U idiličnom Bokokotorskom zalivu, najveći sakralni hram je Bogorodičin hram (18. vek) u Prčanju. Malo ali markantno mesto u zalivu je naspram grada Kotora, a podno brda Vrmac. Ovaj zaliv s predelom, kao i grad Kotor nalaze se na listi UNESCO baštine.
Prčanj je poznat po bogatoj i značajnoj pomorskoj prošlosti sa svojom velikom flotom trgovačkih jedrenjaka. Vrhunac moći doživljava u 17. i 18. veku kada je bio pod Mletačkom republikom, a time i svojoj ekonomskoj moći. U to vreme je procvetalo i neimarstvo što se odrazilo na podizanje niza raskošnih porodičnih kuća i palata koje do danas predstavljaju urbani identite Prčanja. Ekonomska moć se odrazila i na podizanje sakralnih objekata, a najveći je Bogorodičin hram, arhitektonski biser. On dominira Kotorskim zalivom bogatom siluetom, građen u stilu kasne renesanse od korčulanskog kamena. Do mora se pristupa monumentalnim stepeništem ukrašenom bistama značajnih ličnosti iz kulture, duhovnosti…
Značajno je angažovanje umetnika iz prve polovine 20. veka za potrebe crkve. Tako su u ovom hramu dela poznatih – Ivana Meštrovića, Tome Rosandića, Sretena Stojanovića, Mila Milunovića…. pored niza značajnih dela umetnika stare italijanske škole.
Imponuje ideja i želja naručilaca – crkvenih otaca, da angažuje poznate umetnike u likovnom prikazivanju duhovnih tema. Inače, pomenuti umetnici su začetnici moderne umetnosti na našim prostorima! Ovo potvrđuje staru praksu u istoriji umetnosti da se crkva pojavljuje kao značajan naručilac umetničkih dela od poznatih stvaralaca.
U letnjim mesecima kada se održava renomirani „Kotor Art“ festival Bogorodičin hram pretvara se u koncertnu dvoranu, kao i mnogo slični prostori širom sveta.
Tekst/foto Sava J. Forkapić
PROČITAJTE I: sasa-brajovic-njegosev-grand-tour-iz-novog-ugla, nova-knjiga-korculanski-dir, igor-marojevic-mediterani-na-slovenackom, javni-prostori-mjesta-kreativnosti-i-aktivizma