Svake godine isto. Leto kao da odjednom nestane! Počinje školska godina, godišnji odmori su uglavnom završeni, ulicama hodaju preplanuli, ali već i pomalo pohabani ljudi. Morska letovališta su preko noći opustela. Leto je otputovalo na drugu adresu.
Leto se više ne nazire ni u mirisu koji bi trebalo da je smešten u korenu nosa. U hladnim kontinentalnim jutrima, dok se sunce jedva promalja, još je sveže sećanje na lenčarenje u plastičnom krevetu na obali morskog žala. One sada izgledaju kao zarobljene, suštinski mrtve, a celog leta smo se grabili da ih preuzmemo kao plažnog ljubimca.
Bilo je i prefinjenijih načina da se izvalimo u hladovini, u senci mediteranskog rastinja.
I otkuda tolika fama o blagodetima godišnjeg odmora koji porodica provodi zajedno na nekom moru, ili u nekom mestu gde se (kao) zajedno odmara (family bilding), jer cele godine njeni mali i veliki članovi jurcaju svako na svoju stranu i gube porodičnu vezu, gradivni element za stabilnu ličnost. Leto je prilika za popravku porodičnog balansa. A da li je tako?! Psiholozi kažu da mnogi problemi nastaju baš za vreme godišnjih odmora, jer se postavljaju prevelika očekivanja i zahtevi koji uključuju i provod, i odmor, i relaksaciju, i zabavu, i otkrivanje novoga… Svako vuče na svoju stranu. Zatim, konstantni zajednički boravak na istom mestu, u isto vreme, često izaziva netrpeljivost, svađe. Traume stoga nisu neobične na letovanju, a post godišnjeodmorski sindrom nezadovoljstva doživljenim ne bi trebalo da brine. Leto je odsviralo svoje. I… plesala je samo jedno leto…
Ah, leto! Ipak je tužno je kada se pakuje kofer i napušta letovalište. I letu je kraj, peva Arsen Dedić. Svaka letnja krpica iz kofera koja je lepršala prvih dana godišnjeg odmora, poslednjih kao da klone, kao da se smanji ne želeći da zauzme mesto. Ni šarena haljina više nije toliko šarena, izbledela je zrela za pranje. Vrednosti su relativne, potrebe takođe. Sve zavisi od prilike, jel’?
Posle povratka kući, koferi se danima vuku po sobi, preskačemo preko njih odlažući priliku da ih smestimo za dogodine. Odugovlači se pakovanje leta u najvišu policu plakara, u mračni pretinac koji zloslutno šapuće – Zbogom leto.
B.K.
POGLEDAJTE I: