U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine održava se izložba „Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih godina“ čiji je autor kustos ovog muzeja Vladimir Mitrović. Izložba je tek deo njegove obimne monografije „Novosadski kulturni plakat – Pojave, autori, dela”(MSUV, 2025). Foto: korzoportal
Muzej savremene umetnosti Vojvodine poseduje hiljadu obrađenih plakata, samo par stotina je na listi čekanja. Ova kolekcija spada u jednu od najobimnijih/najlepših u zemlji, u kojoj je autorski plakat tretiran kao umetničko delo. Na tekućoj izložbi Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih godina kustos Vladimir Mitrović odabrao je više od stotinu plakata iz muzejske kolekcije, petnaest autora među kojima je i jedna autorka.
Jedina autorka na izložbi Nada Đurović Nedeljković
„Prvi istraživač koji je skrenuo pažnju na pojavu novosadske škole kulturnog plakata bio je teoretičar i istoričar umetnosti Miroslav A. Mušić… Gotovo po pravilu, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, svaki kulturni događaj u Novom Sadu najavljivan je plakatom, bilo da je to pozorišna predstava, koncert, izložba, skup kulturnog sadržaja, bilo neki drugi događaj. Iako je u pitanju ograničen tiraž, namenjen nevelikom broju korisnika, novosadski se kulturni plakat kretao putevima koji su bliži fantastici, dekorativnosti, inauguraciji znaka kao nosioca poruke i građenju osobene dramaturgije kod pozorišnog plakata, nego putevima poštovanja strogog reda slikovitih i tekstualnih poruka…“ (M. A. Mušić, iz monografije)
Vladimir Mitrović
Vladimir Mitrović o svojoj monografiji „Novosadski kulturni plakat – Pojave, autori, dela” – Pokušao sam da predstavim vojvođanski plakat u period od stotinak godina. Centralno mesto u knjizi pripada ključnm autorima, oko trideset, koji su stvarala od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Taj centralni deo monografije razradio sam plakatima koji su bili posvećeni muzici, a jedno poglavlje posvećeno je štamparijama, ‘Stojkov štampariji’ zaslužila je posebnu pažnju. Sve sam završio bibliografijom. Smatrao sam svojom dužnošću da navedem odakle potiče sve što sam zamislio i objavio.”
Autor monografije „Novosadski kulturni plakat – Pojave, autori, dela” Vladimir Mitrović ograničeni prostor knjige u kome nije bilo mesta da se pozabavi istorijom plakata na prostoru nekadašnje Jugoslavije, dopunio je dragocenim fusnotama u kojima navodi ključne knjige koje se bave istorijom plakata u Hrvatskoj i Sloveniji. Naravno, predstavio je dvadesetak imena iz Srbije, autora karakterističnih plakata. Period od pedesetih do sedamdesetih godina već je obrađen i zabeležen u publikacijama Muzeja primenjenih umetnosti i Grafičkog kolektiva.
Nenad S. Lazić, Uroš Nedeljković, Zdravko Rajčetić, Vladimir Mitrović, promocija monografije
Uroš Nedeljković jedan je od recenzenata monografije, njegov pedigre potiče iz novosadske umetničke porodice Nedeljković (deda, otac, majka) – “Plakati su na sito štampi, postali su serigrafije, umetnička dela. Počeli su se pojavljivati u privatnim kolekcijama, u nekim važnim međunarodnim institucijama, ali o njima se govorilo neformalno, sve dok Vlada u tekstovima nije počeo da otvara temu u ovoj studiji u kojoj je hronološki sve stavio na svoje mesto. Zahvatio je sveukupnu istoriju plakata u svetu, u Srbiji period veka o kome se malo znalo i pisalo, pa između dva svetska rata. Izdvojio je zlatno doba novosadskog plakata koji ima posebnu dimenziju, a to je njegova izrada u sito štampi koja se sedamdesetih, osamdesetih godina popularuizovala u umetnosti.”
Godina 1974, plakat sa tekstom na srpskom i albanskom (levo)
Takođe recenzenat monografije Zdravko Rajčetić na promociji je istakao da je Mitrović uspeo valorizacijom plakata iz fundusa MSUV da dokaže kako novosadska škola plakata zaista postoji, ne samo kao lokalna, nego nacionalna – “O tome se priča decenijama, a Mitrović je kroz analizu brojnih teorijskih tekstova iz istorije umetnosti, kritičkih i novinskih članaka, a pre svega dubinskom istorijskom analizom koja nas vraća sto godina u nazad, to uspešno potvrdio.”
Monografija „Novosadski kulturni plakat – Pojave, autori, dela” minimalističkog, odmerenog dizajna u tri boje – crvena, crna, bela, delo je Nenada S. Lazića koji prethodnih pet godina prati nastanak Mitrovićevih tekstova – “Definisao sam da dizajn treba da bude jednostavan, da tekst dođe u prvi plan. Plakate sam već nekoliko puta video, profesori su nam pokazivali, mi smo prežvakavali svaki detalj, ali celokupan kontekst knjige bio mi je u magli do određenog trenutka kada sam se opredelio da korice budu što jednostavnije, u duhu vremena, a to je umotana rolna plakata koja nosi duh zlatnog vremena plakatske umetnosti sedamdesetih, osamdesetih godina.”
Na izložbi Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih godina predstavljeni su: Mirko Stojnić (1928–2016), Laslo Kapitanj (1936–2015), Miodrag Miša Nedeljković (1927-2004), Jovan Joca Lukić (1942-1991), Boško Ševo (1948-2019), Mile Grozdanić (1942-2022), Slobodan Kuzmanov Kuza (1947-2016), Milan Milić Jagodinski, Ferenc Barat, Branislav Dobanovački, Branislav Bane Radošević, Vaso Krčmar, Dragan Višekruna, Radule Bošković i Nada Đurović Nedeljković.
Izložba Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih godina otvorena je do 25. aprila 2026. godine.