Ljubinje – Žrvanj, Hercegovina, 1946), pripovedač, romansijer, aforističar. Ima objavljene knjige aforizama i nekoliko knjiga priča. Njegove priče i aforizmi zastupljeni su u više antologija u zemlji i inostranstvu. Pisao je i dramske tekstove za radio i televiziju. Živi i radi u Novom Sadu i Beogradu. I još jedna vikend priča!
Ana Nedeljković: Zečevi
Milan je pušio cigaretu za cigaretom, cedio espreso i govorio kako je istorija pred raspadom, a ja sam posmatrao kako momak za šankom obavlja posao. Onda mi je pažnju privukao muškarac koji s kesama i kutijama hoda između kontejnera. Kada sam ovo pokazao Milanu, uzdahnuo je i rekao: „Jurodiv.“ Događaj nije poseban, ali je stvaran i ne bih propustio da o njemu govorim. Trebalo je dana da shvatim da je ovo i priča. To se dogodilo i koju nedelju kasnije. Taksista me je po dogovoru ostavio na uglu Takovske i Kosovske. Imao sam vremena da odem i na kafu s Milanom. Njemu treba deset minuta da dođe iz „ofisa“. Kada me put nanese i imam minut, s Milanom sednem u kafe Drinka; ispostavi se i ovaj put da u dubini lokala nema mesta, pa sam se nasadio na visoku stolicu uz ulaz.
Kada je Milan stigao, trunili smo iznova o svemu. Milan je pristigao s Borsalinom na glavi, miran, i nasmejan. Otkopčao je prsluk i uzdahnuo. S druge strane Kosovske ulice, iza Parlamenta, gde su kontejneri na rastojanju od po dvadesetak metara, pojavio se onaj sredovečni muškarac. Sa osmatračnice na barskoj stolici posmatrao sam kako iz kontejnera vadi kese i kutije i prenosi ih u susedni. Iznova sam se pitao, a pitao sam i Milana, šta radi, a on je ponovio: „Jurodiv.“ On je ubeđen da je jurodiv, i voleo bi da zna kakve mu se misli kotrljaju u glavi. Tada je mrmljao: „Mora da emituje kodirane informacije.“ Jedino što sam, iznova, mogao da zaključim jeste da je on, nema sumnje, usredsređen na posao.
I sve se ponovilo iznova koji dan kasnije. U kafeu sam sedeo i s Milanovom saradnicom Snežanom i pio kafu; donela mi je laptop iz servisa; ‘film’ između kontejnera je trajao. Na moje pitanje u vezi sa jadnikom, Snežana je slegnula ramenima.
Kada smo se pozdravili, krenuo sam put parka, iza Skupštine, i zastao uz kontejner gde je sagnut čovek prepakivao kartonske kutije: gurajući ih jednu u drugu. Upitao sam ga nehajno, u prolazu: „Šta se dešava?“ On nije podigao glavu da vidi ko mu se obraća, ali je rekao: „Dešava se da je anarhija. Zakoni se ne sprovode.“ Odvukao sam se put Pionirskog parka i preko Andrićevog venca nastavio u Kralja Milana. Kada sam Milanu prepričao događaj, rekao je: „On je u glavi više svoj nego mislimo.“
Iz knjiga priča Ratka Dangubića Toliko toga je već tamo, Arhipelag, Beograd, 2016.
PROČITAJTE I VIKEND PRIČE DRUGIH AUTORA: ljubav-rad-gubitak, prica-sta-sve-hocu, 28-jul-1976, vegetarijanski-cili, taslih, dete, preljubnik, porodicne-veze, jedenje-ribe-u-osami, limbo-u-letnje-periodu, o-pijenju, ludo-drvo