Protekle dve godine (2019, 2020) mogu se svrstati kao veoma aktivne u pijanističkoj karijeri osobe koja je izvođački isključivo usredsređena na savremenu/muziku minimalizma. Gostovanje na BBC 3 je povod da Branka Parlić podseti na svoje solističke koncerte u Londonu. “… Iz Londona sam donela dosta novih dela koje sam dobila od kompozitora sa kojima sam kontaktirala i dogovarala se o budućoj saradnju, ne sluteći da će te note biti i lekovite u ovim danima izolacije od pandemije. Foto: Branka Parlić / Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Korzoportal: Vaše gostovanje na radiju BBC 3, 25. februara ove godine, a koje smo mogli uživo da pratimo posredstvom linka, svojevrsno je priznanje da ste viđeni u vrhu svetskih interpretatora savremene i minimalističke muzike. Kako ste doživeli ovaj poziv, šta ste izveli uživo u radijskom studiju i kako je to uopšte izgledalo?
Branka Parlić: Poziv za gostovanje u emisiji “In Tune” na Radiju BBC 3 bio je iznenađenje za mene i naravno, izazvao uzbuđenje. Termin za gostovanje bio je predviđen na dan mog dolaska u London, te je bilo malo vremena od sletanja, kratkog predaha u kući mojih prijatelja, do dolaska na zakazani termin u studio Radio BBC 3. Dočekali su me ljubazni producenti i voditelj Sean Rafferty. I tako sam se našla u prostoru u kome se pored studija, nalaze prostorije i sala za probe velikog BBC orkestra koji neguje savremenu muziku. Tokom boravka u Londonu bila sam u prilici da slušam koncert BBC orkestra, u društvu sa članovima Bang on a Can All – Stars-a iz Njujorka, u Sali Kraljice Elizabete. Na tom koncertu je uz dela Džona Adamsa, Filipa Glasa i Stiva Martlanda bila izvedena britanska premijera kompozicije “Flower Power “ Džulije Volf, američke kompozitorke, suosnivačice Bang on a Can kolektiva. Emisija BBC 3 „In Tune“ u kojoj sam bila gošća, emituje se iz velikog studija u kome se pored mesta za razgovore, nalazi veliki Stenvej klavir. Svirala sam uživo tri Satijeve Gnosijene i Metamorfozu broj 2 Filipa Glasa. Između dve numere, vodila sam kratak razgovor sa voditeljem uglavnom fokusiran na kompozitora Erika Satija.
Korzoportal: Zatim je sledio koncert 27. februara u Sv Džon Smit Skver – “Tiha muzika”. Kakav je to prostor, šta ste odabrali za program, čime ste se rukovodili? To su podnevni koncerti, ko su bili posetioci, koliko ih je bilo?
Branka Parlić: Crkva Sv Džon Smit Skver niz godina je isključivo koncertni prostor. Tu se održavaju dnevni – lunchtime i večernji koncerti. U velikom broju crkava u Londonu održavaju se koncerti, no za razliku od svih ostalih crkava u kojima je ulaz besplatan u crkvi Sv Džon Smit Skver naplaćuju se ulaznica jer, kako sam rekla, ona više ne funkcioniše kao verski objekat, nego je već godinama isključivo prostor za koncerte. Uslovi su izvanredni – akustika jako dobra, a tu su i dva izuzetna klavira Stenvej i Bekštajn. Ono po čemu ću pamtiti ovaj koncert, pored fantastičnog prijema publike, jeste prisustvo velikog, izuzetno značajnog britanskog kompozitora Gevina Brajersa čiju kompoziciju “After Handls’ Vesper” sam izvela prvi put. Nakon koncerta, na veliko zadovoljstvo srela sam se sa Gavinom Brajersom i razgovarali smo opušteno, prijateljski. Bio je zadovoljan onim što sam izvela i to mi je puno značilo. Pored kompozicije “After Handel’s Vesper” na program su bili zastupljeni i komadi Erika Satija – Gnosijene Nos.1 i 4. i Filipa Glasa – Etide No 16 i 20 i Metamorfoza br 2. Sve te kompozicije su se koncepcijski uklapale u program pod nazivom “Tiha muzika – Quiet music”.
Korzoportal: I prošle 2019. gostovali ste u Londonu, imali ste dnevnik koncert. Gde, koji program ste odabrali? Dnevni koncerti kod nas nisu uobičajeni.
Branka Parlić: U novembru 2019. godine svirala sam na Dnevnom – Lunchtime koncertu u crkvi St Martin in the Fields na Trafalgar skveru, što je srce Londona. Crkva je poznata po izuzetnoj akustici, u njoj je fantastičnan Stenvej klavir. Veliki prostor za publiku je bio ispunjen do poslednjeg mesta. Uobičajeno je da se dnevni koncerti održavaju jednom nedeljno. Ulaz je besplatan, pa je dostupan za sve koji uživaju u muzici i kojima je potrebno opuštanje, a zaposleni u Londonu rado upražnjavaju ovu pogodnost. Veliki broj crkava u Londonu ima kvalitetne klavire i praktikuju održavanje koncerata, posebno dnevnih u pauzi za ručak. Bilo bi divno kada bi i kod nas to postalo uobičajeno. Verujem da bi koncerti bili posećeni. Na koncertu Mesmerize by a Sound (Opčinjavanje zvukom), svirala sam delo britanskog kompozitora Grejma Fitkina „Skupljači šišarki“ (The Cone Gatherers), potom Gnosijenu No 5 Erika Satija, četiri kompozicije Filipa Glasa – „Sanjati budan“ (Dreaming Awake ) i Etide Nos 2, 6, 20.
Korzoportal: Ova i prošla godina mogle bi se okarakterisati kao veoma uspešne u vašoj karijeri, u vašoj misiji da nedvosmisleno promovišete savremenu muziku/muziku minimalizma.
Branka Parlić: Da, mogu reći da sam zadovoljna aktivnostima tokom 2019. i 2020. godine, a koje sam ostvarila i kao solistkinja i kao članica beogradskog Ansambla za Drugu Novu Muziku koji je tokom ove dve godine imao nekoliko izuzetnih nastupa – dva međunarodna festivala i koncert uživo u Studiju 6 Radio televizije Srbije. Kao solistkinja bila sam jedna od inicijatorki, kao i učesnica obeležavanja veka od rođenja Ernea Kiralja. I evo, nedavno sam održala dva koncerta u prestižnim koncertnim prostorima u Londonu, pa gostovanje u Radiju BBC 3. Iz Londona sam donela dosta novih dela koje sam dobila od kompozitora sa kojima sam se upoznala i dogovarali smo se o saradnju, ne sluteći da će te note biti i lekovite u ovim danima izolacije od pandemije.