Prostor Muzeja grada Beograda u Resavskoj, posvećen je retrospektivnoj izložbi nedovoljno poznate umetnice na našim prostorima (17. mart – 10. maj 2021). Njeno ime je Mira Brtka (Novi Banovci, 1930 – Beograd, 2014). Današnjim rečnikom definisali bismo je kao multimedijalnu ličnost, bavila se likovnom umetnošću, bila je kostimografkinja, modne dizajnerke, pozorišna i filmska rediteljka. Živela je i stvarala u Jugoslaviji/Srbiji, Slovačkoj, Italiji. Na izložbi se mogu videti više od 300 radova ove umetnice. Korzoportal na licu mesta. Foto: Oza Radulović. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković.
Neko ko nikada nije čuo za ime multimedijalne umetnice – Mira Brtka, ali ga privlači likovna umetnost, sa njene retrospektivne izložbe “Refleksije” u Muzeju grada Beograda, u fantasmagoričnom prostoru objekta u Resavskoj ulici, izaći će zaslepljen od umetničke svetlosti koju širi Brtka. Na ovoj retrospektivi, Fondacija “Mira Brtka” i Muzej grada Beograda odabrali su više od 300 radova koji predstavljaju presek njenog razgranatog stvaralaštva od 1964. (Rimski period) do 2012. godine kada je imala izložbu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (kustoskinja Suzana Vuksanović).
Kustoskinja izložbe Mire Brtke “Nestabilne ravnoteže” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine Suzana Vuksanović (2012) piše u katalogu – Umetnička i životna sudbina Mire Brtke više od pet decenija odvija se na relaciji Stara Pazova – Beograd – Rim – Novi Sad – Bratislava. Kroz vreme, mesta i događaje – do situacija, susreta i ljudi – Miru su vodili i vode: snažna energija, radoznalost, hrabrost, otvorenost i spontanost… Prvu (diplomsku) pozorišnu predstavu režira u Subotici 1956. Prve filmove režira za Zagreb film 1958. Prvi put samostalno izlaže slike u Rimu 1964. godine. Prve Mirine haljine Italijanke su prošetale krajem šezdesetih godina 20. veka. Prve skulpture izlaže u Novom Sadu 1990.
Mira Brtka ostavila je potomcima bogatu zaostavštinu. Čekaju se nova tumačenja njenog multidisciplinarnog dela u oblasti likovne, vizuelne i primenjene umetnosti. Izložbu “Refleksije” u Muzeju grada Beograda upotpunjuje katalog u kome su tekstovi Jerka Denegrija, Save Stepanova, Olivere Janković i Selene Andrić.