Tiho i nezapaženo pojavila se monografija o ženi koja je bila prva vlasnica i urednica ženskog časopisa u Srbiji, zatim novinarka i poslanica – „Milica Miletić Tomić – Pouke i polemike“. Knjigu je priredila Vera Kopicl, uredila Silvia Dražić (Savez feminističkih organizacija (re)konekcija, 2017), recenziju je napisala Vladislava Gordić Petković. Tekst „O monografiji“ prenosimo u celini.
Zahvaljujući istraživanjima nekolicine teoretičarki feminističkih, kulturoloških, etnoloških, socioloških, muzikoloških studija poslednjih godina rad Milice Tomić polako ulazi u sferu interesovanja i šire javnosti. Pokazalo se da izlazak iz zone nevidljive istorije ne čine lakšim činjenice o njenom učešću i neposrednom kreiranju nekih od najznačajnijih događaja nacionalne istorije i politike (ili baš zato) pa su većim delom studije o političkom, feminističkom i kulturološkom delovanju Milice Miletić Tomić nastale na proučavanju tragova koje je sama zabeležila
Otuda i koncept ove Monografije baziran na izboru uglavnom njenih tekstova, paradigmatski važnih za oblasti kojima se bavila, objavljenih u časopisima Zastava i Žena između 1876. i 1921. godine do verovatno poslednjeg javnog obraćanja 1938. u intervjuu za Ženu danas. Ulazite u sopstvenu sobu Milice rođ. Miletić Tomić, prepunu ideja i vizija modernog građanskog, humanog društva ali i polemika sa vrhovnim autoritetima i političkim licemerjem. Poput upravo citirane Virdžinije Vulf, sa kojom je često porede, i Miličin hendikep bio je pripadanje društvenoj eliti, naročito u pogledu razumevanja socijalnih i ženskih prava. Iako teško može da se tvrdi da je živela u senci svog oca i muža, a možda je to upravo i razlog određenog antagonizma, često joj se osporava autorstvo nekih tekstova, autonomnost u donošenju političkih i životnih odluka, čak i u njenom feminističkom delovanju i to i od strane nekih feministkinja, ponekad uprkos dokazima i izjavama koje ne dopušaju takve zaključke.
A možda je u pitanju samo neka vrsta skepticizma, neverice da je u to vreme, u takvoj kulturi bila moguća takva vrsta ženske individulnosti, tako briljantan polemički duh, hrabrost kojoj mora da se nađe oslonac. Zato u čitanju koje sledi želimo da Vam obratimo pažnju na nekoliko ključnih, fascinantnih mesta! Pre svega neverovatno deluje činjenica da je Milica Miletić sa sedamnaest godina preuzela brigu o najznačajnijem političkom časopisu Srba u Ugarskoj „Zastava“, posle hapšenja Svetozara Miletića, čak i ako uzmemo u obzir saznanja da ju je njen otac uvodio u politički život još od ranog detinjstva. Posebno je zanimljivo pratiti plasiranje feminističkih tema u ovom kultnom političkom časopisu kao što je izveštavanje o radu ženskih odbora, devojačkih škola, o Ženskom paviljonu na svetskoj izložbi u Filadelfiji, jakobinskom ženskom klubu, preporukama za čitanje ženskih biblioteka ali i u izboru reklama proizvoda za žene i onih kojima se podržava žensko preduzetništvo. Iz ovog perioda izabrali smo tekstove u kojima Milica Miletić insajderski, kao lično svedočanstvo piše o hapšenjima, političkim suđenjima, životu svoje porodice u internacijama od detinjstva do braka sa Jašom Tomićem.
Ovom prvom tematskom bloku pripadaju i odlomci iz dve knjige polemika sa Mišom Dimitrijevićem, kobnih zbog tragičnog ishoda koji je usledio, ali verovatno jednim od najboljih primera ovog žanra u političkom i javnom diskursu.
Drugi tematski blok čine njeni tekstovi eksplicitnog feminizma na tragu i u vezi sa atuelnim evropskim feminističkim pokretima, od osnivanja časopisa Žena, ženske čitaonice Posestrima, do ulaska u Veliku Narodnu skupštinu.
Pored velikih političkih tema Milica Tomić uporedo se bavila kulturološk-emancipatorskim pitanjima svakodnevnog života akcentujući upravo uzajamne veze i međusobne uticaje ove dve sfere političkog i ličnog, javnog i privatnog. I nama savremenim čitaocima potpuno su aktuelni tekstovi o uticaju ishrane na zdravlje, zanimljive elaboracije o vezi politike i odevanja, a čak se čine slobodoumnim tekstovi lekara o seksualnoj pedagogiji koje je uvrštavala u svoj časopis.
Iako tekstovi Milice Tomić obuhvataju široki raspon tema od pitanja politike, obrazovanja za žene do svakodnevnih ženskih životnih rutina ona o svima njima podjednako kritički i suvereno raspravlja. Milica Tomić pisala je o svemu što je smatrala bitnim za osavremenjivanje života žena i unapređivanje njihovog položaja u tadašnjem društvu, o svemu što je želela da njene čitateljke saznaju ili barem da o tome razmišljaju. Pri tom ne radi se o pukim izveštajima, prenošenju prihvaćenih saznanja i mišljenja o izabranoj temi (koja ona svakako uzima u obzir), nego su to uvek samostalna promišljanja i analize. Kao što kao dete nije mogla ni želela da školske lekcije uči napamet i naizust ponavlja, nego da o njima svojim rečima izvesti, tako se i ovde očituje jedan samostalan i analitičan duh, rukovođen zdravim razumom u najboljem smislu reči, spreman da u nasitnije detalje razmotri odabrano pitanje primeravajući ga aktuelnom društvenom kontekstu i ne zazirući u tome čak ni od eksplicitno ekonomskih računica (kao na primer koliko novca članice Dobrotvornog društva Posesetrime treba da ulože da bi ono moglo po potrebi da pritekne u pomoć i da ostane rentabilno). Otud tekstovi Milice Tomić plene svežinom i iskrenošću utemeljenoj na vlastitom iskustvu i promišljanju. Tome doprinosi i njen jezik koji je neposredan i živ, neretko suptilan a u žaru polemike i vrcavo duhovit i precizan.
PROČITAJTE I: intervju-ana-lazukic-zena-iza-objektiva-ispred-vremena, sanja-kojic-mladenov-o-telu-zene-u-umetnosti, muzej-savremene-umetnosti-vojvodine-izlozba-rozmari-trokel