Olivera Skoko (Zrenjanin, 1974 – Zrenjanin) je istoričarka umetnosti, kustoskinja u Narodnom muzeju Zrenjanin i književnica. Pleni ekpresivnošću kojom tumači svoja autorska dela bilo kao kustoskinja ili književnica, a sve ilustruje činjenicama koje neštedimice deli. Kada tumači izložbu “Dakle, Vi ste taj Uroš Predić” čini se da će svakog časa da se pojavi Predić glavom i bradom, kad govori o svom romanu “Korčulanski đir” njen dlan postaje ceo Mediteran kroz koji vodi rečima. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Lična arhiva O. Skoko.
Korzoportal: Kako provodite godinu dana koju je obeležila, i još obeležava, pandemija? Imate li utisak da je planeta zastala i da smo u društvenom smislu prepušteni sebi samima?
Olivera Skoko: Znate, svako od nas je tokom svog života imao situacije koje su mu taj život menjale. Kako lepe, tako i one druge. Preselite se, promenite posao, osnujete porodicu, izgubite nekog. Život biva tada drugačiji, ali opet se nastavlja. Sada smo, evo već više od godinu dana u nečemu što nam jeste promenilo život a ovoga puta ne samo svakom od nas lično, već na globalnom planu. Želja mi je da ostanem zdrava i telom i duhom, jednako kao i ljudi oko mene. Kao neko ko je bio redovna publika raznih kulturnih događaja, nedostaje mi puno toga. Kompenzovala sam čitanjem, pisanjem, radu na projektima koji će nadam se biti dostupni kada pandemija prestane. Zaista verujem da će se to desiti, a sad, koliko ćemo iz ovog iskustva izaći pametniji, kreativniji ili okrnjeni na bilo koji način, pomalo zavisi i od nas samih.
Galerija SANU, Izložba „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić“, vođenje O. Skoko
Korzoportal: Najšira javnost upoznala vas je povodom izložbe “Dakle, Vi ste taj Uroš Predić” čija ste autorka. Izložba je održana u Narodnom muzeju Zrenjanin 2017. godine, zatim u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Poseta je bila za pamćenje – hiljade posetilaca. Kako ste izašli iz “Predić priče” koja vas je sigurna zanela prilikom priprema, šta je potom zaokupilo vašu kustosku pažnju?
Olivera Skoko: U pravu ste, izložbu je zaista video rekordni broj posetilaca. Samo u Beogradu za te tri nedelje preko 46000. Uz Zrenjanin, Kraljevo i Kikindu, skoro 60000. Ali moram Vam reći da ja nikako da izađem iz te, kako rekoste “Predić priče”. Bar 4 gostovanja čekaju izložbu u zemlji i regionu kada se ova situacija s koronom završi. Spremila sam i predavanje zasnovano na izložbi koje vrlo rado prezentujem gde god postoji interesovanje. I dalje me zovu sa raznih strana i pitaju po nešto iz Uroševog života. Nekako mi se čini da ni sama ne želim da izađem iz te “Predić priče”. Velika mi je čast što vodim njegov legat i smatram obavezom ali i zadovoljstvom da pričam o Urošu koji nas je zaista mnogo zadužio. Naravno, radim i na drugim projektima, ali Prediću se s radošću vraćam svako malo.
Korzoportal: Koji period u istoriji umetnosti je vaš ključni odabir i zbog čega?
Olivera Skoko: U Narodnom muzeju Zrenjanin u kome radim, vodim Zbirku likovne umetnosti koja broji skoro 1600 predmeta nastalih od 18. veka do danas. U okviru nje je i nekoliko legata od kojih pominjani Legat Uroša Predića je svakako najvredniji. No, kada bih htela da istaknem period u istoriji umetnosti koji je nekako najbliži mom afinetetu i interesovanju onda su to prve decenije 20. veka i rađanje naše modernosti, što je bilo i tema mog diplomskog rada. Tome u velikoj meri doprinosi i činjenica da je moje prvo zaposlenje bilo u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu koja upravo baštini dela autora iz tog perioda. Volim naše intimiste poput Peđe Milosavljevića, Koste Hakmana, Marka Čelebonovića i njihovu poetsku nežnost, ali jednako i snagu ekspresionističkog izraza u slikama Petra Lubarde ili Mila Milunovića.
Narodni muzej Zrenjanin, slike Frederike Bende
Korzoportal: Kako kao kustoskinja doživljavate savremeni muzej – prostor pod čijim krovom se čuvaju vredni umetnički predmeti koji svedoče o epohama i likovnim pravcima, o ličnostima umetnika, kako kustos može da ih “oživi” za publiku?
Olivera Skoko: Već neko vreme na globalnom nivou se radi na novoj definiciji muzeja u čemu učestvuju i muzealci iz naše zemlje. Jednostavno, stvorila se potreba da se značaj muzeja sagleda u skladu sa vremenom u kojem živimo a koje se tako brzo menja. Naravno, to ne znači da će muzeji izgubiti svoju osnovnu funkciju postojanja koja se prevashodno tiče zaštite i promovisanja artefakata. No, savremeni muzej mora više i direktnije da bude povezan sa svojim korisnicima i da pri tom koristi sve inovativne metode. Ako je u pitanju organizovanje izložbe, nije važno samo predstaviti predmet, napisati pored njega legendu i prateći katalog. Jednako je bitno, kako ćete tu izložbu nazvati, u koji kontekst ćete taj predmet postaviti, i zapravo na koje sve načine ćete popularisati i približiti kulturno dobro posetiocima.
Korzoportal: Napisali ste tri romana o različitim temama, u pitanju su Mediteran i lična priča. Idemo redom – prvo mediteranska tema – “Perast-Amesterdam”, “Korčulanski đir”?
Olivera Skoko: Sad mi to izgleda baš jako daleko. “Perast-Amsterdam” je bio moj prvi roman koje je uredništvo edicije “Prva knjiga” Matice srpske odabralo među pristiglim rukopisama za objavljivanje. Tako je počelo. Na “Korčulanskom điru” sam dugo radila, ali dugo čekala i da izađe. Konačno se to desilo u izdanju Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”. S tim romanom sam baš lepo proputovala i ono što mi je posebno drago, predstavila sam ga u mestima gde se radnja romana dešava; u Perastu i na Korčuli. Ljude koje sam upoznala na svim tim promocijama su zapravo nešto najlepše što mi je taj roman doneo.
Korzoportal: Zbog čega ste smatrali da lična priča o bolesti vaše majke i vašeg odrastanja, u romanu „Magareće godine“ ima univerzalni karakter da biste je ponudili izdavaču?
Olivera Skoko: Kada sam pisala tu knjigu nisam mislila da ima univerzalni karakter. Želela sam samo da ispričam nešto što je mene impresioniralo, a to je taj mamin rukopis koji je ostao iza nje. Uz njega sam prislonila i neku polu-izmaštanu svoju priču. Nakon što je roman izašao i postao dostupan čitaocima, mnogi su mi od njih rekli da su pronašli sebe u njemu. Smatram ga i dalje svojom novom knjigom iako je izašla pre dve godine i iako bi bilo logično da imam već neku distancu u odnosu na nju. Ali osim te lične protkanosti, tom osećaju je doprinela i činjenica da smo moj izdavač i ja tek krenuli sa promocijama u Zrenjaninu, Novom Bečeju, Kikindi i da smo prošle godine u martu imali zakazan Beograd i Novi Sad ali nas je pandemija, kao i sve zaustavila.
Korzoportal: Aktivni ste na društvenoj mreži fejsbuk. Vaši postovi neretko imaju obrazovni karakter, upućujete svoje FB prijatelje na pojedinosti iz istorije umetnosti, na pojedine izložbe što je dragoceno. Šta mislite o onlajn događajima, mogi li zameniti realne susrete u pozorištu, u muzejima, galerijama, na koncertima?
Olivera Skoko: Pre bih volela da zamislim da dođe dan da se to odvija paralelno; realno i virtuelno. Nisam protiv online dešavanja, ima i to svojih prednosti, ali ništa ne može da zameni one stvarne oči koje vas gledaju na par metara od vas i posmatraju vas dok svirate, glumite, pričate. Jednako kao što ništa ne može da zameni klimanje glavom, pa i uzduh koji se ne samo čuje do te pozornice, već i vidi. Nedostaje mi publika i nedostajem sebi kao publika. Fejsbuk ima svoje prednosti i mane. Ponekad mi se čini da preteram i da suviše vremena provodim na toj mreži. A opet vidim da je ponekom zanimljivo ono što napišem ili skrenem pažnju na nešto. Trudim se da to bude afirmativno i pristojno. Najdraže mi je da ukažem na nešto ili nekog ko je oličenje vrednoće i uspeha. A toga ima, verujte još uvek. Mada, ponekad ne uspem da se suzdržim, pa ono što me žulja, taj neki kamen iz cipele istresem i javno. A kako izbacujem to kamenje, tako sve češće filtriram i ljude iz tog virtuelnog prostora sa kojima malo šta imam zajedničko. I to je, moram priznati, vrlo lekovito.
PROČITAJTE I: izlozbe-dakle-vi-ste-taj-uros-predic/, nova-knjiga-magarece-usi/, tekst-u-fokusu-vasa-pomorisac-jedan-slikar-i-jedan-grad-125-godina-od-rodjenja/, post-festum-gradimir-smudja-izlozba-mausart/, projekat-knjizevnost-starenje-starost/