Već sedamnaest godina u Peruđi se održava Međunarodni festival novinarstva na kome su hiljade stručnjaka iz medijske sfere. Ove godine među njima je bila i Dubravka Valić Nedeljković koja je osnovala Odsek za medijske studije na Novosadskom univerzitetu. Pronašla je nove veze između ovog i festivala Exit koji se održava na Petrovaradinskoj tvrđavi. „Od Peruđe do Petrovaradina / Kako spojiti nespojivo i povezati nepovezano“. Foto: Lična arhiva D.V.N.
Zašto sam se u Peruđi ovog proleća osećala kao da sam na Exit festivalu u Novom Sadu, odnosno na na Petrovaradinskoj tvrđavi? Zato što je od 19. do 23. aprila ove godine (2023) cela Peruđa posvećena Međunarodnom festivalu novinarstva i tako već sedamnaest godina. Hiljade osoba koje dođu na festival, od jutra do kasne večeri vreme provode u glavnoj ulici u kojoj se nalaze festivalske sale, restorani, kafei. Na početku ulice je hotel Brufani, na kraju velika Fontana na Maggiorena Trgu Četvrtog novembra gde je i katedrala.
Sličnost sa Exit-om je utolika što je i njegova publika koncentrisana u okvirima Petrovaradinske tvrđave, odnosno Donjeg i Gornjeg grada. Osim toga, Peruđa se kao i Petrovaradinska tvrđava nalazi na brdu, praktično na kamenoj steni 500 metara nadmorske visine, a visinske razlike grada na pojednim mestima su i do 250 metara. Petrovaradinska tvrđava je na mnogo nižoj nadmorskoj visini. Zajedničko za obe festivalske lokacije je da su za vreme festivalskih dana zatvorene za javni saobraćaj (iako Peruđa donekle) i da im se pristupa kroz tunele. Na Petrovaradinsku tvrđavu peške, a u Peruđu se ulazi mini metroom kroz tunel, preciznije, gondolom za desetak osoba koja prevozi od podnožja moderne Umbrije do središta renesansnog grada visoko iznad udoline srednje Italije gde je peruđanska oblast smeštena. I tako, dva grada, Peruđa i Novi Sad/Donji i Gornji grad Petrovaradinske tvrđave žive festivalsku svakodnevicu.
Jedna od sala u kojoj su održavane debate
Sada dolazim do suštinske razlike koja se, pre svega očituju u programskoj koncepciji festivala.
U Peruđi se održava Međunarodni festival novinarstva čije se programske celine zasnivaju na debatama u kojima učestvuju novinari, medijski stručnjaci svih vrsta, vlasnici medija, predstavnici medijske industrije, autori medijskih sadržaja, ali su dobrodošli radoznalci svih provincijencija. Ulaz je besplatan, ne plaća se kotizacija. Međunarodni festival Exit je komercijalan, naplaćuju se karte, na tematske debate mogu doći samo pozvani, ili oni koji su platili ulaznicu. U Peruđi ne postoji nikakva kontrola ili obezbeđenje u devet prostora gde se paraleno održavaju festivalske debate (osim što vas volonteri upućuju gde ima slobodnih mesta). Da biste ušli na Exit itekako ste prekontrolisani, pre svega iz bezbednosnih razloga, takođe postoje “prostori” odnosno bine sa različitim muzičkim programima, ali kad jednom uđete na tvrđavu sloboda kretanja i pridruživanja različitim muzičkim nastupima je slobodna. U Peruđi i jeste, i nije. Naime pošto je interesovanje za debate ogromno, a broj mesta u svakoj od sala ograničen, pred početak svake debate se formiraju dugački redovi. Kada se sva mesta popune, vrata se zatvaraju i ko je ušao ušao je, ostali ostaju napolju i verovatno propuštaju taj termin i na drugim mestima, jer uvek sve bude popunjeno. Neke od sesija se prenose u strimingu u kafeteriji, novinarskoj sobi, ili nekom drugom javnom prostoru hotela Brufani, ali to je mali broj. Za znatiželjnike je dobra informacija da se na sajt festivala postavljaju sve debate, pa se mogu slušati naknadno, besplatno (journalismfestival.com). Preporučujem novinarima i medijskim stručnjacima da “prosurfuju” kroz program Međunarodnog festivala novinarstva u Peruđi 2023. Mnogi novinari se akredituju, kao i za Exit, za praćenje festivala, ali u Italiji je to je samo proforme, jer bili ili ne bili akreditovani, svi sadržaji su vam besplatno dostupni na licu mesta.
Na Međunarodnom festivalu novinarstva u Peruđi 2023. takoreći nije bilo oblasti od javnog interesa koja nije “obrađena”. Teme su “pokrivale” rat u Ukrajini, veštačku inteligenciju, novinarstvo podataka, klimatske izveštaje, podkasting, audio i video zapise, kolaborativno novinarstvo, novinarstvo okrenutom ka rešenjima, istraživačko novinarstvo, budućnost novinarstva, novinarsku etiku, položaj žena u medijima, novinarski aktivizam i odgovornosti za javno izgovorenu reč, nove mogućnosti tipa tik-toka ili instagrama, načine kako istražiti publiku i prilagoditi sadržaj koji će biti atraktivniji određenim ciljnim grupama…
Lični utisci autorke teksta o festivala novinarstva – Neprestano sam imala utisak da propuštam nešto značajno, jer je sve zanimljivo, a ne možete biti u isto vreme na više mesta, naravno. Program je bio objavljen u knjizi. Bila je to knjiga u pravom smislu reči. Odmah sam obeležila prioritete. Ubrzo sam shvatila da je to besmisleno, jer sam ih menjala u hodu u zavisnosti od niza okolnosti o kojima u početku nisam razmišljala. U svakom slučaju, i kada niste na mestu koje ste “obeležili” u programskoj knjizi, shvatite da je Međunarodni festival novinarstva u Peruđi “ceo svet” i nije važno u kojoj ste debatnoj sali. Neobično, ali zaista je tako. I ove godine u okviru festivala objavljena je i nominacija za međunarodnu novinarsku nagradu u pet kategorija. Jedan od predloženih za 2023. je Ilir Gaši, beogradski novinar mlađe generacije. Omanja srpska delegacija je zdušno navijala za Ilira na večeri nominacija. Ime dobitnika biće objavljeno krajem godine.
Ilir Gaši i autorka teksta D. Valić Nedeljković
Peruđa je smeštena zgodno za one koji osim festivala žele i dah italijanske istorije i kulture baroka i renesanse. Dakle, vrlo blizu su Firenca, Asizi, Gubio – poznat kao pravi relikt srednjovekovnog urbanizma, Sijena i niz malih gradova šćućurenih na okolnim brežuljcima Umbrije. Ne znate gde biste se pre denuli. Istorija civilizacije zasipa sa svih strana. Peruđa je poznati italijanski univerzitetski grad, univerzitet datira iz 14. veka. Ne bih da se zaboravi da je Exit festival počeo kao studentska ideja i inicijativa u strašnom vremenu raspada Jugoslavije. Njegova prva izdanja bila su u kampusu Novosadskog univerziteta, potom se preselio na Petrovaradinsku tvrđavu. Naravno, tu su i ništa manje važni stereotipi o Italiji bez kojih bi ceo užitak ostao okrnjen: pasta, pica, proseko, đelato, makijato, izuzetni “Baci Perugini” (“poljupci iz Peruđe” – čokoladne bombone umotane u papire na kojima su odštampane sentence najpoznatijih svetskih umova), italijanske cipele, odeća još uvek u vrhu svetske mode.
I naš Exit ima “delicije” – Ukoliko mislite da je Exit uskraćen u odnosu na navedene stereotipne italijanske delicije, varate se i on se ima čime “nositi” (dobro, ne baš u potpunosti): novosadski Index sendvič, roštilj, riblja čorba i paprikaš za one zahtevnije, pivo, vina iz fruškogorskih podruma, štrudla s makom, ni naš sladoled nije loš iako nije baš autohton proizvod, pre su to šnenokle i kuglofi. Istini za volju i oni pripadaju austrougarskoj kuhinji, posebno kuglofi iz baroknih Sremskih Karlovaca. I eto me do ključne reči – “barok”. Ona povezuje arhitektonsko nasleđe Peruđe i Petrovaradinske tvrđave, njeno barokno Podgrađe, pre svega..
Na kraju krajeva, iako su na prvi pogled nespojivi i geografski, i tematski, i po samoj koncepciji, Međunarodni festival novinarstva i Međunarodni muzički festival Exit (prvi je neprofitni, drugi komercijalni) mislim da sam osetila dodirne tačke, pre svega u energiji koju šire van granica svojih zemalja, svaki na svoj način.
PROČITAJTE I: latinske-crkve-u-srbiji/, trst-kafei-istorija-grada/, palmanova-idealni-renesansni-grad-tvrdava/, promocija-pesacke-zone-u-starim-gradskim-jezgrima/, sombor-glavni-grad-backe/