U očekivanju knjige kulturološkinje Biljane Mickov “Kultura oblikuje budućnost”u izdanju Službenog glasnika, pred naučnom javnošću je njena objavljena knjiga “The Cultural Sector and Sustainable Economic Development” (Rouledge, London i Njujork, 2023), koju je bazirala na istraživanjima u čak trideset evropskih gradova, među kojima je i Novi Sad. Objavljena je na engleskom jeziku, jer je ovo najmerodavniji izdavač za akademska istraživanja. Bojana Karavidić
Biljana Mickov, privatna arhiva
Biljana Mickov urednica je programa u novosadskom Kulturnom centru Vojvodine “Miloš Crnjanski”. Doktorirala je na Univerzitetu u Remsu. Njena disertacija, odnosno ova knjiga, nominovana je za nagradu na Univerzitetu Sorbona u 2022. godini. Ekspertkinja je Saveta Evrope za kulturu od 2022–2026. Profesorka je na na elitnoj KEDGE art school u Parizu …
Naučno istraživanje zasnovano na primerima iz trideset evropskih gradova Biljana Mickov objedinila je naslovom autorske knjige Kultura, inovcaije i kreativna ekonomija u evropskim održivim gradovima. Tezu da su odnosi kultura – inovacije – kreativna ekonomija u interakciji, pojašnjava “ da bi bila održiva, ekonomija se mora bazirati na vrednostima lokalne sredine, i uzimati u obzir lokalne resurse i kulturno okruženje. Ekonomija ima najveći legitimitet i dinamizam kada je prilagođena lokalnim resursima, a kulturne aktivnosti imaju važnu ulogu u sveobuhvatnom i održivom ekonomskom razvoju. One obnavljanjem i stvaranjem privredne aktivnosti podstiču preduzetništvo i zapošljavanje, čine važan deo atraktivnosti mesta tj. grada i doprinose razvoju turizma. Modeli koji daju prioritet brzim, kratkoročnim ekonomskim uticajima na uštrb dugoročne održivosti i podrivanju lokalnih kulturnih resursa, što rezultira gubitkom identifikacije stanovnika sa lokalnim područjem, svakako nisu dobri. Suština je održivo korišćenje kulturnih resursa uz poštovanja njihovih vrednosti. Tada možemo reći da podjednako doprinose kulturnom i ekonomskom razvoju”.
Dablin, Stokholm, Bratislava, Ljubljana… i mnogi drugi evropski gradovi bili su na istraživačkom spisku Biljane Mickov. U Novom Sadu je odabrala Gradsku biblioteku “jer je ona radila na velikom broju međunarodnih projekata i razvila inovativne metode koje nisu bile dovoljno vidiljive. Htela sam to da prikažem kao važan momenat za razvoj programa za biblioteke na nivou grada. Naime, nisam htela da obrađujem institucije koje imaju jaku medijsku, političku i finansijsku potporu, nego sam insistirala na, tako da kažem, ‘rubnim’ institucijama. Za grad je važno da se institucije ravnomerno razvijaju, da ne postoje elitne.To je suština razvoja kulture grada, pa i Novog Sada”.
Foto: Vladimir Stojanović
Jedna od teza u dugogodišnjim akademskim istraživanjima jeste da je kultura pokretač ekonomije. Da li su to festivali poput EXIT-a, Guče, Nišvila, BITEF-a? «Da, važni su, ali nije dobro da se fokusiramo samo na festivale, važno je i kakva se umetnost na tim festivalima prezentuje», – smatra Biljana Mickov uz obrazloženje «da kultura pokreće ekonomski razvoj ako se bazira na lokalnim resursima. Ona ne povećava bruto domaći proizvod, ali čini mesto atraktivnijim, povećava mobilnost, razvija kulturni i kreativni turizam, povećava zaposlenost stanovništva. Kultura je stub koji se mora stalno nadograđivati i unapređivati kao što je primer Gradske biblioteke Novi Sad. Važne su veze između publike, tržišta i ekonomije. Oblici reciprociteta između njih su od suštinskog značaja i za postizanje ekološki uravnotežene ekonomije usmerene na ljude. Kulturni ekosistemi se ne mogu tretirati kao puka fusnota u ekonomiji, naprotiv, oni ga održavaju. Dakle, međusobna povezanost kulturnih ekosistema sa drugim dimenzijama održivog razvoja moraju se uvek uzeti u obzir ».
Neizbežna tema u razgovoru sa kulturološkinjom Biljanom Mickov je projekat «Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021» (zbog pandemije održan je 2022, prim. korzoportal). Smatra da je projekat dobar za razvoj kulture na nivou grada, ali dodaje «da je strategija površna. Potrebno je bilo da se konkretnije odrede ciljevi. Ovako, deluje kao da onaj ko je pisao ne zna šta dokumenat znači. Ja bih se koncentrisala više na ujednačen razvoj kulture na nivou grada što je ključno. Zatim, mislim da savremena umetnost u smislu gostovanja velikih svetskih umetnika za nas, građane, nije bila dovoljno zastupljena. Umetničkom konceptu nedostajao je veći profesionalizam. Generalno, projekat Evropska prestonica kulture je dobar, u funkciji je razvoja kulture“.
Biljana Mickovv istražuje odnos između kulture, društvenog razvoja, ekonomije i održivosti životne sredine – «Kultura utiče na razumevanje okoline i odnos sa njom. Briga za dobrobit budućih generacija je životna sredina koja mora biti kultura. Ljudi modifikuju ekosisteme oko sebe kroz kulturne prakse, vrednosti i vizije sveta. Ljudske aktivnosti koriste ‘prirodne’ prostore i biološke resurse koji bi inače mogli nestati, kao što je poljoprivredno nasleđe. Prostori i resursi su nosioci kulture delom i kao podsetnici istorije, praktičnog znanja i identiteta kao što je na primer prehrambeno nasleđe, doprinose estetskim vrednostima recimo kroz urbani ili ruralni pejzaži, te uslovljavaju kapacitet za otpornost ka ugroženim delovima».
Foto : Ivana Prijatelj Pavičić
Koliko se ustanove kulture u Srbiji prilagođavaju procesima i promenama u 21. veku? Gde jesu, a gde bi, trebalo da budu? Odgovor je nedvosmislen: “Imamo još mnogo posla. Institucije moraju da prate razvojne procese na globalnom nivou, da stalno preispituju aktivnosti. Ipak, njihova ključna uloga je obrazovna, sa primenom inovativnih pristupa u društvenom i tehnološkom kontekstu. U Srbiji se stvari pomeraju, ali još uvek su procesi neujednačeni, implementacija kulturne politike je nejednaka, profesionalizam u ustanovama kulture mora da se unapredi. Nedostaje nam savremena umetnička scena koja kritikuje i vodi društvo napred. Slobodnom umetniku neprihvatljiv je monopolizam, a kod nas je vidljiv“.
Knjige sa potpisom Biljane Mickov kao autorke, koautorke ili urednice nalaze se u biblioteci Novosadskog univerziteta, na nekoliko beogradskih fakulteta, na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju, na Sveučilištu u Osijeku i brojnim fakultetima širom sveta s obzirom da su prevedene na engleski, francuski i kineski jezik.
PROČITAJTE I: nova-knjiga-biljana-mickov-kultura-inovacije-i-ekonomija-i-na-kineskom/ , suburbium-javni-prostor-u-gradu-kultura-koriscenja/, roterdam-antologijski-primeri-savremene-arhitekture/kulturna-transformacija-grada/, tekst-u-fokusu-o-manje-poznatim-projektima-ranka-radovica-u-vojvodini/