Najprestižnija za oblast nacionalne umetnosti u Srbiji Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog uručena je ove godine dvema laureatkinjama Antoniji Jovićević i Veroniki Podrjadovoj, za dva master rada odbranjena na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, u školskoj 2024/25. godini. (17. oktobar 2025). Foto: korzoportal
Milan Isaković, Antonija Jovićević, Veronika Podrjadova
Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog ustanovio je 1965. darodavac, mecena umetnika,diplomata, čije ime nosi ova galerija u Novom Sadu, kada je na čelu bila prva upravnica Vera Jovanović (nedavno preminula). Po sedmi put prestižnu nagradu podelile su Antoniji Jovićević za rad „Umetnost u doba Vojisavljevića“ pod mentorstvom Dragane Pavlović i Veronika Podrjadova za rad „Međunarodna delatnost Studentskog kulturnog centra u Beogradu tokom 70-ih godina“, mentorka je bila Lidija Merenik. U ovim radovima autorke obrađuju i analiziraju teme iz potpuno različitih epoha – prvi obuhvata početke srpske kulture, drugi najnovije vreme, a kao celina, oba rada zaokružuju našu viševekovnu umetnost. Otuda je ove godine nagrada otišla u dve ruke.
Antonija Jovičić o svojom temi „Umetnost u doba Vojisavljevića“ koja je malo istraživana – „Rad se bavi srpskom srednjovekovnom umetnosti ranog perioda, bazira se na umetnosti 11. veka, a smeštena je u okvire vladavine dinastije Vojisavljevića i njegovih naslednika koji su doprineli razvoju Duklje, dakle stare srpske zemlje koja je tada predstavljala najmoćniju srpsku zemlju. Taj period je fundamentalno značajan za srpsku srednjovekovnu umetnosti koja je ostavila izuzetan značaj i uticaj na potonju srpsku umetnost i kulturu, naročito u doba prvih Nemanjića, jer su u tom periodu začete neke arhitektonske i likovne forme koji će potrajati i u zrelom srednjem veku. Primer iz tog doba je crkva Sv. Mihajla u Stonu, na Pelješcu, ustvari dvorska kapela u kojoj je najstariji ktitorskim portret, pretpostavlja se Stefana Vojisavljevića, u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti.”
Veronika Podrjadova došla je u Beograd pre dve godine iz Jekaterinburga. Njen rad je rad „Međunarodna delatnost Studentskog kulturnog centra u Beogradu tokom 70-ih godina“ – „Bilo mi je zanimljivo iskustvo, a počela sam da istražujem tu likovnu scenu na osnovnim studijama. Te sedamdesete godine prošlog veka su vane jer su tada u Beogradu počeli karijeru najznačajniji umetnici beogradske likovne scene. U rusiji je neoavangarda tada bila marginalna umetnost, umetnici nisu imali priliku da prikažu radove u institucijama do kasnih 80-ih godina.Ovde je bilo drugačije, umetnici su dobili ceo Studentski kulturni centar za taj novi izraz, on je postao mesto za promociju nove umetničke prakse koja je kasnije ušla u institucije kao što je Muzej savremene umetnosti u Beogradu. U radu sam bila fokusirana na međunarodnu saradnju Studentskog kulturnog centra. Mislim da je vremenska distanca istraživanja bila prednost, jer sam mogla da budem objektivnija.“
U okviru programa svečanog uručenja Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog otvorena je kamerna postavka Nagrada i umetnost, posvećena obeležavanju dva značajna jubileja u 2025. godini: 60 godina od utemeljenja Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i 170 godina od rođenja Vlaha Bukovca (Cavtat, 4. jul 1855 — Prag, 23. april 1922). Glavna poveznica između ova dva jubileja je Bukovčevo delo Velika Iza (1882), koja zauzima centralno mesto Memorijala Pavla Beljanskog od njegovog otvaranja za javnost 1968. godine. Autorka izložbe je Milana Kvas.
Članovi komisije za dodelu Nagrade Pavla Beljanskog su: istoričarka umetnosti dr Branka Kulić (predsednica), profesori dr Vladimir Simić i dr Branka Vranešević, dr Nikola Kajtez, filozof i Radovan Jokić, v.d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.