Poseta Muzeju nevinosti u Istanbulu koji je osnovao pisac istoimenog romana, Nobelovac Orhan Pamuk (Geopoetika, 2012). „… Kemal, glavni junak Pamukovog romana „Muzej nevinosti“ godinama je kradom i pažljivo sakupljao predmete koji su imali neku vezu sa Fusun, bilo da su joj pripadali, ili se samo odnose na vreme kada su se voleli…“ Foto esej: Pismo iz Istanbula/Muzej nevinosti. Piše/Foto: Ljiljana Madžar.
Muzej nevinosti
Za Muzej nevinosti u Istanbulu čula sam tek posle pročitane istoimene knjige. Mislim da je to jedan od najlepših ljubavnih romana ikada napisanih. Nežna i tužna priča dešava se u Istanbulu od 1975. do 1984. godine. Orhan Pamuk piše o ljubavi između siromašne devojke Fusun i njenog imućnog rođaka Kemala. To je period modernizacije Turske, oduševljenog prihvatanja novih, zapadnjačkih vrednosti, od automobila, mode, pića, pa sve do slobodnih ljubavnih odnosa. U tom sudaru različitosti, kao što se često dešava, stradaju najnaivniji, u ovoj Pamukovoj priči to su njegovi junaci lepa Fusun i Kemal…
Iako je fabula slična mnogim ljubavnim romanima, šestotina stranica pročitala sam u jednom dahu. I na kraju mi je bilo žao što je došao kraj romana, što sam otišla iz Istanbula, grada kroz koji me je vodio pisac Orhan Pamuk uverljivo i zavodljivo. Poželela sam da večno budem sa junacima romana, da ih pratim kroz živopisne istanbulske ulice, da im pomognem da prevaziđu nedaće koji im se čine nerazrešivima…
Rukopis romana
Mart je 2022. U Istanbulu sam i moj prvi cilj je Muzej Nevinosti. Nije bilo komplikovo da ga pronađem u ovom višemilionskom gradu. Ulica Čukurdžuma, gde je je živela glavna junakinja Fusun nalazi u blizini glavne ulice evropskog dela, Istiklal, koja je žila kucavica i za stanovnike Istanbula, i za turiste. Na maloj nizbrdici uske ulice koja se izliva iz ove glavne, došla sam do cilja – Muzeja nevinosti…
Pečat-ulaznica u knjizi
Ako donesete knjigu Orhana Pamuka „Muzej nevinosti“ u istoimeni muzej u Istanbulu, neće vam biti naplaćen ulaz. Na biletarnici samo pokažite 578. stranicu romana i biće vam udaren pečat sa crvenim leptirom, za uspomenu. Tako ponovo ulazite u svet Pamukove fantastike…
Fusunini češljevi
Kemal, glavni junak Pamukovog romana „Muzej nevinosti“ godinama je kradom i pažljivo sakupljao predmete koji su imali neku vezu sa Fusun, bilo da su joj pripadali, ili se samo odnose na vreme kada su se voleli…
Fusunini opušci
Sakupljajući godinama opuške Fusuninih cigareta, porcelanske figure iz njene dnevne sobe, šnale za kosu Kemal im je na kraju, u ovom neobičnom Muzeju nevinosti, dao viši smisao. Zar ima veće i značajnije misije u ljudskoj egzistenciji od pružanja smisla? Čitava filozofija i literatura se na kraju svih krajeva svode na traženje smisla, ili preciznije – kako pomoći čoveku da ga pronađa kako ne bi ostao usamljen, izgubljen u prostoru i vremenu.
Radio i porcelanske figurice iz Fusunine sobe
Gledajući muzejske eksponate, sitnice iz svakodnevnog života minulog vremena (svaki nosi naziv iz knjige) koji nas vezuju za glavne junake Fusun i Kemala, osećam da ni jedan život, ni jedna ljubav nisu besmisleni, ma koliko bili prolazni i „mali“. Poruka autora, inspiratora Muzeja nevinosti je nenametljiva. U tome je njena veličina i snaga…
Butik u kome je radila Fusun, gore je isečak iz novina sa izbora za mis na kome je učestvovala
Orhan Pamuk je novčani iznos Nobelove nagrade za književnost (2006) uložio u stvaranje Muzeja nevinosti u Istanbulu. Zbog čega mu je to bilo toliko značajno, možda je najbolje izrazio ostareli junak romana Kemal čiju je priču godinama slušao i zapisivao – „Pošto se sa svakog mesta u istom trenutku mogu videti sve stvari, dakle cela moja priča, posetilac muzeja će zaboraviti osećaj Vremena. To je u životu najveća uteha. U dobro zasnovanim poetskim muzejima napravljenim pobudama iz srca, tešimo se ne zato što se susrećemo sa starim stvarima koje smo voleli, nego zato što se Vreme gubi. Molim vas napišite i to u svojoj knjizi.“
Muzej nevnosti, crvena zgrada, ulica Čukurdžume
Vraćam se u Novi Sad. U mom prtljagu je knjiga „Muzej nevinosti“ sa crvenim leptirom na 578. strani. Lepo je ispuniti svoje želje, sa posetom Muzeju, eto, imam jednu manje. Eh, kada bi svi veliki romani imali svoje muzeje, pa da možemo da ušetamo na mesta iz piščeve mašte. Orhan Pamuk je stvaranjem ovog Muzeja uspeo da ostvari svoju fantaziju i više od toga, da jednu „običnu“ ljubav učini večnom.
Soba u kojoj je Kemal o svojoj ljubavi pričao Pamuku
Poslednja slika koju nosim iz Muzeja je skromna soba u kojoj je ostareli junak romana, Kemal, godinama pričao piscu svoju ljubavnu priču i njegova oporuka na zidu: „I reci svima da znaju da sam proživeo srećan život“. Svaki posetetilac može je tumačiti na svoj način. Meni zvuči kao nada.