U Galeriji Srpske akademije umetnosti održava se izložba „Milorad Bata Mihailović – Stogodišnjica rođenja buntovnog akademika“ (30. maj – 13. avgust 2023). Korzoportal

Srpska akademija nauka i umetnosti, beogradska galerija Rima i porodica slikara i akademika Milorada Bate Mihailovića doprinele su da se postavi izložba „Milorad Bata Mihailović – Stogodišnjica rođenja buntovnog akademika“ u Galeriji SANU. Izložba je podsećanje na značaj Mihailovićevog slikarstva, pritom ukazujući na novo vrednovanje njegovog dela. Pojedina dela publika će videti prvi put.

Izložba „Milorad Bata Mihailović – Stogodišnjica rođenja buntovnog akademika“  ima tri celine: slike velikih formata nastale u Parizu pedesetih/šezdesetih godina 20. veka, slike Beograda, Pariza i Njujorka uz epicentre njegovog slikarskog života, dok su u trećem delu izložene slike članova porodice i prijatelja.

Milorad Bata Mihailović rođen je u Pančevu 1923. godine. Na beogradskoj Likovnoj akademiji studirao je u klasi Ivana Tabakovića. Bio je član Zadarske grupe (Zadarska grupa je nastala kada je nekoliko studenata slikarstva sa beogradske Akademije za likovne umetnosti pet meseci 1947. boravila u Zadru slikajući u prirodi. U ateljeu nisu nalazili inspiraciju. Svi su bili iz klase profesora Ivana Tabakovića: Mića Popović, Petar Omčikus, Bata Mihailović, Mileta Andrejević, Vera Božičković, Kosara Bokšan i Ljubinka Jovanović. Sa suprugom Ljubinkom Jovanović odlazi u Pariz 1952. gde je radio i preminuo, prim. korzoportal).

Izložbu „Milorad Bata Mihailović – Stogodišnjica rođenja buntovnog akademika“  prati monografija (Galerija Rima, Beograd, 2023) čije su urednice Marija S. Đorđević i Nevena Martinović, u kojoj pišu Lidija Merenik, Jerko Denegri i Marija S. Đorđević. U monografiji je objavljeno 223 reprodukcije slikarskih dela Milorada Bate Mihailovića.

PROČITAJTE I: povodom-izlozbe-u-galeriji-matice-srpske-jedna-sasvim-neobicna-srpsko-francuska-veza-olga-keseljevic-i-mark-barbeza/, intervju-jarmila-vesovic-umetnost-zblizava/, tekst-u-fokusu-lidija-merenik-o-autoportretima-marka-celebonovica-posle-1950-godine/, kodeks-ponasanja-prema-kulturnom-nasledu/

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *