“Korčulanski đir” Zrenjaninke, istoričarke umetnosti Olivere Skoko je raskošna mediteranska, literarna trpeza na kojoj su zalogaji bez kojih život ne bi ni postojao: ljubav i strast. Širok je to gastronomski meni, reći ćete! Zar je život drugačiji? Svega je u njemu, zaista. Međutim, biće vam znatno lakše da svarite ove sastojke jer u njima nema veštačkih tvorevina. A srce će, probuđeno, verovatno zatreperiti… Olivera Skoko na korzoportalu.
Olivera Skoko
Na dan zatvaranja jedinstvene gostujuće izložbe Albreht Direr i njegovi savremenici u Galeriji Matice srpske (9. januar), priređena je promocija knjige koja kao da je odložila neminovan rastanak sa umetnikom koji je jednostavno – Direr. Neminovan rastanak sa Direrom koji se vraća u svoje gnezdo, Istočnoslovački muzej u Košicama ublažile su tri žene – upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski koja je otvorila vrata Galerije za promociju romana, profesorka Beogradskog univerziteta Saša Brajović koja je govorila o knjizi svoje nekadašnje studentkinje, i autorka knjige Korčulanski đir, istoričarka umetnosti Olivera Skoko zbog koje je događaj i upriličen.
T.P. Bugarski (prva levo), O. Skoko, S.Brajović na promociji
U romanu su povezani gradovi Perast i Korčula sudbinom slikara Tripa Kokolje, rodom iz Perasta. Savremeni lik je istoričar umetnosti Ivan koji proučava Kokoljevo delo. Tako nastaje zanosna mediteranska priča Korčulanski đir o kojoj govori autorka Olivera Skoko:
Otkrivala sam Perast prvo turistički, korak po korak, zatim sve što je Kokolja radio u tom gradu, pre svega Gospu od Škrpjela koja je njegov najznačajniji rad ne samo u Boki Kotorskoj nego u njegovom umetničkom opusu. I sticajem okolnosti jednog leta sam otišla na Korčulu i tamo sam se podsetila da je Kokolja napustio svoje rodno mesto Perast nakon ubistva znamenitog peraškog kapetana Vicka Bujovića i da se nikada više tu nije vratio. Otišao je na Korčulu po pozivu tamošnjeg biskupa Marina Draga da bi tamo doslikao svod korčulanske crkve Svih svetih. Kada sam se toga setila počela sam da istražujem i tada nisam pomišljala na knjigu. Iznenadila sam se što za Kokolju na Korčuli ne znaju, atribuiraju mu se neke slike koje nije uradio, a nešto što mislim da je važno kao deo njegove ličnosti je ostalo nedovoljno proučeno.I tako sam počela da pišem roman.
O.Skoko potpisuje svoju knjigu
Kada sam imala dilemu kako da pišem o Kokolji, jer mi nedostaju podaci, prijatelj sa Korčule, pisac, rekao mi je – „Pa maštaj, iskoristi svoj poriv za istraživanjem kao istoričarke umetnositi, a ono što te vodi kao pisca biće fikcija“ – i to se ispostavilo kao mustra za pisanje ove knjige. Dve su priče u romanu, dva junaka, jedan je savremeni lik istoričar umetnosti Ivan koji ide na Korčulu da napiše doktorski rad o Kokolji, druga je priča s početka 18. veka kada Kokolja napušta rodni Perast i odlazi na Korčulu… Ljubav prema Mediteranu okrenula me je ka tom podneblju. Perast i Korčulu jesam upoznala kao turista, ali sam tamo odlazila i van turističke sezone. Pre desetak godina bila sam na Korčuli u vreme novogodišnjih i božičćnih praznika i nemoguće je da vas tada ne primete, jer niste meštanin. Naišla sam na veliku ljubaznost, sva vrata su mi bila otvorena, od Gradskog muzeja do Opatijske riznice, pričala sam sa župnicima, sa stanovništvom. Važan mi je bio taj njihov melodičan govor kako bi kao autentičan ušao u knjigu. Kada sam pisala, za svaku rečenicu sam zapitkivala prijatelje sa Korčule da li sam dobro napisala, da li se to tako kaže…
Olivere Skoko radi u Narodnom muzeju Zrenjanina. Njena knjiga Perast Amsterdam nagrađena je u ediciji Matice srpske Biblioteka Prva knjiga. Na nedavnoj promociji knjige Korčulanski đir u Zrenjaninu bila je njena učiteljica koja je prepoznala Oliverin dar još kao devetogodišnjakinje. Tada joj je govorila – Piši Olivera. Autorka knjige pominje je i danas smatrajući da bi učiteljice trebalo da budu cenjene kao najviši početni stub dečjeg obrazovanja. Gradu Zrenjaninu takođe zahvaljuje na podršci. Kad nema para, nema ni muzike!
Korčulanski đir, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin, 2014
PROČITAJTE I: direr-u-galeriji-matice-srpske, srpske-ikone-izlozene-u-perudi, korzo-portal-postoji-godinu-dana/