Društvo ljubitelja biciklizma Jugocikling kampanja i inicijativa Zelene staze Srbije predstavljaju rezultate analize najboljih biciklističkih staza u Srbiji. Odabrano je Deset najs za bajs – deset uzornih staza za vožnju bicikla po kriterijumima: stanje infrastrukture, bezbednosti, posećenosti, pristupačnosti, propratnih sadržaja, kvaliteta održavanja i atraktivnosti prirodnim, kulturno-istorijskim ili turističkim sadržajima. Kao i kod svih analiza ovakve vrste, i u ovoj Deset najboljih biciklističkih staza u Srbiji, izbor i redosled deset staza je subjektivan, ali ne i konačan, tim više jer je trenutno nekoliko staza u izgradnji ili rekonstrukciji, pa će u budućnosti redosled biti drugačiji. Foto: Aleksandar Stanojlović, Mirjana Marić. Medijski pokrovitelj: Korzo Portal za urbanu kulturu i baštinu, Petrovaradin.
Analiza Deset najboljih biciklističkih staza u Srbiji je pokazala da su najkomotnije staze za vožnju bicikla u Srbiji rekreativne staze duž vodotokova, a da su u donjem delu liste gradske biciklističke saobraćajnice u svrhu prevoza. Ovo pokazuje da ni jedan grad nema strateški rešen biciklistički saobraćaj i biciklističke staze integrisane u jedinstven sistem, već su građene nepovezane u fragmentima, kako su se gradile pojedine ulice ili bulevari. Izuzetak je Novi Beograd, gde su staze planski izgrađene u kratkom roku, ali su loše projektovane, veoma uzane i iznenađujuće slabo korišćene. Od gradova prednjače vojvođanske varoši, gde su ulice ravne i široke i gde vlada tradicionalna upotreba bicikala, a najviše je urađeno u Novom Sadu. Apsurdno je da na listi nema ni jednog grada iz istočne i južne Srbije, gde je procenat dnevnih biciklističkih kretanja najveći u zemlji. Ovi gradovi bi svakako morali mnogo više da urade na razvoju infrastrukture. Što se tiče rekreativnih staza, predstavljene su biciklističke staze duž dunavskih i savskih kejova u Beogradu, Novom Sadu, Golupcu i Velikom Gradištu i dve staze novog koncepta oživljanja nekadašnjih železničkih pruga, tzv. zelene staze (greenways) u Užicu i Priboju.
Rekreativna biciklistička staza oko Savskog jezera na Adi Ciganliji u Beogradu je zauzela prvo mesto zato što je najkompletnija staza u Srbiji. Dobro je povezana sa Savamalom, Dorćolom, a preko Mosta na Adi sa Novim Beogradom. Trinaest godina nakon izgradnje, stanje asfaltne podloge i signalizacije su u veoma dobrom stanju. Duž staze se nalazi nekoliko rent-a-bike tačaka i servisa, kao i veliki broj kafića, restorana, sportskih terena i rekreativnih atrakcija. Ada Ciganlija je izuzetno lepo i uređeno izletište, voda u jezeru je prečiščena i staza prati jezero celom dužinom od 8 kilometara. Za njen obilazak je u proseku potrebno oko 25 minuta. Zbog navedenih karakteristika, ovu stazu koristi veliki broj beograđana koji aktivno voze bicikl i najposećenija je biciklistička staza u Srbiji. U nekim periodima (u letnjim mesecima, predveče), moguća su biciklistička zagušenja.
Rekreativna staza kejom uz levu obalu Dunava pruža se od Malog kanala DTD do Ribarskog ostrva u dužini od oko 5 kilometara. Građena je od 2010. godine, u nekoliko faza, u sklopu rekonstrukcije i sanacije odbrambenog dunavskog nasipa. Tada su izgrađeni i pešačka i biciklistička staza, koji su fizički odvojeni i vožnja biciklom je pravo uživanje. Prvi deo staze je u urbanom okruženju, a drugi deo u prirodnom okruženju dunavske dendroflore topola i vrba povezuje atraktivna izletišta Štrand i Ribarac. Staza tangira i Univerzitetski kampus i njegove mlade i aktivne korisnike. Revitalizacijom Kineske četvrti ova staza će postati još više posećena. Nedostatak staze je nedovoljno dobra povezanost sa uličnom mrežom Novog Sada i sa mostovima preko Dunava, naročito sa Mostom slobode preko koga je vožnja bicikala zabranjena iako postoje kružne rampe za penjanje na i spuštanje sa mosta. Atraktivnost ove staze i celog Keja takođe umanjuje nedostatak sadržaja duž Keja.
Izuzetno atraktivna deonica kroz prelepu prirodu za šetnju i vožnju bicikala pripada tipu zelenih staza, revitalizovanih rekreativnih koridora koje je u prošlosti koristila železnica. Posle njenog ukidanja i decenija zaborava, Gradska uprava Užica je od 2015. godine pokrenula proces aktiviranja trase koja koristi utabanu podlogu, mostove, tunele, useke, nasipe i druge elemente nekadašnje železničke infrastrukture da bi savladala izuzetno težak teren kroz kanjon reke Đetinje. Staza je asfaltirana u dužini od 9 kilometara do Staparske banje, uz najave produžetka do Vrutaka (12 km), obezbeđena, obeležena, tuneli su osvetljeni. Na početku staze napravljen je lift za bicikliste i invalide. Za sve navedene poduhvate, Evropska asocijacija zelenih staza EGWA je 2017. godine užičku stazu nagradila Evropskom nagradom zelenih staza u kategoriji izvrsnost. Stazu zajedno koriste pešaci, biciklisti, roleraši i svi koji se kreću van pomoći motora. Biciklisti nemaju svoj odvojeni deo, pa vožnja zahteva posebnu pažnju, posebno prema pešacima i osetljivim korisnicima (deci i starim osobama), a vikendima su neretko i gužve.
Još jedna rekreativna i veoma posećena staza u Beogradu prati desnu savsku i manjim delom dunavsku obalu kejom pored reke, ukupno u dužini od 7,5 kilometara. Povezuje (neigrađenu) Marinu Dorćol i naselje kod 25. maja i Adu Ciganliju. Najposećeniji su delovi gde ima najviše sadržaja, oko Sportskog centra Gale Muškatirović, Beton-hale i Savamale, a na Brankovom mostu funkcioniše bike-lift, koji elegantno povezuje stazu sa mostom i Novim Beogradom. Ovo je prva velika biciklistička staza u Beogradu, građena i obnavljana u fazama u poslednjih dvadeset godina. Delovi oko Beograda na vodi su u procesu velike rekonstrukcije, pa je staza uklonjena, ali je napravljen privremeni obilazak gradilišta. Kada se izgradnja bude završila, možemo očekivati da će ova biciklistička staza zauzeti bolje mesto od četvrtog na našoj listi.
Novi Sad od svih naših gradova ima najbolje uređen sistem biciklističkih staza u gradu i Novosađani ih rado koriste za potrebe svakodnevnog prevoza, mada bi broj biciklista mogao da bude veći. Staze su najviše građene duž velikih bulevara, na obodnim delovima, dok ih je u centru znatno manje. Ipak, gradske službe vode računa o biciklistima: postoji signalizacija, u gradu je postavljen veliki broj parkirališta, Turistička organizacija je štampala posebne brošure o biciklizmu za turiste i građane, a kroz pešačku zonu je rezervisan koridor za bicikliste koji povezuje ulice Modene i Njegoševu. U Novom Sadu funkcioniše nekoliko biciklističkih klubova, prodavnica bicikala, servisa za bicikle i sistem za iznajmljivanje bicikala NS-Bike.
Još jedna gradska biciklistička staza je u Zrenjaninu, duž Bulevara Milutina Milankovića (Magistrale). Na ovoj listi se našla kao primer dobro projektovane i izvedene biciklističke infrastrukture, sa 2,6 kilometara staza na obe strane bulevara, travnjacima odvojenim od kolovoza i trotoara, sa semaforima za bicikle i drugom signalizacijom. Magistrala je probijena ranih osamdesetih godina i ovo je jedna od najstarijih biciklističkih staza na našim prostorima. Nedostatak ove staze su nepovezanost sa drugim biciklističkim stazama, posebno sa tranzitnim stazama prema Ečki, Aradcu i Kleku i loše stanje podloge na mestima koja ugrožava korenje drvoreda platana. Takođe u Zrenjaninu primećujemo da ljudi najviše voze bicikle u pešačkoj zoni, u glavnoj ulici i na glavnom trgu. Iako je zabranjeno, ipak je logično. Stoga uvek možemo postaviti pitanje: da li prema zakonu vožnja bicikala u pešačkoj zoni mora biti zabranjena?
Rekreativna staza na prelepom keju duž Dunava u Golupcu, takođe je i tranzitna za korisnike evropskih koridora EuroVelo 6 i 13. Stazu u dužini od 1500 metara je 2015. godine izgradila golubačka Direkcija za izgradnju, prema svim standardima izgradnje biciklističkih staza. Ovaj koridor ima ogroman razvojni potencijal jer projekat predviđa izgradnju do izletišta u Vincima i do atraktivne tvrđave u Golupcu, čiji se završetak obnove predviđa u ovoj godini. Pošto je izveden tek manji deo, ova staza se našla u donjem delu ove liste, a nadamo se da će vremenom napredovati.
Grad Sombor je pokrenuo projekat izgradnje kružne biciklističke staze vencem oko istorijskog centra, ali je do danas urađen tek manji deo, najviše na južnom Vencu Stepe Stepanovića. Ova saobraćajnica bi trebalo da poveže sve biciklističke staze ka somborskim predgrađima u sistem i da spreči prolazak biciklista kroz centralnu pešačku zonu u kojoj je bicikl prema zakonu zabranjen. Dok se to ne desi, biciklistička stazu na Vencu i sve ostale staze u zelenom Somboru su se našle na ovoj listi najviše zaslugom duge tradicije korišćenja bicikala u ovom gradu, nevezano za vremenske uslove i doba godine: ova fotografija Sombora je napravljena u decembru.
Prikazana staza Priboj-Uvac je deo još jedne zelene staze trasom kojom je u prošlosti saobraćao voz. U jesen 2016. godine Opštinska uprava je uredila prva tri kilometra staze i dva usputna odmarališta za rekreativce. Bez obzira što je broj biciklista – korisnika staze mali, ova trasa ima izuzetan potencijal jer bi povezivanjem za obližnjim Uvcem i Rudom i BiH postala međunarodna zelena pešačka i biciklistička staza i time podržana od evropskih i domaćih fondova za dalja ulaganja.
Rekreativna staza na keju duž Dunava povezuje Veliko Gradište sa 2,7 kilometara udaljenim izletištem na Srebrnom jezeru. Nalazi se na EuroVelo koridorima 6 i 13. Svaki biciklistički dugoprugaš na putu ka Đerdapu prođe ovuda. Staza je pored vode, dobro je održavana, veoma je lepa i komotna za vožnju, panorame ka rumunskoj strani su prelepe, ali se našla na dnu liste zbog malog broja korisnika, nedovoljnih sadržaja i zbog toga što godinama u nju nije ulagano.
Inicijatori ove analize – Društvo ljubitelja biciklizma Jugocikling kampanja i inicijativa Zelene staze Srbije će u budućnosti pratiti razvoj i korićenje ovih i drugih biciklističkih staza u Srbiji i po kriterijumima više pažnje usmeriti ka gradovima koji budu razvijali strategiju izgradnje i umrežavanja biciklističke infrastrukture i politiku stimulisanja korišćenja bicikala kao prevoznog sredstva.
PROČITAJTE I: zelene-staze-srbije-bicikl, zelene-staze-srbije-trasama-nekadasnjih-pruga, uzice-pruga-uskog-koloseka-postala-zelena-staza, univerziteski-kembridz-grad-biciklista