Burning man je festival u srcu pustinje Nevade, a organizatori kažu da je to ustvari – „Grad“ u koji krajem avgusta dođe oko 70. 000 ljudi. Na ovogodišnjem dešavanju bila je i Milica Nikolić iz Beograda. „… Ponela sam šator, vreću za spavanje, vodu, hranu, kupila sam polovni bicikl jer su tamo razdaljine velike i ako želite da budete deo brojnih događaja to je jedini način da stignete od jednog tematskog kampa do drugog. Nije poželjno nositi brendiranu odeću, jer je ideja grada-događaja Burning man-a da se ne podleže potrošačkom mentalitetu…“ Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić /Foto: Milica Nikolić
Beograđanka Milica Nikolić četiri godine radi u Bostonu i priča za korzoportal kako se obrela na festivalu Burning man – “Ne sećam se kako sam čula za festival Burning man, možda bolje reći za to dešavanje, ali mi je bilo zanimljivo, jer je usred pustinje Nevade u avgustu kada su temperature baš visoke. Znala sam da moram da odem tamo. Dakle, prostranstvo, pustinja, sunce, toplota, puno događaja, puno ljudi. Karte su dosta skupe i postoje tri kategorije – najjeftinie za ljude koji nemaju velika primanja, onda za one prosečnih primanja i treća kategorija su karte koje ne mogu baš svi da si priušte. Međutim, svake godine određeni broj ljudi dobija besplatno kartu, te sam rešila da apliciram baš za takvu i dobila sam je!
Važna je priprema, objašnjava Milica Nikolić – „Baš i nisam bila premljena za ovaj poduhvat. Javila sam se dve tri nedelje pred polazak ženi koja ide godinama na Burning man-a i ona mi je rekla da tako nepripremljena uopšte ne bih trebalo da idem. Koncept celog Burning man-a je da si dovoljan sam sebi, da poneseš sve što ti treba, vodu, hranu, specifičnu odeću, šator. Tamo nema prodavnica, novac se ne upotrebljava. Ceo događaj funkcioniše tako da bi trebalo da si samodovoljan, ali ako neko ima ono što tebi treba, dobićeš. Ljudi se upućuju jedni na druge, to je vid darivanja, poklanjanja, pomoći i zajedništva.” prenosi iskustva Milica Nikolić, dodajući da je važno obezbediti prevoz što je ona uz malu pomoć prijatelja i sajtova uspela, te se pridružila nepoznatoj ekipi iz Sakramenta. “Ponela sam šator, vreću za spavanje, vodu, hranu, kupila sam polovni bicikl jer su tamo razdaljine velike i ako želite da budete deo brojnih događanja to je jedini način da stignete od jednog tematskog kampa do drugog. Nije poželjno nositi brendiranu odeću, jer je ideja grada-događaja Burning man da se ne podleže potrošačkom mentalitetu.”.
Burning man pušta koren od 1986, tada na maloj plaži u San Francisku. Bile su to godine interaktivnog performansa, ličnog preispitivanja, odnosa prema prirodi, gradu i čoveku. Svake godine događaj je privlačio sve više ljudi, a instalacije su uvek bile jedinstvene i neponovljive. Podsticale su na razmišljanje i diskusije o dobru i zlu, konzumerizumu i uvek uključivale interakciju izvođača i publike, zapravo granice nije bilo. Svi su bili učesnici. Svake godine određena je tema koja prati događaj, pa se shodno tome grade tematski kampovi, nastaju umetničke instalacije, a svakodnevno se izdaju novine. Ljudi dolaze željni samoizražavanja, svaka godina je novi početak, vreme da se ljudi preporode i napune energijom.
Teme su razne uz isticanje “da je to jedinstvena prilika za umetnike da kreiraju delo daleko od kritičara, tržišne utakmice, nezavisno od kustora, vlasnika galerija, kolekcionara. Drugim rečima, to je prilika da se izraze onako kako zaista žele, od srca, bez ograničenja…” Tako je 2001. godine umetnička tema bila Sedam vekova, postavivši put simboličnom putovanju kroz život interaktivnim umetničkim instalacijama koje su pratile čovekov put od rođenja do smrti. Godine 2016. tema je bila “Da Vinčijeva radionica”. Učesnici su istraživali sličnosti između italijanske renesanse i Burning man-a. Bio je to izazov da se kombinuje umetnost Burning man-a kao kulture kreacije i filantropije koja je ovaj događaj na trenutak učinila epicentrom nove renesanse. Prošlogodišnja tema bila je „Metamorfoze“ baveći se promenama i istraživanjima prolaznosti života – “Sećanje je nesigurno, a budućnost neizvesna,” podsećali su učesnici. Umetnička dela nastala na ovim godišnjim letnjim „susretima“ neretko se sele u gradske prostore i galerije širom sveta. Na kraju svakog godišnjeg susreta zapali se maketa čoveka od slame (otuda naziv Burning man) što označava novi početak, ali to svako može da shvati na svoj način, nema zajedničke formule koja bi sugerisala značenje.
Milica Nikolić o svojim prvim susretima na festivalu Burning man 2019. i glavnim impresijama – “Ovaj festival-grad bio je moj susret sa nepoznatim, nesvakidašnjim, izazovnim. Ulazeći kroz kapiju Burning man-a osetila sam adrenalin, bila sam srećna jer sam stigla na mesto usred nedođije koje sam toliko želela da vidim. Prijatelj mog prijatelja me je povezao sa ljudima u jednom kampu. Došla sam i rekla – “Dobar dan.” Oni su odgovorili: “Dobar dan”. Pitala sam: “Mogu li da budem deo vašeg kampa.” Rekli su: “Može, razapni šator.” Zatim sam počela da istražujem. Dešavanja ima toliko da ne možeš sve da istražiš – muzika je raznovrsna elektronska, klasična, predavanja drže filozofi, psihijatri, sociolozi… Bila sam na predavanju profesora sa Harvarda o svesti/svesnosti. Organizuju se radionice, recimo kako se prave suknje tutu, šarene majice, ogrlice, naušnice… Tu su i kampovi joge, duhovnosti…. Prostor je ogroman, sedneš na bicikl i ideš u potragu.
Najzanimljiviji su mi bili delovi posvećeni umetnosti, a dve instalacije ostavile su na mene veliki utisak – ogroman Cvet od metala koji menja boju i oblike u ritmu klasične muzike i to je vizuelni i emotivni doživljaj naročito u pustinjskoj noći. Druga skulptura je Lavirint Glava – na četiri sprata u koju možete ući. Napravljena je kao video igrica i posetilac mora da rešava zagonetke da bi ušao u različite sobe. Tragajući za rešenjima, u susretu sa umetnikovom idejom, istovremeno se spajamo sa njegovom inspiracijom i sopstvenom maštom ponirući u sopstvenu psihu“.
Saznajemo od Milice i o raznim životnim pričama koje je čula usred pustinje Nevade, o druženju sa zanimljivim ljudima – “Srela sam recimo one koji su odustali od uspešnih karijera i sada putuju Amerikom. Upoznala sam i one koji dolaze na Burning man takoreći od njegovih početaka. Tada su bili mladi, sada su uspešni, poslovni, porodični ljudi. Svi su ljubazni, žele da pomognu, svako se svakome osmehuje, ako vam se priča lako ćete naći sagovornika, dovoljno je da zastanete i započnete komunikaciju. Nigde se ne žuri, nema rivalstva, takmičenja, živi se u trenutku i za trenutak. Bilo da ti treba čaša vode ili komad hleba naći će se neko ko će ti to pokloniti. Sve to je fascinantno kada se uporedi sa svetom u kome živimo.
Burning man koncept zasnovan na ideji da razmislite o tome šta ste naučili za ovih nekoliko dana i da to prenesete u svakodnevicu, u odnose sa porodicom, kolegama, osobama koje srećete. Važno je reći da je misija Burning man-a (bez komercijalnih sponzorstva!) da pokaže načine koji podižu duh, rešavaju društvene probleme, upućuje na zajednicu i građanski angažman. Zajednica ljudi Burning man-a trudi se da mesta na kojima se okuplja ostavi u boljem stanju nego što su bila. Svi su pozvani da zavire u svoje srce, u svoje misli, da se povežu jedni sa drugima i prirodom. Sve ovo nije jednostavno, pogotovo je teško preneti iskustvo drugim ljudima, ali sve se isplati kada shvatiš da si postao bolji,” kaže Beograđanka Milica Nikolić koja će i ovog avgusta biti deo Burning man sledbenika.