U građanskoj, aktivističkoj borbi za očuvanje Šodroša, rezervata flore i faune na obali Dunava, pešačkim hodom oko tričetvrt sata od centra Novog Sada, pre tri meseca nikao je SURVIVOR KAMP. Njihovu ekološku borbu podržavaju i stvaraoci raznorodnog opredeljenja. Ovog vikenda, od petka do nedelje gostuju kantautor Kralj Čačka, pijanistkinja Branka Parlić i pisac Slobodan Tišma. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković. Korzoportal
Pod tek razapetim, doniranim, šatorom u srcu Šodroša, Vesna Jakovljević predsedavajuća novosadske Civilne organizacij za očuvanje prirode i životinja (OSNA), objašnjava za korzoportal kako je došlo do zajedničke akcije nekoliko ekoloških udruženja i nastanka SURVIVOR KAMPA sa zajedničkim ciljem da se sačuva jedinstvena oaza nadomak Novog Sada, kojoj prete graditeljski/ investitorski poduhvati – “Sve počinje kada je naša aktivistkinja 11. juna ove godine (2022) uočila da je počela seča velikih stabala topola u Šodroš šumi. Sekli su je nepoznati ljudi, stabla nisu imala doznaku, pa smo znali da nisu iz ‘Vojvodina šuma’. Ova parcela nije deo Generalnog plana za regulaciju izgradnje četvrtog mosta preko Dunava u Novom Sadu, obilaznice, i odmah dan kasnije smo održali sastanak. U podne sam donela ligeštul, zatim drveni sto, stigao je i prvi šator, počeli smo da se okupljamo. Tako je nastao Šodroš SURVIVOR KAMP”.
Reči Vesne Jakovljević još su ubedljivije kada kaže da je na Šodrošu “bukvalno odrasla, šetala sam sa detetom, ali sada mi svi ovde znamo svako drvo, biljku, ptičicu. Osećamo da nas ova šuma voli kao da je svesna da smo njeni prijatelji i poslednja odbrana. Ovo je najčistija borba, jer se mi borimo za one koji nemaju glas, a to su sve ove ptice i biljke, ovaj dragoceni biodiverzitet koji žele da unište”.
Jedinstveni biodiverzitet Šodroš kome preti uništavanje nastupima podržavaju mnoge javne ličnosti i stvaraoci. Ovog vikenda od petka do nedelje u SURVIVOR KAMP-u gostuju kantautor Kralj Čačka (petak, 20 sati), pijanistkinja Branka Parlić (subota, 18 sati) i pisac Slobodan Tišma (nedelja, 16 sati)
Kralj Čačka Foto: korzoportal
Nenad Marić alias Kralj Čačka počeo je kao klupski pevač uoči 2000. godine. Prvi zvanični snimak objavio je 2014. – “Moj Avatar” i tada je zapažen kao kantautor čiji su osobeni stihovi praćeni muzikom koja je spoj folka, bluza, džeza, roka, šansone, uz elemente kritičkog odnosa prema stvarnosti. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a publici se predstavio najpre zbirkom poezije Na margini koju je ubrzo pratio i album, pa potom i drugi album i brojni koncerti i nastupi na festivalima…
Branka Parlić Foto: Manja Holodkov
Izvođenjem Satijevih „Gimnopedija“ i „Gnosijena“ Branka Parlić će dočarati kako ona čuje Šodroš. Prva ploča Erika Satija na tlu bivše Jugoslavije – Initiés, sa njegovim klavirskim kompozijama, u njenom izvođenju izašla je 1988. godine u izdanju M Produkcije Radio Novog Sada. Koncerti ove pijanistikinje muzike minimalizma imaju poseban vizuelni identitet, jer posebnu pažnju posvećuje režiji svetla i vizualizacijama, stoga će i ovaj nastup pod otvorenim nebom, u šumi biti jedinstven. Priroda će biti najbolja rediteljka!
Slobodan Tišma Foto: Manja Holodkov
Slobodan Tišma jedan je od stvaralaca koji u Novom Sadu predstavlja autentičnu pojavu na umetničkoj, avangardnoj sceni. On je konceptualni umetnik, performer, novotalasni muzičar prošlog, 20. veka, pisac – dobitnik prestižne Ninove nagrade. Osnivač je kultnih novosadskih bendova Luna i La strada. Živi svoju umetnost, ne voli spektakle profitabilnog mirisa. Neki kažu da je nevidljivi umetnik. Ili samo menja maske, pa se prikazuje nevidljivim !? (korzoportal)
Nastanku Šodroš SURVIVOR KAMP-a u Novom Sadu prethode brojni pokušaji ekoloških aktivista da uspostave saradnju sa gradskim ustanovama koje se bave ovim područjem. Najdrastičniji primer je seča 25 stabala topole u šumi Šodroša kada su od “Vojvodina šuma” dobili odgovor da neće sprovesti postupak o bespravnoj seči prema Zakonu o šumama. “Oni ne žele da sprovedu ono što su dužni, da obeleže 25 panjeva ogromnih posečenih stabala, da utvrde da je bespravna seča čemu sledi zakonski postupak. Uvukli su se u još veći problem kada su prodali stabla koja su bila deo bespravne seče. Papir koji smo dobili od ‘Vojvodina šuma’ je dokaz nemoći insistucija i njihove zatvorenosti za građane. Rukovode se profitom”, tumači Vesna Jakovljević.
Prošle godine (2021) žalbu Inicijative Dunavac-Šodroš i Sveti Dunav usvojila je Konvencija Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa poznatija kao Bernska konvencija, čija je potpisnica Srbija. Prema rečima Vesne Jakovljević “to naše insitucije ignorišu, ne znamo da li je Ministarstvo zaštite životne sredine poslalo izveštaj Bernskoj konvenciji, što im je bila obaveza. Zbog toga smo se obratili Evropskom parlamentu. Pomeranje nasipa 500 metara u korito reke, izmeštanje korita Dunava, sužavanje toka Dunava zbog novih objekata je obiljna priča. Ova šuma topola, to je obala-utvrda, to je ono što može da upiju velike količine vode, ne nasip. Šodroš brani Novi Sad od velike vode”.
Dok traje borba za Šodroš, mali SURVIVOR KAMP je svetlo u tunelu.