Da li je rok muzika na istorijski silaznoj liniji, pa je došlo vreme da se njome bave muzeji? Srećom, nije! Slušaju se radio programi, internet servisi, ide se na koncerte, kupuju se albumi za razne nosače zvuka. Rok postoji 60 godina i logično je da se neki njegovi primarni fenomeni kulturološki obrađuju kroz kustoske i kuratorske istraživačke projekte u okvirima institucija kulture među kojima prednjače muzeji. Međutim, novo je da su budžeti od države do grada počeli da podržavaju istraživanja i promociju kulture rok muzike. Tako je muzika roka dobila novu dimenziju, postala je deo Kulture poput umetničke muzike, džeza, donekle i folklore.
Plakat izložbe Say You Want A Revolution, Viktor&Albert Museum u Londonu
Ovu 2016. godinu obeležile su 50-godišnjice objavljivanja nekoliko krucijalnih albuma, koji su promenili tok razvoja rok muzike u svetu: u svega nekoliko meseci tokom 1966, u javnost su izašli The Revolver od The Beatlesa, Pet Sounds grupe The Beach Boys i remek delo nobelovca Boba Dylana Blonde on Blonde, o čemu je korzoportal pisao. U ovoj godini je u Londonu organizovano nekoliko velikih izložbi, u prostorima veoma važnih institucija kulture, a sve povodom raznih godišnjica. Tako je izložbu Punk 1976-1978 postavila Britanska biblioteka, ali u Londonu prednjači Viktor&Albert Museum. U čast Davida Bowiea, ovaj muzej je predstavio postavku David Bowie Is…, koju je posle Londona videla publika u Berlinu i Bolonji. Ovom prilikom beležimo i izložbu Bowieovih fotografija autora Branislava Briana Rašića u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.
Londonski Victor&Albert Museum je u septembru 2016. izložio postavku You Say You Want a Revolution? Records and Rebels 1966-1970, čiji je naslov inspirisan Lenonovom pesmom Revolution. Izloženi su predmeti koji govore o kasnim šezdesetim, koje je zapamćeno kao vreme osvajanja velikih ličnih sloboda, kada je mnogim mladim i otvorenim ljudima pastir bio upravo John Lennon.
Baner izložbe Their Mortal Remains, Viktor&Albert Museum u Londonu
Victor&Albert Museum za maj 2017. planira veliku izložbu o grupi Pink Floyd. Izložba će biti nazvana Their Mortal Remains (Njihovi posmrtni ostaci), a opet povodom jubileja, ovog puta pola veka izlaženja prvog singla Arnold Layne. Floydi su u to vreme bili psihodelični avangardni bend, koji je iznedrio nekoliko genijalnih muzičara: u prvo vreme najviše je vukao Syd Barret, a razdvojeni projekti Rogera Watersa i Davida Gilmoura nakon razlaza krajem osamdesetih su pokazali njihove individualne veličine. Sve se već zna, izložba se otvara 17. maja, tačno na dan izlaženja singla, trajaće do 1. oktobra, biće izloženo oko 350 predmeta i ulazniće će koštati 20 do 24 funte. Muziku grupe Pink Floyd pratili su snažni vizuelni simboli. Glavni motiv na plakatu i promotivnim materijalima je čuvena piramida spektra boja sa omota albuma Dark Side of the Moon. Međutim, muzičku evoluciju grupe od psihodelične avangarde do koncertnog spektakla prati i razvoj pratećih grafičkih, konstruktivnih, svetlosnih i drugih artefakata i fascinacija, koje prepoznaje svaki obrazovani čovek na svetu. Setimo se crtanih scena đaka, profesora i marširajućih čekića uz muziku The Wall, velikog zida sa omota albuma i sa scene Watersove turneje istog imena, vojničkih kreveta sa korica albuma Momentary Lapse of Reason, ogromnih lebdećih ružičastih svinja sa turneje istog imena, u okruženju dimnjaka termoelektrane u Londonu…
Svinja sa turneje Momentary Lapse of Reason
Sve će to biti predstavljeno u veoma atraktivnoj postavci, za koju se karte predprodaju šest meseci unapred. Floydi su započeli karijeru pre pola veka, sada pratite koliko brzo će doći pedesetogodišnjice panka, Sprinsteena, U2, Beastie Boysa ili Justina Biebera!
Autorska linija dizajnera Bachrach-Krištofić u projektima grupe Denis i Denis Čuvaj se i Ja sam lažljiva
Na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru pažnju su privukli radovi umetničkog i bračnog para Sanja Bachrach-Krištofić i Mario Krištofić, koji su tokom septembra i oktobra 2016. bili izloženi na retrospektivnoj izložbi u Muzeju za umjetnost i obrt u Zagrebu. Ovi autori su dizajnirali više omota long-play ploča jugoslovenskih pop-rok izvođača, među kojima se izdvajaju ploče grupe Parni valjak Lovci iz snova, Dorian Gray Sjaj u tami, ili riječkog dvojca Denis i Denis Čuvaj se i Ja sam lažljiva.
Autorska linija dizajnera Bachrach-Krištofić za lp Dorian Gray Sjaj u tami
Dizajn Mihajla Arsovskog za ploču Arsen Dedića Čovjek kao ja, koja je u više anketa izabrana među deset najboljih ex-Yu pop-rok ploča, našao se u kolekciji MoMA, Museum of Modern Art u Njujorku. Radovi dizajnerskog dueta Bachrach-Krištofić, potom poznati primeri Mirka Ilića (Prljavo kazalište, Bijelo dugme), Mihajla Arsovskog, Dragana Stefanovića (rano Bijelo dugme), Jugoslava Vlahovića (albumi Roblje čorbe) i čuveni omoti albuma grupe Pink Floyd, Davida Bowiea, završno sa genijalnim Sticky Fingers, dokazuju nisok nivo umetničkog senzibiliteta autora i potvrđuju da ovi primenjeni radovi vrede da se njima bave teoretičari i istraživači umetnosti i da se izlažu u velikim muzejskim centrima.
Aleksandar Stanojlović
PROČITAJTE I: beatles-revolver-50-godina-od-pucnja, live-aid-31-godina-od-planetarnog-dogadaja, margita-stefanovic-magi-u-knjizi-lidije-nikolic, srdan-gojkovic-gile-frontmen-elektricnog-orgazma, intervju-predrag-vranesevicmuzika-uvek, /povratak-vinila