Ovogodišnje Sterijino pozorje u Takmičarskoj selekciji domaćeg dramskog teksta predstavilo je dramu “Draufgängerinnen” (Neustrašive – Kao i sve slobodne djevojke), koju je napisala Tanja Šljivar, a izvela trupa mladih berlinskog Dojčes teatra (28. maj 2019). Tanja Šljivar od nedavno je direktorka drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Intervju: Bojana Karavidić . Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković.
Okrugli sto kritike o predstavi “Draufgängerinnen”. (Neustrašive – Kao i sve slobodne djevojke)
Drama “Draufgängerinnen”. (Neustrašive – Kao i sve slobodne djevojke) pokreće pitanje da li deca jesu budućnost, da li je budućnost u utrobama žena.
Tanja Šljivar: Meni je za ovu temu bila važna knjiga „No future“ Lija Edelmana, kvir teoretičara iz Britanije koji se bavi kvir figurama u književnosti. On smatra da neko ko odluči svojom voljom da ne bude roditelj, da nema potomstva, predstavlja trn u oku društva kao osoba koja prekida kontinuitet života kao pozitivnu kosmičku energiju, ali se pritom prenebregava da postoji i ono negativno što čovek kreira u društvu.
O saradnji sa Dojčes teatrom iz Berlina: Studirala sam, živela u Nemačkoj gde imam odličnu prevoditeljicu Mašu Dabić koja je prevela moja četiri komada. Birgit iz Dojčes teatra sam upoznala odavno, u Sarajevu na MESS festivalu kada je organizovana „MESS market nagrada“. Tada sam se u deset minuta predstavila sa mnogim autorima iz evropskih zemalja, članovima evropske teatarske komisije. Birgit mi je posle prišla, rekla da bi volela da joj pošaljem tekst i tako je počela saradnja. U Nemačkoj sam učestvovala na brojnim festivalima, javnim čitanjima. Ovaj komad koji je na Sterijinom pozorju, nije igran samo u Dojčes teatru u Berlinu. Izveden je i u Paderbornu sa mladim glumicama, snimljen je za Radio Keln kao drama i bio je nominovan za jednu od najvećih nagrada za dramski tekst u Austriji kada je uvršten u prve tri. Moje prisustvo na nemačkom govornom području je plod dugog, temeljnog rada, života provedenog tamo, poznavanja jezika i prevoditeljke Maše, i nemačkih agenata koji distribuiraju moje tekstove. To je kontinuitet, dugi rad.
Tanja Šljivar prisutnija je u Nemačkoj nego u našim krajevima: Nažalost, tako je. Ovde je problem da kao dramski autor dospete do praizvedbe ili izvedbe bilo kog teksta, naročito da se neki tekst izvede dva puta. To je gotovo nemoguće. Pritom, nema časopisa, nema dovoljno konkursa, lektori ne postoje, agenti ne postoje, tekstovi se retko štampaju, još ređe izvode. Ovaj tekst moje drame „Neustrašive – Kao i sve slobodne djevojke“ još nije izveden ovde. Čekam izvedbu u originalu!
Tanja Šljivar od nedavno je direktorka Drame Narodnog pozorišta u Beogradu: Iz pozicije autorke sam kritična, a sada kada sam u poziciji direktorke da mogu da donosim odluke shvatam koliko je to teško u Narodnom pozorištu, najvećoj nacionalnoj pozorišnoj kući na Balkanu – i kreirati repertoar, napraviti programskui celinu, uskladiti termine. To je ogromna kuća sa više od 600 zaposlenih, Drama je samo jedan segment. Volela bih da uvek budemo korak ispred, da propagiramo prave vrednosti kojima bi trebalo da stremi država, iako se ne identifikujem sa državom. Recimo, da bi trebalo da usmeravamo kurs. Važno mi je da neki glasovi koji su bili skrajnuti imaju priliku da se pojave. Prvi projekat je “Jeste li za bezbednost“ premijera je 10. juna na Sceni „Raša Plaović“, adaptacija Branislave Ilić i Anđelke Nikolić koja i režira. Radi se o knjizi koja je antiratna prepiska između spisateljica iz Slovenije, Hrvatske i Srbije koje su stvarale na jugoslovenskom prostoru, potom u novonastalim nacionalnim državama, a njihovi tekstovi uvek su izvođeni kao eksperiment, na alternativnim scenama. Meni je važno da ovakvi glasovi dobiju prostor u nacionalnom teatru kao što je Narodno pozorište u Beogradu.