Ljiljana Madžar Stojković već je prepoznata kao spisateljica u Novom Sadu, a „Zdravo, Đurđinka“ je njen prvi porodični roman koji se zasniva na istorijskoj činjenici, aprilskoj raciji u Novom Sadu 1941. godine, na Salajci i Almaškom kraju (Prometej, 2023). Ovo je prvi put da se govori o tom tragičnom događaju. Korzoportal. Foto: Vladimir Holotkov.
Osvetljavanjem istorijskog događaja – racije u Novom Sadu, odnosno na Salajci i u Almaškom kraju 14. aprila 1941. godine kroz porodičnu sagu „Zdravo, Đurđinka“ Ljiljana Madžar Stojković, temeljnim istraživanjem u arhivama, podiže veo nad zaboravom tragičnog događaja, dok istovremeno kroz sudbinu glavne junakinje Đurđinke romaneskno oslikava život u vojvođanskom selu Čurugu, potom u Novom Sadu uoči Drugog svetskog rata. Filigranskim, živopisnim jezikom punim reči i pojmova koji su uglavnom zaboravljeni, ili ih upotrebljavaju starije generacije u Vojvodini (ajzliban, hoklica, milihbrot, šogor, nahtkasna, špajz, štrand…) priča o ljudima, vremenu u kome su živeli, ali pre svega o vrednosti porodičnog života.
Roman „Zdravo, Đurđinka“ je nežno porodično tkanje sa tragičnim završetkom. U strukturi je troslojan (što označava font slova) – priča spisateljice Ljiljane Madžar Stojković kako je slučajno u porodičnoj zaostavštini pronašla Đurđinkinu fotografiju, zatim Đurđinkina priča o porodici i životu u Čurugu i Novom Sadu, treći deo romana su Đurđinkina pisma iz Novog Sada koja je pisala sestri, kada se sa roditeljima preselila iz Čuruga. Prepliću se vođeni veštom rukom autorke koju ne vode samo emocije, već precizno navodi vreme u kome se događaji odvijaju. „… U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1924. godina protekla je u promeni vlada, menjale su se koalicije, predsednici i politički skandali. Svako je u novoj državi tražio način da ostvari svoj interes. U tajnosti, u Beogradu je održana Treća zemaljska konferencija Komunističke partije. Svet je bio pun događaja koji će uticati na budućnost svih, a najviše onih koji ih nisu pratili…“
Čitajući roman „Zdravo, Đurđinka“ čija je autorka Ljiljana Madžar Stojković putuje se kroz Vojvodinu i mesta Čurug, Srbobran, Žabalj, Gospođince, Sombor, Novi Sad u kome je tadašnja Temerinska ulica poput pariskih Jelisejskih polja (Šanzelize)… Ali Čurug je na prvom mestu spisateljičinog interesovanja – „… Za Čurug se nekada govorilo da je varoš. U vreme kada se Đurđinka rodila, Čurug je imao nekoliko škola i hiljadu đaka, čitaonicu, zabavište, amatersko pozorište, pevačko društvo, šah klub, čak i dobrovoljno vatrogasno društvo… U Čurugu je živelo više nacija, a svaka je imala svoju bogomolju…. Da bi im život bio prijatniji tokom cele godine , na Staroj Tisi napravili su štrand sa skakaonicom i splavom…“
Ljiljana Madžar Stojković u romanu „Zdravo, Đurđinka“ rečima niže slike koje su kao stvorene za film o Novom Sadu nekada gradu u povoju. Na Salajci „… komšije su nam bili povrtari, piljari, ređe zanatlije. Nema kuće u kojoj se nije držala živina, ujutro se čulo kukurikanje petlova, a leti se, kad je jako toplo, osećao smrad iz svinjaca…“ Autorka nam otkriva svetlosti novog doba, sa naznakama feminizma, kroz Đurđinku – „…Najduže sam se zadržavala na stranicama sa lepo obučenim ženama. Posmatrala sam haljine za prepodne, za šetnju, večernje haljine, jednom reči za svaku priliku. Jedan deo modela bio je za zaposlene žene, koje su nosile suknje, bluze i kostime, bez posebnih ukrasa, sasvim jednostavno. Primetila sam da su modeli za posao bili brojniji i više istaknuti. Zaključila sam da je moderno biti takva žena…“
Roman Ljiljane Madžar Stojković „Zdravo, Đurđinka“ u delu kojim govori Đurđinka pisan je u duhu vremena, mirjamovski, što mu dodaje dragocenu vrednost autentičnosti. Ali i pre svega, ovo je doprinos autorke da osvetli ko zna iz kojih razloga zaboravljen događaj iz istorije Novog Sada kada su 14. aprila 1941. na Salajci i Almaškom kraju mađarski fašisti upadali u kuće i odvodili ljude na vešanje ili streljanje. Do sada se ne zna zbog čega. Ovo je prva knjiga u kojoj se o tome piše, kroz porodičnu sagu porodice Perić.