Iz moje arhive, sa jedne davne izložbe u Somboru. Žensko oko: Orijent u Bačkoj. Fotografije su iz monografije „Eisenhut“ Olge Kovačev Ninkov (Gradski muzej Subotica, 2007). Piše/Foto: Bojana Karavidić
Putujući od Novog Sada dva i po sata drndavim autobusom u kome su padali nasloni sedišta, rukohvati priklještivali prste, znojeći se bez vazduha jer prozori nisu predviđeni za otvaranje, a erkondišn je pokvaren, sve vreme obavijena zvucima razarajućeg turbo folka, sa dvoje-troje saputnika, stigla sam u senoviti, otmeni, odmereno tihi Sombor. Pre izlaska iz dušegupke diskretno sam štrcnula parfem za koji sam prvi put čula pre četvrt veka u svetskom bestseleru Erike Džong „Strah od letenje“, obnovila ruž na usnama, natapirala kosu.
Došla sam na izložbu Franca (Ferenca) Ajzenhuta koju je Gradski Muzej Subotica priredio povodom 150 godina od slikarevog rođenja (1857 – 1903) u somborskom Gradskom muzeju. Ženski tim priredio je publici zadovoljstvo: Ninkov K. Olga, Sabo Julija, Milena Vrbaški, Korhec Pap Žužana i Danijela Korolija.
Očekivala sam bar deset tv kamera iz raznih krajeva Vojvodine, isto toliko novinara, mislila sam, srešću poznate kultur tregere i kolekcionare u našoj severnoj Pokrajini, osobe koje nas u javnosti verbalno brane od najezde kiča i duha novokomponovanih umetnika. Mislila sam i kako ću ovako izgužvana ne sluteći da se Likovi ne pomeraju iz mesta boravka tek tako. Dakle, niko od pomenutih nije počastvovao pokojnog slikara multinacionalne vokacije, niti autorke izložbe, svojim prisustvom.
Ajzenhut je slikar orijentalnih i istorijskih tema, poznat većini po slici „Senćanska bitka“ (kada su Turska Imperija zaustavljeni u pohodu ka Evropi), rodio se u Bačkoj Palanci, pripadao je Podunavskim Švabama, govorio pored maternjeg nemačkog, mađarski i srpski jezik. Putovao je Dunavom do Crnog mora, vozom od Batuma do Tiflisa, do obala Kaspijskog jezera, Kavkaz će mu zatim biti glavno odredište i inspiracija, sledilo je „osvajanje“ Afrike… Poznat je bio i kao dobar saradnik i organizator. Likovni centri u Budimpešti i Minhenu bili su glavne tačke gde je pomagao i okupljao umetnike. Sa izložbenog zida me gleda autoportret blago zamišljenog, zaglednog u Negde, elegantno obučenog, feš gospodina u najboljim godinama. Zamišljam ga u Tunisu među trbušnim plesačicama kože boje bele kafe.
Kući se vraćam autom kustoskinje Galerije Matice Srpske, pomenute u ženskoj momčadi koja je pripremila izložbu.
Žene ko žene! Hvalim njenu haljinu od sive, grube čipke u kombinaciji sa somotom iste boje (treba li da napišem da su čarape u kolornom skladu, a da je haljina kupljena na novosadskom „Viner Placu“ tj. buvljaku. Jezdimo pustim putevima severne Bačke, prođe po koji biciklista, teški kamioni češće (izbegavaju platežne rampe), džipova ni od korova (ovo područje nije profitabilno), suton je, nebo rozikasto-zelenkasto-plavičasto-narandžasto postaje sve tamnije kako pada noć. Kustoskinja je iz otmenog Sombora zato smo, valjda, „na persi“ iako pričamo, za prvo viđenje, o delikatnijim porodično-profesionalnim stvarima. Naravno da govorimo kako je teško, kako nas izbezumljuje pozivanje na vanredno stanje u Srbiji koje traži šef radikala, „treba li deca ponovo da idu u rat?“, profesionalni uspon ometaju nam penzionisani, od doba Tita etablirani autoriteti koji ne dozvoljavaju mišljenje ikoga sem njih samih. I onda, zaokret:
„Ipak, neću da idem odavde. Ne mogu da zamislim da govorim na nekom stranom jeziku za uvek, ma koliko ga dobro znala. To mi je najvažnije sredstvo izražavanja. Zatim, ovde oštrim svoje sposobnosti u snalaženju u raznim životnim situacijama od plaćanja računa, do kupovine hrane, cipela, poklona, malo čekovi, malo kartice, malo keš. Bila sam u Torontu kod sestre. Oni žive od vikenda do vikenda. U petak uveče nastupi panika šopinga, organizovanja roštilja u subotu, u nedelju se lagano trezne i sve protiče u znaku parole „sada se opuštamo“. A opuštanja ni u naznakama. Zato ostajem na Limanu jedan.“
Šta bi na to rekao slikar Orijenta, gospodin Ajzenhut?
Načula sam, izložba će doći u Novi Sad (Izložba je održana u Galeriji Matice srpske 2007. godine, prim. B.K)