David Miladinov (Split, 1946. – Boston, 2013). Objavljivao je pripovetke u Jugoslaviji, Izraelu, SAD i u Engleskoj, gde su mu priče emitovane na Trećem BBC kanalu. Vikend priča na korzoportalu prvi put u saradnji sa izdavačkom kućom “Arhipelag”.
Ima jedna crno-bela fotografija koja se često pojavljuje u novinama kada se pominju njujorški Jevreji. Na njoj, oko Velikih praznika, stotine ozbiljnih, nenasmešenih ljudi, stoje licem prema reci, negde uz obalu Louer Ist Sajda ili Bruklina, drže u jednoj ruci molitvenike a u drugoj komade hleba. Sudeći po tome kako su obučeni, žene u jednostavnim, dugačkim haljinama s kosom skupljenom u punđu i pokrivenom čipkom, a muškarci sa crnim šeširima širokih oboda u tamnim odelima, fotografija mora da je bila snimljena na samom početku dvadesetog veka, najverovatnije pre Prvog svetskog rata.
Zbunjen ovom slikom, Džoš Šapiro oduvek je želeo da prisustvuje tom neobičnom ritualu, ali je pretpostavljao da se on više ne održava. Zbog toga, kada su u sinagogi u koju je otišao za Roš ašanu najavili da će se u rano popodne naći za Tašlih, odmah je odlučio da im se priključi.
Pa ipak, ni on ni njegova žena Rejčel nisu otišli. Premoreni od višečasovnih novogodišnjih molitvi s još čitavim drugim danom Roš ašane pred njima, a Jom Kipurom kroz svega nedelju dana, tog prvog popodneva nisu imali volje da se ponovo oblače, vraćaju u sinagogu, pa da sa članovima i rabinom odšetaju do najbliže vode da se simbolično reše svojih grehova.
Isticanje njihovog rabina da je Tašlih samo narodni običaj, a ne neka važna zapovest, pomoglo im je da ne slede ovu staru praksu bacanja mrvica hleba u vodu kako bi se oslobodili prošlogodišnjih prestupa.
Prvi dan Roš ašane 5771. označio je početak još jedne prekrasne novoengleske jeseni u Bruklinu, Masačusets 2010. Prijatan, topli vazduh i sjajno lišće koje je tek počelo da crveni pod jarkim jesenjim suncem izgledali su kao pravi trenutak da se prevaziđe uobičajena inercija, a kratki izlet iskoristi da bi se rešili nakupljenih prestupa. Pošto su svaku mrvicu hleba mogli da izjednače sa bilo kojim grehom, zaključili su da će dve kriške hleba lepo zamotane u plastičnu kesicu za sendviče biti više nego dovoljne.
Pre nego što su krenuli, Džoš je potražio Tašlih na Guglu i iznenadio se koliko je samo puta pominjan. Želeo je da pre odlaska odštampa kratku molitvu na engleskom i hebrejskom sa engleskim slovima pošto nije bio siguran da li će njihova sinagoga obezbediti bilo kakve materijale.
Dok je prolazio kroz naslove, Džoš naleti na opširni forum sa diskusijom koju je vodio neki poznati rabin. Jedan od učesnika hteo je da zna zbog čega je bolje da se Tašlih održi pored reke u kojoj ima ribe. Kao što su ribe iznenada uhvaćene u mrežu, bio je rabinov odgovor, isto tako smo mi često uhvaćeni u mrežu predrasuda o životu i smrti. Takve misli treba da nas podstaknu na pokajanje.
Drugi odgovor na isto pitanje tvrdio je da su nam ribe potrebne protiv urokljivog oka, pošto su ribe skrivene pod vodom otporne na uroke. Ovaj odgovor zvučao je manje logično, ali mogao je da se prihvati.
Treće objašnjenje da njihovo prisustvo u vodi predstavlja simbol naše nade da budemo plodni i da se razmnožavamo poput riba zvučalo je sasvim nelogično. Džoš nije bio u stanju da vidi bilo kakvu vezu između naših grehova i plodnosti, a pogotovo ne s ribama.
Rubrika se nastavljala nizom dodatnih pitanja. Međusobno se takmičeći u naslućivanju mogućih prepreka, učesnici kao da su se unapred radovali konačnoj, nepremostivoj katastrofi koja bi ih sprečila da održe ritual.
Jedan od čitalaca želeo je da zna šta da se radi ako u reci nema riba. Tašlih može da se obavi pored takve vode. A šta ako je najbliža reka suviše daleko da bi se do nje hodalo? Ako se reka vidi u daljini, Tašlih još može da se izgovori. A šta ako nema nikakve reke u blizini? U tom slučaju može da se ode do bilo kakve prirodne vode kao što su izvor, bunar, jezero ili ribnjak. Neki ljudi izgovaraju Tašlih pored mikve. A šta ako se ne može naći bilo kakva prirodna voda? U tom slučaju molitve mogu da se kažu pored bilo kakve sakupljene vode kao što su akvarijum ili rezervoar. Šta ako u blizini nema prirodne vode, nema mikve i čovek nema akvarijum, drugi čitalac je pitao, dalje podižući ulog. Oh, pobogu! Čak se i u Sahari nađe poneka oaza, i pored nedostatka akvarijuma i ritualnih kupatila. Džoš nije mogao a da se ne divi nepokolebljivom strpljenju rabina, premda mu je od suviše sitničave diskusije donekle splasnuo žar za ritualom.
Kada su u dogovoreno vreme stigli do sinagoge, velika grupa ljudi već se bila sakupila pred zgradom. Svaki učesnik nosio je najmanje po jednu veliku najlon kesu do vrha prepunu najrazličitijim hlebovima i pecivom. I pored dve skromne kriške hleba koje su poneli, Džoš i Rejčel se nisu osećali ni malo bezgrešnije od ostalih.
Kada su krenuli prema jezercu Bikon, malom rezervatu pod zaštitom prirode, za koji Džoš i Rejčel nisu ni znali da postoji, skup koji je sledio rabina podsećao je na paćeničku jevrejsku naciju koja s naporom vuče sve svoje zemaljske posede u novom egzodusu. To što su prepune kese bile simbol njihovih celokupnih grehova davalo je sceni još tužniji izgled.
Grupa je iznenada skrenula sa bulevara i zaputila se kroz jedva vidljivi prolaz između dve luksuzne zgrade od cigala. Stupili su ne na zadnji parking nego u prekrasnu travnatu nizinu s velikim bejzbol igralištem i ograđenim, slikovitim jezercem okruženim vrbama odmah iza zgrada.
Uzani puteljak od drvenih dasaka uzdignutih iznad močvarnog tla pratio je obrise jezerca kroz bujnu, po izgledu gotovo tropsku vegetaciju, povezujući veći broj platformi za osmatranje koje su se na pobodenim stubovima uzdizali nad vodom.
Svih drugih dana povremeni posetilac tu bi se zaustavio uz drvenu balustradu da posmatra ptice ili da se divi ogromnim, starim vrbama pored vode. Danas, bilo kakva sličnost sa zaštićenim i skrivenim prirodnim parkom nestala je. Njihova grupa, koju je predvodio rabin, polako se kretala u koloni po uzanom puteljku, pažljivo mimoilazeći jednako brojni red koji je pristizao iz suprotnog smera. Svaka omatračnica bila je u potpunosti zakrčena ljudima koji su vatreno bacali u vodu svoje grehe, tako da je njihova grupa morala da nastavi do sledećeg stajališta nadajući se da su raniji posetioci već istrošili svoje obilne zalihe hlebova uskladištenih pored nogu. Sudeći po nezaustavljivim kanonadama, čovek bi pomislio da je reč o najgrešnijim ljudima na svetu.
Da su živeli u vreme biblijskih čudesa, bruklinsko jezerce Bikon istog bi trenutka presušilo, momentalno bi se pretvorilo u prljavu proključalu paru zbog božanskog besa, uništeno brže i temeljnije nego Sodoma i Gomora, a da se Svevišnji ne bi ni potrudio da potraži bar jednog pravednika kako bi mogao da im oprosti.
Moglo ih je spasti samo Njegovo sažaljenje prema kolateralnoj šteti: patkama, guskama i kornjačama ili nekim drugim ugroženim stvorenjima koja žive u toj vodi, a možda i Njegova briga prema prirodnoj sredini, ili želja da ne ugrozi cene skupih stanova u zgradama koje su se graničile s jezercem.
– Glupave ptice – pomisli Džoš dok je posmatrao podivljala pernata telesa kako pohlepno, bez zastoja, proždiru izobilje raskvašenih, poluraspadnutih prestupa. Kljukane, foie gras guske barem imaju izgovor da ih niko ništa ne pita, pa njihova oštećena jetra može jedino da se pripiše bezdušnim hraniteljima životinja, a ne pohlepi.
Zbog debele kore namočenog hleba nad čitavim jezercem, nije bilo moguće oceniti da li u mutnoj vodi ispod površine uopšte ima riba. Čak ni jak povetarac nije bio u stanju da namreška inertni, čorbasti sloj u talaščiće.
Rečeno im je da su ribe neophodne za uspeh rituala. Pošto nemaju kapke, oči su im večito otvorene i služe kao simbol stalne božanske zaštite nad jevrejskim narodom.
Videći omanje jato preuhranjenih gusaka salastih telesa kako se lenjo izležavaju na kosom travnatom nasipu uz vodu zatvorenih očiju sa čvrsto stisnutim kapcima, učini mu se da je možda prvi put, shvatio pravi, istinski razlog za tužno i nepopravljivo, gotovo beznadežno stanje savremenog sveta.
Iz knjiga priča Davida Mladinova Slučajni putnik, Arhipelag, Beograd, 2015.
Oprema teksta / foto koncept korzoportal
VIKEND PRIČE: dete, preljubnik, porodicne-veze, jedenje-ribe-u-osami, limbo-u-letnje-periodu, o-pijenju, ludo-drvo