U delu Novog Sadu poznatom kao Grbavica, desetak minuta hodom od Trga slobode nalazi se zgrada sagrađena između dva svetska rata kao poljoprivredna zadruga “Agraria” čiji vlasnici su bili vojvođanski Nemci, da bi u Jugoslaviji postala jedan od pogona za belu tehniku čuvene firme “Elektrolux”. Ovaj objekat modernističke arhitekture danas zapušten, čekaju svetlija vremena u projektu “Agraria, dom savremenog stvaralaštva”. Korzoportal. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Izložbom studentskih radova “Agraria – Dom savremenog stvaralaštva” u Kulturnoj stanici Svilara počelo je javno predstavljanje projekta koji koncipira nekoliko novosadskih udruženja i Grad Novi Sad. U pitanju su radovi studenata sa Departmana za arhitekturu i urbanizam Novosadskog univerziteta, Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i Fakulteta za arhitekturu i urbanizam iz Temišvara.
Aleksandar Bede, Zoran Pantelić
Kako je počeo projekat “Agraria – Dom savremenog stvaralaštva” – Aleksandar Bede iz Društva arhitekata Novog Sada (DANS) kaže za korzoportal da je inicijativa nastala 2018. godine u sinergiji DANS-a, Centra za nove medije kuda_org, Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), u partnerstvu sa Gradom Novim Sadom koji je vlasnik objekta i prostora – “To je kompleks oko zgrade Elektrolux na Podbari, koja je pre Drugog svetskog rata bila zgrada nemačke Poljoprivredne zadruge Agraria. Zbog toga smo i zamislili da se budući Dom savremenog stvaralaštva zove “Agraria”. Ovaj zamišljeni kompleks trebalo bi da ispuni što više organizacija. Prostor je veliki, u njega mogu da se smeste gradska i nekoliko manjih galerija, ateljei i umetničke radionice, klubovi, prostori za boravak gostujućih umetnika, kancelarije…”
U svojevrsnom proglasu ideje projekta“Agraria – Dom savremenog stvaralaštva”, u Katalogu studentske izložbe u Kulturnoj stanici Svilara, u odeljku “Iz čega proizilazi Agraria?” piše – “U procesu tranzicije i privatizacije, mnogi gradski ateljei su izgubili karakter i namenu radnog prostora kada su transformisani u privatnu svojinu. Nas taj način se i inače mali fond radnih prostora još više smanjio… Rešenje koje Inicijativa za Agrariju nudi će ići u korist kako Novom Sadu, tako i članovima strukovnih udruženja, drugim organizacijama i široj publici”.
Od dobre ideje do dobrog ostvarenja mnogo je koraka. Još je mnogo sličnih napuštenih objekata industrijske baštine u Novom Sadu koji vapiju za korišćenjem, ali kako kaže Aleksandar Bede “korišćenje garantuje da će objekat živeti”. Utemeljeno objašnjenje nad kojim je mnogo prepreka koje treba savladati. Sreća prati hrabre.
Elektrolux danas, 2021
Arhitekta objekta nemačke Poljoprivredne zadruge Agraria (posle Drugog svetskog rata “Elektrolux”) u Novom Sadu, u ulici Lasla Gala 32 , je Oskar Pakvor (Novi Sad, 1902 – Logor u Sovjetskom savezu, 1947).
PROČITAJTE I: prica-bela-tehnika/, zensko-oko-a-s-prilog-za-vedrinu/, foto-esej-nekoliko-bezvremenih-dana/, tekst-u-fokusu-oni-koji-misle-brzo/, veliki-ikonostasni-krst-u-srpskoj-crkvenoj-umetnosti/