Kasno leto 018 za mene je proteklo u otkrivanju nove ljubavi, za koju uopšte nisam bila pripremljena. Nonsens, ko je još pripremljen za neočekivano?! Ah, septembarska ljubav. Malo crvenkasto, krmeljivo, šmrkavo biće na četiri noge pretvorilo me je iznebuha u njegovu predanu negovateljicu koja je rešila da izleči to vidno bolesno jednomesečno mače. Njuškica veličine bilo koje nešto veće breskve bila je zakrčena stvrdnutim sluzavim tečnostima koje su curile iz očiju i nozdrva. Na prvi pogled, mače je delovalo kao da je krastavo. U bašti je bila prisutna i mačka majka, i drugo mače beba, zdravo, ali ja sam se prilepila za ono na prvi pogled rugobno i odmah ga krstila – Crvena. Ličilo je da je devojčica, buduća žena. Sve je kasnije potvrdio veterinar. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Jelena Gligorić, Oza Radulović. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković.
Ovom izgledu prethodila je prvo terapija pranja očiju i njuškice čajem od kamilice, više puta na dan, odnosno svaki čas kad bi se nagomilali krmelj i slinci ispod nozdrva veličine recimo dve čiodine glave…
… beba mače Crvena neodoljivo me je privlačila. Stalno sam želela da se dodirujemo, a mače se nije bunilo, pentralo se po meni, grebuckalo, ali nisam marila. O, šta mi je, kakav preokret moje ličnosti nesklone mačjem svetu …?
… čaj od kamilice nije bio dovoljan za ozdravljenje i konzilijum Jelena, Jovo i ja, odlučili smo da Crvenu moramo odvesti kod veterinara. Njegova dijagnoza glasila je ukratko – laringitis, bronhitis, sledilo je neko latinsko ime za virus u očima i bla, bla, bla, prepisao je terapiju – antibiotik u sirupu, kapi i mast za oči… maženje je bilo u sklopu terapije koju nije prepisao veterinar, u pitanju je bila neobična septembarska ljubav koja mi se dogodila…
… sve smo sprovodile Jelena i ja, tri puta dnevno, ali samo sam se ja neprekidno mazila sa Crvenom koja nije odbijala pipkanje…
… mačja porodica u našoj letnjoj, morskoj bašti – majka sa mačićima, oca ni od korova…
… dok me Crvena grebucka istražujući prevoje vrata, pitam se kako se dogodila ova moja septembarska privrženost prema mačkama koje apsolutno nisu u mom fokusu interesovanja, ljubav i ne pominjem…
… šunja se Crvena, gnezdi se ona uz mene, ja uz nju. “Život je neshvatljivo čudo…”, napisao je naš Nobelovac, ali u sasvim drugom kontekstu. Dozvolila sam sebi da ga “istrgnem iz konteksta”. Septembarska ljubav završena je kao i sve letnje ljubavi suzama rastanka, odnosno, ja sam plakala, Crvena je samo žmirkala bistro, plavim izlečenim očima i, učinilo mi se da je jedva čekala da je prepustim čarima mediteranskog, mačjeg života. Mi kontinentalci samo smetamo, iako smo u sekvencama dobrodošli. Septembarska ljubav sa letovanja, završila se kao i većina letnjih zagrljaja – u sećanju. Ili je i sećanje varljivo?
PROČITAJTE I: foto-esej-vazno-je-zvati-se-macka, macka-na-krovu, foto-esej-istanbul, grad, foto-esej-ves-koji-se-susi-na-ulici, foto-esej-stepenice