U Muzeju Vojvodine otvorena je izložba “Boško Petrović – Skice za velika dela”, autorke Dragane Garić Jovičić (29. decembar, 2022). Izložba je priređena povodom veka od rođenja, odnosno četiri decenije od smrti umetnika. Korzoportal

Izložba pod nazivom “Boško Petrović – Skice za velika dela”, kustoskinje-istoričarke umetnosti Dragane Garić Jovičić, već nazivom nagoveštava da je fokus usmeren na stvaralački proces jednog od najznačajnijih vojvođanskih slikara i tapiserista, koji je ostavio trag u srpskoj umetnosti. Izložba ima tri celine – Petrovićeve skice za tapiserije, skulpture i mozaik, a prateći deo je dokumentarni film Filipa Markovinovića u kome o umetniku govore njegovi savremenici.

Tijana Stanković Pešterac, Jelena Banjac, Dragana Garić Jovičić

Na izložbi u Muzeju Vojvodine nalazi se 125 dela Boška Petrovića (jedno je pozajmljeno iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog), od 160 koliko ih poseduje Muzej Vojvodine. Ovo je godina kada Muzej Vojvodine obeležava 175 godina postojanja, pa se obratila i direktorka Tijana Stanković Pešterac podsetivši na ovogodišnje uspešne projekte i izložbe ostvarene u zemlji i inostranstvu.

Ko je bio umetnik Boško Petrović? Pripadao je našoj ratnoj i posleratnoj generaciji umetnika koja je tražila autentični izraz. “…Budući da je ovaj veliki vojvođanski umetnik celog života bio levičar i idealista, smatrao je da umetnost treba da ljude, a prvenstveno nove naraštaje, podučava o osnovnim vrednostima. Istinski je želeo da oni na kojima svet ostaje, osete oduševljenje idealima jednakosti i poštenja, koji su u srži ideje komunizma…” (Dragana Garić Jovičić).

Boško Petrović je kao mlad umetnički istraživao i spomeničku skulpturu. Tako je nastala mapa Spomenik ropstva o kome umetnik piše – “To je spomenik ropstva uopšte, svih vekova i svih naroda, spomenik ropstva i pod kapitalizmom i pod raznim okupacijama”.

U Skupštini Vojvodine nalazi se mozaik Boška Petrovića na 60 kvadratnih metara, koji je u to vreme bio jedan od najvećih u Jugoslaviji. Žiri koji je 1954. odobrio ovo ostvarenje bio je u sastavu: Milo Milunović, Marko Čelebonović, Ivan Tabaković i Milan Konjović. “…Devojka predstavljena između dva deteta, koja podignutim i raširenim rukama pridržava olistalu granu prepunu plodova, jedina je u pokretu i simbolično predstavlja plodnu Vojvodinu. Smatra se da sedam odraslih figura predstavljaju šest ondašnjih jugoslovenskih republika, a da je sedma Vojvodina posebno…” (Dragana Garić Jovičić)

Iz monografije-kataloga izložbe “Boško Petrović – Skice za velika dela” autorke Dragane Garić Jovičić “… Danilo Kiš u svom eseju ‘Putovati znači živeti’, opisuje putovanje okeanskim brodom, koje traje mesecima. Putuju ljudi radi biznisa (vreme je novac), putuju ljudi radi nasledstva, radi zarade, putuju najzad radi cilja, putuju i do stanice Terminu, i najzad, kad dođu do kopna, do cilja, ceo brod krikne u jedan glas: Najzad!, samo jedan čovek, samo pesnik kaže, razočaran, iznenađen, zatečen: Već”! (Kiš 2000: 11-12). Čini se da je Boško Petrović nalik tom anonimnom pesniku iz Kišovog eseja, koga je više radovao sam čin stvaranja, nego finalna materijalizacija umetničkog dela…”

Izložbu “Boško Petrović – Skice za velika dela” otvorila je istoričarka umetnosti Jelena Banjac iz Muzeja Grada Novog Sada.

PROČITAJTE I: poklon-izlozba-bosko-petrovic-1922-1982-umetnicki-radovi/,  knigastudija-tapiserija-u-srbiji-1950-2000/,         intervju-marta-kis-buterer-likovna-umetnica-zivot-je-kratak-da-bismo-filozofirali/, foto-esej-i-dan-i-noc/

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *