Pre desetak godina, možda i više, pisala sam kolumne pod nazivom Žensko oko za nedeljni broj novosadskog „Dnevnika“. U vremenu korone koja se ne zaustavlja, sređujući svoju arhivu rukopisa naišla sam na te tekstove koji, čini mi se, nisu izgubili aktuelnost, jer je u Srbiji vreme stalo. „Mejbi bejbi“. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Smiljana Popov
Ko bi rekao, s obzirom na naslov, da je ovo priča o državi, demokratizaciji i personama koje su u vlasti na bilo kom nivou? Ali jeste!
Snabdevenost apoteka slika su stepena razvoja države. Sada su pune šarenih kutijica ne samo sa lekovima i kozmetičkim sredstvima, već nas iz izloga mame razni proizvodi koji se koriste od glave do pete. Papuče su obavezan artikal, da ne zaboravim! Taj globalni fenomen ostao mi je nerazjašnjen! Otkuda u istoj radnji, namenjenoj prodaji lekova, kapljice za nos i klompe, antibiotik i apostolke raznih firmi, aspirin i espadrile (doduše sa specijalnim uloškom za tabane)? Ali nije važno. Glavno je da je vreme „kombinovanog praška“ iz papirne kesice iza nas. Iako još pamtim mamu ili tatu kako ga gutaju – istim pokretom, da bi što pre završili neprijatnu radnju, nagnu glavu nazad, saspu beli prah u grlo i brzo ga nalivaju gutljajima vode. Zatim sledi obavezna rečenica „Baš je gorko“, pa se malo stresu i dok dlanom o dlan, glavobolja je prestala.
Onda je država počela tržišno da se otvara. Od nekog trenutka i naše apoteke počele su da bivaju zatrpane farmaceutskom robom upakovanom u veselu ambalažu. Pa mi baš milo da pazarim pilule za lakše ronjenje u san koje su smeštene u kutijicu na kojoj su iscrtani šareni leptirići. I sredstva za probavu su primamljivo umotana, videla sam ambalažu na kojoj je velika naranžasta kugla sunca i ispod nje, magloviti crtež nasmejanih muškarca i žene, drže se za ruke i sudeći po slici, hrle negde. Svakome sine kad „to“ obavi.
Zbog obilja ponude u našoj novoj, demokratskoj državi (bez ustava više godina, u himni je glavna ličnost Bog, iako je država sekularna, ni granice baš nisu jasne) obožavam da uđem u apoteku i trošim novac. Kako ne pijem nikave specijalne lekove, a kafetin i aspirin su baš prozaično upakovani, ipak pronađem nešto na šta spiskam pare, makar to poklonila drugima. Pre neki dan trebao mi je uvin čaj za familiju, ali sam čekajući u redu, malo i zverala u staklenu vitrinu. Ugledam pljosnato pakovanje sa proširenjem na dnu veličine kao za „Labello“. Sve je belo, slova su nežnih boja, nacrtana je neka kao tuba i piše „Maybe Baby“. Pitam šta je to, apotekarka kaže „za praćenje plodnih i neplodnih dana“. Momentalno se setim moje dugonoge drugarice koja u srednjim godinama, i na muški pogled ostaje trudna. Odlučim da je kupovinom ovog izuma malo zezam kako bismo se, u stvari, obe igrale. Cena nije baš za igru, ali zaslužila je, vesela je, nije zlica. Kupim spravicu i odmah zamislim da sam u Njujorku „Seks i grad“, naravno. Lepa kutijica, lepa drugarica, lepa apoteka, lepo se odjednom u apoteci zabavljamo i glasno razmatramo situaciju otkrivanja mogućnosti za slobodnu ljubav. Čini mi se da bi svi učestvovali u kolektivnom „maybe baby“ eksperimentu. Ali, ovo je politička priča, ne američke sapunice za višu srednju klasu.
Postupak je sledeći – aparatić je u stvari mali mikroskop na koji žensko biće malo pljucne, sačeka desetak minuta i pogleda kroz okular – ako uzorak pokazuje tačkastu sliku, dani su neplodni. U drugom slučaju ukažu se obrisi slični reckavoj paprati i to znači – stop za seks. Znači, znamo šta radimo i zbog čega. A baš zbog toga je „Maybe Baybe“ i politička priča – ako znamo da je ljudski mozak podeljen na centar za motoriku, za vid, za emocije, intelekt … i u pljuvački su sastojci soli i drugih supstanci koje nagoveštavaju osobine ličnosti – sangvinik, labilan, odlučan, precizan, emotivan… te bi svako ko želi da učestvuje u nekakvoj kampanji u okviru osvajanja vlasti, u kreiranju zakona, prvo trebalo da se podvrgne pljuvačnom testu „Maybe President“, „Maybe Chief“, „Maybe manager“, „Maybe MP“ (član parlamenta). Rezultat bi mogao da bude iskazan kao pozitivan u slici „kuće“, negativan kao „ruševina“. Eto zbog čega je ovo priča o državi, a počela je u apoteci.
Oprema teksta korzoportal