U novosadskoj Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića otvorena je izložba Lazara Vujaklije “Umetnost trajanja” (12. oktobar – 30. novembar 2022). Autorka je Jovanka Stolić. Korzoportal
Otvaranje izložbe, Darjuš Samii, Vladislav Šešlija, direktor Poklon zbirke
Lazar Vujaklija (Beč, 1914 – Beograd, 1996) bio je slikar ekspresionizma i simbolizma, jedan od naših najznačajnijih umetnika u drugoj polovini 20. veka. O njemu u pratećem katalogu izložbe “Umetnost trajanja” autorka Jovanka Stolić piše –“ Početkom pedesetih godina prošlog veka u trenutku, u kojem su definisani osnovni postulati umetnosti koji su odredili fizionomiju i estetski profil šeste decenije, na našoj likovnoj sceni pojavio se ne više tako mlad, slikar ‘amater’ Lazar Vujaklija, sa svojim specifičnim, krajnje humanističkim pogledom na svet. Zajedno sa nekolicinom umetnika prve posleratne generacije inspiraciju je pronašao u našem umetničkom i narodnom nasleđu…“
Na izložbi u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića mogu se videti njegove slike i tapiserije, najvećim delom iz Mamuzićeve zbirke, a neki radovi su pozajmljeni za ovu priliku iz drugih ustanova.
Viši kustosu u Muzeju Vojvodine Darjuš Samii otvorio je izložbu Lazara Vujaklije “Umetnost trajanja” biranim rečima istakavši da je Vujaklija stvorio delo trajne vrednosti što je vidljivo na ovoj izložbi – “Mislim da je Vujaklija sublimisao simbole koji se mogu videti na stećcima, krajputašima, u manastirima. On ih je intuitivno osećao i tako je nastalo njegovo ‘Drvo života’ koje je najznačajniji elemenat u njegovom slikarstvu. Kod njega su raširene ruke poziv za komunikaciju, zagrljaj i to je poruka, ta otvorena ruka kojom razmenjujemo energiju.
Ulazeći u Galeriju likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića na izložbu Lazara Vujaklije oči obuzima plava boja zida na kojoj je ispisan naziv izložbe „Umetnost trajanja“. „To nije slučajno, jer je plava boja oduvek smatrana za božansku. Na Mediteranu se vrata farbaju u plavo, jer nagoveštavaju da se ulazi u pročišćenu kuću.Vujaklija je upotrebio najdublje simbole iz narodne umetnosti i sve ih je utkao u svoje slikarstvo. Zbog toga traje do danas, vraćajući nas prvobitnim vrednostima“ – reči su Darjuša Samiija na otvaranju izložbe.
Lazar Vujaklija učestvuje na Venecijanskom bijenalu 1956. godine kada se Jugoslavija predstavila skulpturom Sretena Stojanovića i grupnom izložbom grafika koje su nastale od 1952. do 1954. Napravio je prvi mural u Beogradu na kulama Geneksa u Beogradu, potom još nekoliko. Svi su uništeni. Posle oporih reči kritičara govorio je „ja sam knjigovezac„, što je bio zanat koji je izučio.
PROČITAJE I: ko-je-rekao-pesma-iscekujuci-varvare/, jelena-erdeljan-stecci-otkrivanje-zaboravljene-bastine/, narodno-graditeljstvo-kao-inspiracija-arhiteka/, stara-groblja-bastina-kulture-jednog-vremena/