Nedavno je svet obišla vest da je brazilski umetnik Insa napravio tako veliki mural da se vidi sa satelita. Ovaj mural je sastavljen od četiri slike, prostire se na 57.715 kvadratnih metara i vidi se čak iz svemira. Naravno, ovako veliku sliku nije bilo moguće fotografisati sa zemlje. Ako vas zanima kako ga je Insa stvarao, i kako ga je satelit snimao, i kako izgleda odozgo pogledajte ovde
Mural je slika na zidu, tavanici, stepenicama, nekoj javnoj površini slikana različitim tehnikama. Kada se govori o vremenu nastanka ovih slika neki idu tako daleko da muralima, uslovno rečeno, čak nazivaju i pećinsko slikarstvo u Francuskoj iz doba paleolita, pa onda u Španiji, Portugaliji, Australiji, Južnoj Africi. Takođe, ubrajaju tu i dela na zidovima egipatskih grobnica, na zidovima vila u Pompejima u Italiji. Slike u pećinama postoje u oko 120 zemalja.
Drugi kao začetak murala uzimaju period nakon Meksičke revolucije kada su stvarali umetnici Hose Klemente Orosko, Dijego Rivera, David Alfaro Sikeras. Od tada je i čitav ovaj pravac nazvan muralizam. Bilo je to vreme opterećeno socijalnim tenzijama, nacionalnom i revolucionarnom tematikom što se ogleda i na muralima. Mnogi od njih su anažovani prikazi koji glorifikuju Meksičku revoluciju.
Posle Drugog svetskog rata a naročito sedamdesetih godina 20. veka, muralizam doživljava uspon, cveta u mnogim zemljama, javljaju se brojni umetnici koji svaki slobodan zid iskorišćavaju da obelodane svoje ideje.
Savremeni muralisti crtežima iskazujući svoj pogled na svet, govore o aktuelnim problemima čovečanstva, globalnom otopljavanju, ekološkim katastrofama, nuklearnim pretnjama ali i socijalnim problemima, siromaštvu, nepravdi.
Mural prati savremena kretanja i čini se što je veći raskol između siromašnih i bogatih ovih šarenih slika po zidovima je sve više. Što ekološke, ratne i druge katastrofe više prete čovečanstvu, ljudi imaju potrebu da svoje strahove javno podele sa drugima, da izraze svoj bunt i želju za opstankom na ovoj našoj planeti.
Tako je bilo u svetu. A kod nas?
Mural na zidu Studentskog kulturnog centra u Beogradu
Ilegalni murali u Beogradu
Kada se u Beogradu pojavio 1970. godine mural na fasadi zanatske radnje u Bulevaru kralja Aleksandra bio je zapravo ilegalan. Oslikao ga je Lazar Vujaklija, pionir ultra moderne na našim prostorima, jedan od najznačajnijih umetnika druge polovine 20. veka. Bilo je to na fasadi male zanatske radnje u Bulevaru kralja Aleksandra. Više ne postoji, tokom godina su ovaj i mnogi drugi beogradski murali uništeni, prekrečeni kao nepotrebne žvrljotine koje ruže zgrade.
O muralima ozbiljnije počinje da se govori tek od 1977. kada se u Beogradu održava Nedelja Latinske Amerike. Iz Čilea stiže umetnička brigada Salvador Aljende i oni zajedno sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti oslikavaju, danas već čuveni, zid na Studentskom kulturnom centru. Mural je nazvan Solidarnost jugoslovenskih naroda sa narodima Latinske Amerike. Obnovljen je pre nekoliko godina ali se ne može reći da je u najboljem izdanju.
O muralu kao načinu uređenja fasada u gradu razgovara se 1982. godine na skupu Komunikacija u Beogradu. Sledeće godine Bogdanu Bogdanoviću, gradonačelniku Beograda, profesor Čedomir Vasić uručuje mapu sa 50 ideja o muralima. Uradio ih je sa grupom studenata. Prvi mural koji je oslikao Vasić sa svojim studentima nalazi se u Rajićevoj ulici, slikan je povodom obeležavanja 25. maja. Dobro se drži, mada bi ga trebalo osvežiti.
Rajićeva ulica u Beogradu
Murali polako osvajaju Beograd. Godine 1984. Fransoa Morle u Balkanskoj ulici na fasadi bioskopa 20. oktobar povodom posete predsednika Francuske Fransoa Miterana slika mural, ali on na žalost danas nije vidljiv. Godine prolaze, niče po koji oslikani zid ali tek 1989. murali su kao način uređenja grada ušli u Operativni plan o uređenju u Beograda. Više nisu ilegalni. Te godine u Beogradu je održan 9. Samit nesvrstanih a osmišljen i projekat Karakterom protiv nasilja koji finansiraju razne državne ustanove i firme, Stalna konferencija gradova, opštine, Zavod za zaštitu spomenika.
Tokom devedesetih u Beograd stižu poznati street art umetnici Blu, Remed, M City, Andre, rade se murali, fasade oživljavaju, pronosi se jedan novi talas razmišljanja, zajedništva među mladima, osvajanje drugih prostora ne samo za slikanje već i stvaranje novih ideja, drugačijeg pogleda na svet. Umetnost se definitivno iz galerija, muzeja seli na ulice, rasplamsavaju se razgovori o elitizmu i masovnoj kulturi, ukazuje na značaj ove vrste umetnosti ne samo sa estetske strane, već i sociološke, etičke, političke, ekološke. Tada niče i mural u Pop Lukinoj ulici, koji je radilo više umetnika a projekat je nazvan Nov način – nov život.
Pop Lukina ulica u Beogradu
Murali postaju i značajan deo turističke ponude Beograda. Onaj ko danas poseti Beograd svakako će obići i Savamalu, jedan od najstarijih gradskih delova. Oživeo je poslednjih godina zahvaljujući mladim ljudima, koji su oslikali brojne murale na fasadi.
Savamala
U Novom Sadu su stvari jednostavno moguće!
U odluci o uređenju grada Novog Sada, pored ostalog, stoji i ovo – Na spoljnim delovima zgrada i drugih objekata javne namene, mogu da se naslikaju murali, uz prethodnu saglasnost Komisije, na predlog Gradske uprave za kulturu. Stoji i to da su murali umetnička dela isključivo estetske nekomercijalne sadržine u cilju stvaranja kulturnog ambijenta i estetskog izgleda gradaTako nekako o muralima govore i mladi iz udruženja New point of culture koje je osnovano pre pet godina.
Tu smo da podržimo umetnike koji traže svoje mesto u ovoj zajednici, da obojimo sivilo i pokrenemo energiju i kreativnost, kao i da spojem različitih formi likovne umetnosti stvorimo svet u kome su stvari jednostavno moguće, piše na njihovom sajtu.
Uradili su niz murala na Petrovaradinskoj tvrđavi, Gradskoj kući, na brojnim školama. Sa njihovim muralima život je lepši, vedriji, smisleniji.
Projekat Novi Sad grad murala započet je 2011. godine, kada je oslikan mural na srednjoj muzičkoj školi Isidor Bajić. Bio je ovo prvi mural na temu ljudskih prava. Sledeće godine rade se murali na temu Pravo na zdravu životnu sredinu.
I u drugim gradovima u Srbiji murali stiču pravo na život. U Pirotu se kao početak oslikavanja murala uzima Letnji medijski kamp Lemek. Naravno zaslužni su mladi sa Likovne akademije. Na fasadi Doma kulture naslilkani su Violinista, pa Arlekin, Pirotski ćilim. Zgradu Zavoda za socijalno osiguranje krasio je Lemekov brod profesora Branka Miljluša, koji je na žalost kasnije prekrečen.
U Nišu takođe studeniti Fakulteta umetnosti organizuju oslikavanje zgrada, nalaze finansijere i slikaju u okviru programa Pokreni se za budućnost. U ovaj grad pre tri godine stiže danska umetnica Maria Dubin. Poznata je po slikama morskih konjica koje je rasula po brojnim gradovima Amerike, Evrope, u Meksiku. Niš je posećivala više puta i uvek je slikala morske konjice . Sada ih ima 23 i kako kaže sama autorka – Niš je prestonica morskih konjica. Evo jednog
Morski konjic
Zahvaljujući finansiranju kompanija u raznim gradovima Srbije pojavljuju se novi murali, umetnici dobijaju mogućnost da slikaju a gradova stanovnici ovih da žive humanije i lepše. Takođe, gradski oci shvataju da u nedostatku para ne mogu da renoviraju sve propale fasade, ali mogu da ih ukrase muralima što će prostor u kome živimo učiniti raznovrsnijim. Zanimljivo je da se u ove akcije uključuju i profesori u osnovnim i srednjim školama nudeći tako na pravi način đacima umetnost umesto šunda i negujući dobar ukus. Sve više i više mladih umetnika uključuje se u oslikavanju javnih prostora izražavajući tako svoj pogled na svet.
Pomenimo da je zahvaljujući nevladinoj organizaciji Kiosk osmišljena i sprovedena pre nekoliko godina akcija Pokreni grad u nekoliko gradova u Srbiji. Pored ostalog, rađeni su i u Subotici koja se pominje u poslednje vreme zbog oslikavanja murala tragično nastradale Tijane Jurić. Beogradski umetnik Andrej Josifovski je na inicijativu Tijaninih drugarica i drugova iz škole uradio na jednoj od zgrada na šetalištu Radijalac mural na kome je Tijanin lik i poruka Počivaj u miru. Evo i razgovora sa mladim umetnikom o slikanju ovog murala
Josifovski je došao u žižu javnosti prošle godine oslikavši u Beogradu, povodom sto godina od početka Prvog svetskog rata likove vojvode Stepe Stepanovića, Živojina Mišića i Radomira Putnika.
Beograd u svetu
Beogradski mural, crtež čuvenog holivudskog glumca Robina Vilijamsa tragično preminulog, pojavio se nedavno ispod Brankovog mosta u Beogradu. A onda je to osvanulo u brojnim svetskim medijima Hafington post, Si Bi Es, USA Today.
Robin Vilijams u Beogradu
Među Beograđanima, street art umetnicima, koji su postali poznati u svetu svakako je i Andrej Žikić Artez. Radio je u mnogim zemljama Evrope, Indiji gde je inače malo murala, u Brazilu gde murali niču na svakom slobodnom zidu. Podsetimo da je u Sao Paulu sa brazilskim umetnikom Paulom Itom naslikao mural posvećen filmu Ko to tamo peva. Pogledajmo kako Artez radi
Da pomenemo i najpoznatijeg svetskog street art umetnika. To je Banksy, čovek čije radove svi znaju ali ga zapravo niko ne poznaje. Neki kažu da se zove Robin Gunningham, drugi da je Robert Banks ili Robin Banks. Govori se da je iz Bristola. Njegov rad karakteriše politički aktivizam, satiričnost, antiglobalizam sve u svemu, kritika savremene stvarnosti a pored slika i grafita po zidovima imao je i razne akcije koje uvek privlače pažnju. Upravo njegov neobičan angažman, tajnovitost, aktuelnost, lepota izraza učinili su da street art umetnost učvrsti svoje pravo glasa na pijedestalu zvanom umetnost.
Mural u Bristolu
Otići u Englesku, biti u Bristolu a ne fotografisati njegove radove jednostavno je nemoguće. Za ovaj rad na zidu pretpostavlja se da ga je uradio Banksy.
Ljiljana Sinđelić Nikolić