Nataša Šarić je više od 20 godina prisutna na modnoj sceni u Srbiji kao kreatorka odevnih predmeta i kravata. Njena zvezdana staza je modna pista sofisticirane modne estetike. Izlagala je u metropoloma poput Njujorka, Berlina, Amsterdama, Praga…. Bila je ambasadorka Srbije na Nedelji mode u Njujorku 2011. Svoj prepoznatljiv stil i dizajn nalazi u geometriji, astronomiji, matematici… Korzportal intervju.
Nataša Šarić
Kao modna kreatorka vi ste u kreacijama inspirisani naukom, matematikom, geometrijom, astronomijom, Teslinom zaostavštinom i tako nastaju vaši unikatni modni artefakti. Namenjujete ih osobama s identitetom. Koje su vaše ključne odrednice u definisanju modnog identiteta?
Ono što je zanimljivo i prepoznatljivo u mom radu je objedinjavanje interesovanja za vizuelne umetnosti i modu. Koristim naučne i filozofske ideje kao potku za svoje kreacije i tome prilazim ozbiljno, studiozno, bavim se istraživačkim radom i tek onda započinjem proces umetničkog oblikovanja. Sarađujem sa mnogim autorima iz drugih umetničkih disciplina kao što su film, strip, grafički dizajn, arhitektura…Mnogo razmišljam o svojim idejama pre nego što ih konačno realizujem, nadgledam sve u procesu stvaranja, volim da aktivno učestvujem u tome. Otprilke polovinu kolekcije realizujem sama, ali volim da prihvatim, objedinim i rad najbližih saradnika. Kada radim autorske kolekcije lišena sam bilo kakvog osećaja za vreme.
Izdvojeni ste kao modna dizajnerka koja primenjuje sofisticirani kreativni pristup uz nezaobilaznu multimedijalnu podršku, a sve u skladu sa tendencijama savremenog doba . Krajnji rezultat vaših modnih postavki pledira neko buduće vreme, vaš rad je ispred našeg vremena.
Ljubav, živahnost, uznemirenost, predanost…to je moj svemirski brod koji me vodi do svega što stvaram. Materijali, boje, taktilnost, inspiracija, kreativna sloboda i veliki rad i uživanje u njemu je put koji me dovodi do svake moje nove kolekcije. Uvek su me privlačile nauka, astronomija, galaksije, sazvežđa, putovanja na druge planete i u mašti sam oblačila kosmonaute. Zvezdana staza je bila moja modna pista detinjstava i to je tako ostalo i do danas. Lepota mode je baš u promeni i želji da se unese nešto novo, što je karakter slobodnog duha, kao pokretača nove estetike.
Foto: Miša Obradović
Odakle crpite ideje, sa kojim industrijama sarađujete kako biste uspeli da finalizirate vaš modni spiritus movens ?
Jedna od najprisutnijih inspiracija u mom modnom izrazu je geometrija. Fascinirana sam matematikom, geometrijom i to se može videti kroz etape moga rada. Veoma sam posvećena geometriji i u izvesnom smislu od toga nisam odstupila ni danas, mada sam krenula drugim pravcima. Svi ti sastojci su sabrani čineći moje kolekcije zanimljivima, i uvek njima pokazujem oblike postupka kreiranja odeće koje stalno imam u vidu. Sve je matematički predvidivo. Moda ima mnoge odaje u kojima se igraju mnoge igre. Moja igra je crno bela. Bela boja je uvek bila sinonim za čistotu, nevinost, strast, nešto lepo i prefinjeno, a crna – mistika i tajanstvenost. One predstavljaju suštinu stvari, a ja volim igru jakim kontrastima. Često se bavim eksperimentom crno na crno i belo na belo, igram se različitim tonovima bele i različitim tonovima crne. Neiscrpno je, i nekako najviše odgovara mom matematičkom i geometrijskom vizuelnom maniru.Ta konstantna istrazivanja me dovode do saradnje sa mnogim industrijama kao sto je industrija i proizvodnja gume (saradnja sa Tigar-Pirot) i plastike, kao i metaloprerađivačka industrija, čije proizvode eksploatišem u svom radu i medjusobno kombinujem.
Foto: Nebojša Babić
Vaši modni projekti su u rangu umetničkih postavki, pa se najčešće i prezentuju u galerijskim prostorima. Objasnite nam, koju to poruku želite da pošaljete, zašto baš u tim prostorima ?
Ono što izložbenim projektima pokušavam da učinim jeste proširivanje mog modnog zanimanja, izvođenje mode van modnih revija i pretvaranje mode u arenu snažnih doživljaja, istinskog događanja. Ja želim ljudima, klijentima, potrošačima, publici da pokažem nešto novo, uzbudljivo i drugačije.
Kako ocenjujete sadašnje tokove mode u regionu, Evropi u svetu? Kako se i da li se treba boriti protiv globalizacije u modnom svetu ?
Moda jeste globalna, ali, kao ideja i potreba da se unese lični izražaj u odevanju. Većina ljudi žele da izgledaju lepo i orginalno. Posao modnih kreatora i jeste da unose promene u stilu, detalju koji inpiriše i omogućava tu nadogradnju i promenu. Moja moda se bazira na svakodnenom angažovanju sa materijalima i formama i uglavnom ta istraživanja imaju moj lični pristup i karakter. Svaka originalnost treba da izađe iz pravog umetnika i tu je moje polje intresovanja. Moram reći da generalno, tekstilna industrija i sa njom mi dizajneri, radimo u našoj državi u sistemu koji ne priznaje vrednosti, tako da se kroz modu reflektuju sveukupne promene u društvu. Kod nas još uvek ne postoje razvijeni nekomercijalni kriterijumi niti linije razgraničavanja između različitih kriterijuma u procenjivanju mode. Nisu sve kolekcije, niti mogu biti nužno skrojene po merama kritičara, tako da ih oni mogu shvatiti, raščlaniti, srediti. Moramo biti „čarobnjaci“ da bismo opstali. Malo je onih koji prepoznaju kvalitet i koji su spremni i da ga podrže. Najvažniji saveznici su publika, potrošači, klijenti koji kažu “nama u stvari treba to sto ti, Nataša, praviš“!
Koliko je kreiranje mode odraz vremena u kojem živimo. Poznate su tvrdnje da je Meri Kvant smislila mini suknju u vremenu tadašnje ekonomske krize. Kako se u tom kontekstu prilagođavate vremenu i tržištu ?
Kreiranje mode, svakako, treba da ima karakter vremena u kome živimo, ali treba biti jako obazriv da se vrednosti mode i estetike ne uruše usled jeftininih i neukusnih stilova, ili kako ga neki zovu kičom ili pak, možda bi ga izraz „trash art “ ponajbolje opisao kao „umetnost prostakluka, neukusa, nedorečenosti”… Umetnost treba da bude inovativna i to je lepota moje mode. Namenjena je onima koji žele da imaju nešto novo, lepo, originalno i, pre svega kvalitetno.
Koliko je upornost važna na modnoj sceni kada caruje kič ?
Stvaranje kiča, ili bolje rečeno „trash art“, bez obzira kom vidu umetnosti pripada, ne zahteva stanje uzvišenog duha da bi se ta, kvazi umetnost stvarala. Takva „umetnost“ je odraz dekadencije u društvu koje ne podržava pravu umetnost. Biti uporan u održavanju pravih vrednosti je jako važno i ne treba dozvoliti da se one potisnu.
Snežana Baralić Bošnjak
PROČITAJTE I: beograd-urbana-energija-devedesetih, intervju-zelimir-zilnik, lazar-tosic-quintet, vikend-prica-drvored