Povodom tri decenije postojanja Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, priređena je izložba u Galeriji nauke i tehnike SANU (23. septembar – 19. oktobar 2019), a tema je bila narodno graditeljstvo – “Tragajući za inspiracijom u narodnom graditeljstvu – iz zbirka Muzeja nauke i tehnike”. Autorka izložbe i prateće obimne publikacije/knjige je dr Snežana Toševa. Prenosimo delove iz knjige (Muzej nauke i tehnike – Beograd, Galerija nauke i tehnike SANU, 2019). Foto: korzoportal
… Naslov izložbe Tragajući za inspiracijom u narodnom graditeljstvu – iz zbirka Muzeja nauke i tehnike namerna je i direktna asocijacija na knjigu arh. Zorana B. Petrovića Tragajući za arhitekturom. Smatrali smo da ovakav naslov na najbolji način odslikava temu i zamisao izložbe, upućujući na ličnosti čije istaknute stvaralačke opuse ovde rasvetljavamo. Narodno graditeljstvo bilo je vrlo često predmet izučavanja, nadahnuća i trajne preokupacije mnogih arhitekata na našim prostorima. Noseći u sebi duboko poštovanje i ljubav prema graditeljskom nasleđu, o čemu najbolje svedoči njihovo delo, pojedini srpske arhitekti otkrili su i zauvek od zaborava lepotu narodne arhitekture čija ostvarenja sve brže fizički nestaju.
U traganju za inspiracijom u narodnom graditeljstvu, čuvanju i prezentaciji njenih najvećih vrednosti, posebno mesto pripada arhitektama Aleksandru Deroku, Branislavu Kojiću, Zoranu B. Petroviću i Božidaru Petroviću. Njihovi upečatljivi stvaralački opusi zaslužuju svu našu pažnju, istraživanje, vrednovanje i poštovanje. Raznorodna dela koja su iza sebe ostavili predstavljaju putokaz kako se treba odnositi prema graditeljskom nasleđu kao neiscrpnoj inspiraciji…
… Kao rezultat mnogobrojnih putovanja i terenskih istraživanja arhitekata Aleksandra Deroka, Branislava Kojića, Zorana B. Petrovića i Božidara Petrovića nastalo je bezbroj skica i studija koje su kasnije pretočene u članke i knjige. Tako je, zahvaljujući njihovom radu na terenu, prikupljen materijal izuzetne dokumentarne i umetničke vrednosti…
… Promišljajući o odnosu starog i novog Aleksandar Deroko je davne 1954. godine zapisao: “Svakako da ne treba ići unazad. Sigurno je da stari oblici odgovaraju starim vremenima, a da nova vremena traže i nove oblike i da na ovakvom jednom velikom prelomu u društvenoj strukturi naroda mora i treba mnogo štošta da se prelomi i izmeni – ali stil se ne pravi nametanjem, najmanje od strane onih koji su samo dobronamerni. Nov stil će se iskristalisati vremenom, a može doći i od samih narodskih majstora koji osećaju, svesno ili nesvesno, potrebe i ‘dušu’ naroda. Pomozimo im da u tome uspeju.” (Deroko, Lepota naše seljačke kuće, 14).
Oprema teksta korzoportal
PROČITAJTE I: jelena-erdeljan-stecci-otkrivanje-zaboravljene-bastine, moma-njujork-yu-arhitektura-1948-1980, izlozba-srpska-akademija-nauka-i-umetnosti-1841-2016, nevena-debljovic-ristic-manastir-sopocani-750-godina-postojanja