Na 68. Sterijinom pozorju, u okviru Dana knjige predstavljena je (31. maj 2023) monografija “Renata Ulmanski – Njegovo veličanstvo: Slučaj” (Knjaževsko – srpski teatar, Kragujevac, 2023). Korzoportal
Renata Ulmanski je glumica iza koje je dugi staž. Na promociji monografije “Renata Ulmanski – Njegovo veličanstvo: Slučaj” u Novom Sadu, rekla je da je priređivaču knjige Marku Misirači predlagala da početni citat bude “Da sam lonac, on bi se do sada okrnjio, a možda i razbio”. Ona je nekoliko godina do stotog rođendana, što se nikako ne bi moglo zaključiti prvo po izgledu, a kad progovori po načinu kako tumači svoj život i govori o godinama koje je na profesionalnom putu posvetila glumi. Manje je poznato da je i prevodila sa nemačkog na srpski.
Na promociji održanoj na Danima knjige Sterijinog pozorja o liku i delu Renate Ulmanski govorili su pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević, priređivač Marko Misirača, a delove iz monografije čitala je glumica Gordana Đurđević Dimić.
Aleksandar Milosavljević govori o Renati Ulmanski
Renata Ulmanski zahvalila se priređivaču monografije, izdavaču i onima koji su o njoj pisali u monografiji “Renata Ulmanski – Njegovo veličanstvo: Slučaj”, da bi potom izgovorila reči od kojih su mnogima u publici zasuzile oči. Ovaj esej o životu i posvećenosti glumi, prenosimo u celini:
“Uvek sam uzbuđena kad dolazim u Novi Sad. Divno i tačno je Laslo Vegel rekao – čovek bira svoju sudbinu kada bira svoje uzore, a ja sam svoje uzore izabrala u Novom Sadu kada sam 1950. godine, jednog kišnog februara došla u taj meni potpuno nepoznait grad. Na železničkoj stanici su stajali fijakeri i ja sam fijakerom došla u centar pred Vojvođansko narodno pozorište. Ja sam u tom Novom Sadu izabrala svoj uzor, čoveka sa kojim sam proživela 62 godine, delila naš život i od njega se naučila samopoštovanju i uspravnosti. I ako je sada ono bitno u meni još uvek sačuvano, ako je izdržalo onda dugujem njemu.
U Novom Sadu sam stekla i prijatelje koje sam imala za ceo život i tek njihovim odlaskom ta prijateljstva su se gasila – Jovan Konjović, Jovan Putnik, Miša Hadžić, Jelica Bjeli, Milica Radakovivić, Mihiz, Šalaja i ona jedina koja je ostala uz mene, koja je sa mnom delila dobro i zlo, moja Mira Banjac.
I profesionalno sam mnogo dobila u Novom Sadu. Radila sam sa sjajnim rediteljima da pomenem samo najvećeg Rakitina, dobijala sam velike zadatke neke ispunjavala. Zadaci su mi pomogli da ozbiljnije, sigurnije stupim na to što se zove umetnički put. Ali nije ta moja lepa vedra slika o Novom Sadu samo ta moja lična sreća. Nju čini još nešto – mi smo bili poštovani, moja profesija, mi smo se osećali potrebni mi smo imali osećanje da radimo nešto što je bitno, što će za društvo biti korisno, obogatiti ga. To je bilo ono što je dodavalo značaj nama. Kada sam otišla u Beograd vraćala sam se Novom Sadu, na čuvene Jugoslovenske pozorišne igre, docnije Sterijino pozorje. Igrali smo ‘Teatar Joakima Vujića’, ‘Naslednika’, ‘Moja porodica u svetskoj revoluciji’. Moja poslednje predstava ovde bila je ‘Skakavci’ 2006, da bih 2018. Došla da primim veliko priznanje Sterijinog pozorja. Pomislila sam kako je lepo pala zavesa na jednu, pa mogu da kažem, časnu karijeru. A onda sam 2023. dobila prestižnu nagradu ‘Branislav Nušić’, pa je izašla ova monografija, pa sam morala da izađem pred spuštenu zavesu na trenutak.”
Gordana Đurđević Dimić čita delove iz monografije
U monografiji “Renata Ulmanski – Njegovo veličanstvo: Slučaj” sveobuhvatno je predstavljeno njeno delo iz raznih uglova, uz bogati foto materijal, a o glumici pišu i njeni prijatelji Mira Banjac, Svetozar Cvetković, Boris Liješević, Dejan Šorak, Maja Izetbegović, Ljiljana Todorović, Aleksandar Milosavljević i Marko Misirača.