Oktobar je mesec rezervisan za Novosadske muzičke svečanosti (NOMUS), koje će naredne godine obeležiti pola veka trajanja. Ove godine 2024. otvorila ih je kompozitorka Aleksandra Vrebalov.
Aleksandra Vrebalov Foto: Srđan Pabllo Doroški
Pozdravna reč kompozitorke Aleksandre Vrebalov na otvaranju Novosadskih muzičkih svečanosti:
Uvaženi gosti, dragi Novosađani, draga moja muzičarska porodice. Pripala mi je čast da vas pozdravim na otvaranju Novosadskim muzičkih svečanosti.
Kada me je neumorni pregalac ovog našeg novosadskog festival Milan Radulović upitao da li bih govorila večeras, prvo me je ophrvala slika naše izmučene današnjice: sa dva velika rata koji se trenutno dešavaju i toksičnim političkim podelama – i globalno i u našoj sredini. Kako je u tom kontekstu relevantan jedan muzički festival?
U ovoj sinagogi, sa njenom bogatom, blistavom i teškom istorijom provela sam najlepše trenutke slušajući muziku uživo. Danas, dok gledam vas – mlade sugrađane među nama, radujem se što ste vi deo ovog oplemenjujećeg kontinuiteta. Sećam se i “mladog” NOMUS-a osamdesetih godina kada sam kao srednjoškolka osećala da sam u centru sveta zahvaljujući baš ovoj atmosferi I muzici koju sam čest prvo put OVDE čula.
Željko Lučić, prvo veče NOMUS-a Foto: korzoportal
Sećam se NOMUS-a i u godinama inflacije, ratova na našim prostorima, pandemije – u raznim vremenima u kojima nam je izmicao smisao, a nalazili smo ga ovde, među ovim belim svodovima, u tišini između stavova, u susretima na pauzama, podvigu i prefinjenosti umetnika i naravno, u muzici, čistoj i dovoljnoj da se duša oseti pomilovanom.
To sabiranje uz dela lepote je ono na šta želim da vam posebno skrenem pažnju. Ovaj naš divni festival okuplja nas već skoro pola veka: smenjuju se generacije, menjaju se ljudi u gradskim strukturama čija je jedna od odgovornosti da ga čuvaju, menjaju se ukusi i vrednosti, nastao je u zemlji koje više nema – ali opstao je. Opstao je zato što su spasonosni trenuci u kojima lepota može da nas dodirne – i kada je sve baš dobro, a pogotovo kad nije.
I ta svest, da se ovde, trenutno, i u narednih nedelju dana dešava nešto lekovito, i da ćemo zbog tog zajedničkog iskustva biti plemenitiji i jedni drugima bliži, ta svest neka ostane sa vama kada večeras pođete kući.
Proglašavam Novosadske muzičke svečanosti otvorenima!