Sajam knjiga u Beogradu, 63. Međunarodno izdanje pod kupolama Beogradskog sajma, kolikogod menjao urednike, direktore Beogradskog sajma i ostale kreatore tekućih programa, a uz to ide i promena koncepcije (čitaj: raspored štandova, cena zakupljenih prstora brojnih izdavača…), uvek je privlačio i privlačiće one koji vole knjige, ne samo kako bi ih posmatrali u polici, već i da ih čitaju, kupuju za ličnu biblioteku ili za poklon istima koji, eto, žele da im u sobi mirišu knjige prekrivene blagom kućnom prašinom (prašina se sa knjiga briše tek kad neka „keva“ naredi). Nema velike filozofije – ko voli knjigu, doći će na Sajam knjiga u Beogradu. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Oza
Najbolji izdavači 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu su novosadski Prometej i beogradski Službeni glasnik. Novinari su za najbolju izdavačku kuću proglasili beogradsku Geopoetiku koja ove godine obeležava četvrt veka rada, a za najprofesionalniji odnos prema sedmoj sili beogradsku Lagunu. Beogradski Clio je radio pod sloganom Mi lažemo najljepše i niko ih nije pitao – Zbog čega lažete?, već „Zbog čega slovo LJ u reči – najljepše“?!
Na štandu jednog uglednog beogradskog izdavača pitala sam preljubazne, mlade devojke i momke da li se kupuju knjige. Odgovorili su kao iz topa – „Dobro je. Kupuju! Juče smo crkli od posla. Danas je (petak, prim.korzoportal) manje gužve, ali se pripremamo za sutra.“ . Obradovala sam se kao da sam gazdarica od svih sajamskih kasa izdavača koji nam čuvaju obraz prosvetiteljstva.
Tragam za štandom Niškog kulturnog centra koji je izdao knjigu priča Darka Micića Zb(i)rka. Objavili bismo jednu priču na korzoportalu u rubrici petkom Vikend priča, zbog toga i tragam. Jedva ga nađoh, ne Micića, već tezgu NKC. Simpatičan prodavac nema pojma ni o Darku Miciću, još manje o naslovu njegove knjige, a tek o ceni zbirke… Ne odustajem. Prodavac posredstvom mobilne telefonije poteže izdavača, istim načinom ja potežem Micićevu suprugu Milenu (Milošević Micić)… Preznojavam se od vrućine pod sajamskom kupolom, još više od nervoze da knjiga koja mi je na domak ruke neće suštastveno postati moja svojina, a plaćam.
I posle svega, u kesi mi je novi Oster „4321″, po obimu knjiga-cigla, po sadržaju roman-enciklopedija života glavnog lika Fergusona u četiri Osterove izvedbe (nije jeftina, ali koja je enciklopedija života jeftina?!) U druge dve kese su druge dve knjige koje će biti poklonjene. Baš sam hepi, i hipi. Petak je, studenti i ja među njima vraćamo se kućama, autobusom, Sajam knjiga u Beogradu već mi je iza leđa. U autobusu ka Novom Sadu diskretno pod sedištem izuvam baletanke. Otekle mi noge, prsti na rukama, znojava sam, ali hepi i hipi, sa kesama, sa knjigama. Kao kad sam se pre četiri decenije kao studentkinja, na istoj relaciji, petkom uveče vraćala sa torbom prljavog veša da ga mama tj. veš mašina opere tokom vikenda, pa u nedelju uveče ponovo u Beograd, ali sa torbom čistog veša i ponešto dodatog džeparca. Neka knjiga uvek je bila utrpana u prljavom vešu kako bih dopunila ličnu biblioteku. Beograd, uprkos svemu.
PROČITAJTE I: sajam-knjiga-u-beogradu-post-festum, bora-babic-akademska-knjiga-deo-zivota