Aleksandra Vrebalov (1970, Srbija) gostovala je u Ogranku SANU (12. jun 2019, Novi Sad) govoreći o svom uspešnom stvaralaštvu, u razgovoru koji je moderirala Ira Prodanov. Ona je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, više godina živi i radi u SAD. Od skoro je gostujuća profesorka na novosadskoj Akademiji umetnosti. Iza nje je bogato kompozitorsko stvaralaštvo postmoderne muzike. Njena dela izvode se u svetu i u domovini. Beogradska filharmonija 2016. godine otvorila je sezonu Ciklusa “Za zaljubljene” naručenim delom “10.000 stvari” koje je komponovala sa Džonom Kingom. Povodom 150 godina od osnivanja Srpskog narodnog pozorišta izvedena je njena opera “Mileva”… Korzoportal na licu mesta. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Aleksandra Vrebalov o počecima kojima je utirala sada već raskošnu biografiju: Mislim da raskošna biografije prvenstveno dolazi iz količine uloženog rada. Ako je rad u fokusu, onda je to raskošna biografija, jer se merimo po onome što smo stvorili, a ne po životnim avanturama. Nisam baš uvek birala put, radila sam, pa se put otvarao. Lako je bilo to što sam uvek pratila ono što sam osećala i za mene je bilo dobro čak ako i nije delovalo sa strane da su to najbolje odluke. Uvek sam pratila unutrašnji osećaj. Ne sećam se čak ni kada sam prvi put otišla iz zemlje. Živela sam u Pragu, Milanu u Americi na nekolko mesta i dugo nisam imala definisan osećaj da li ću ostati negde drugde. Igrom slučaja jedna stvar vodila je ka drugoj, ostvarila sam kontakte, nastajale su nove kompozicije, povezala sam se sa novim ansamblima, pojavile su se nove mogućnosti za školovanje. Sve je vodilo jedno ka drugom i nisam u jednom danu donela odluku – ja sad idem tamo i tamo.
Aleksandra Vrebalov svet doživljava kao svoje mesto, bez obzira u kom njegovom delu se nalazi: Kao što sam sada ovde (Novi Sad, Akademija umetnosti, gostujuća profesorka, prim.korzoportal) jer se ovde dešavaju stvari kojima mogu da doprinesem, tako će sledeće putovanje biti neko drugo mesto gde ću moći da doprinesem zajedničkom rastu. To je lakši deo. Teži je onaj deo koji pripada svakom poslu, tu su iskušenja, isprobavanja. Mene je i taj teži deo učvrstio u onom što želim da radim i kada nije bilo lako, pre dvadeset godina. Svako ko je živeo u inostranstvu prošao je taj put – nema porodice, nema utemeljene strukture koja vam pruža utočište. Ali moji razlozi za boravak u inostranstvu nisu bili traganja za sigurnošću, obiljem. Moj razlog odlaska bio je ono što je cvetalo u meni.
Aleksandra Vrebalov o muzici koja spaja različita iskustva: Patnja je ono što svi doživljavamo i deo je života. Želim sve to u muzici da povežem u smislu da ničija patnja nije veća ili manja u poređenju sa drugim. Volela bih muzikom da pokažem da bismo trebalo da se izdignemo iznad razlika, da se povežemo. Ustvari, želim da integrišem razlike, da integrišem nepomirljiva iskustva koja mogu da postanu zajednička tačka ljubavi prema drugome. Da, svakom je nekada bilo strašno, ali to treba prepoznati. Za mene je muzika način da to ostvarim, muzika je moj alatka kojom do toga dolazim, moja dela treba na neverbalnom nivou to da pokažu. To mi je najveći potencijal za stvaranje.