Mihal Ramač (1951, Ruski Krstur), novinar, esejista, pisac, prevodilac. Vikend priča „Goli otok“ napisana je za korzoportal. Fotografije: obnova Podgrađa Petrovaradinske tvrđave 2019, korzoportal
Učitelj je došao iz dalekih planina zajedno s onima koje meštani zovu komunistima i kolonistima. Meštani ih ne vole. Kažu da su bezbožnici i gotovani. Dobili su švapske i jevrejske kuće i zemlju. Švabe su odvele Jevreje u logore. Posle su partizani oterali Švabe. Kolonisti svaki čas drže konferencije i mitinge. Tamo se nadvikuju i pevaju. Učitelj je bio partizanski kurir i najmlađi borac u brigadi. Oslobađao je Beograd. Kaže da smo srećni što ne znamo šta je rat i da su oni, partizani, doneli slobodu. Nisu čekali skrštenih ruku, kao ovi ovde. Priča kako je bacao bombe i pucao iz šmajsera. Roditelji se mršte kada pričam o učiteljevim podvizima. Ne vole Kaćušu i Kaljinku. Ne dopada im se što učimo Od Rusije do Srbije crveni se barjak vije. Učitelj kaže da se vodi borba protiv kulaka i reakcije. Otadžbina očekuje da budemo vredni pioniri i da postanemo napredni omladinci. Njegovo „Raz, dva, tri!“ čini nas većima i jačima.
Kad progovori o velikom drugu Staljinu, on počinje da raste. Propinje se na prste, diže ruke, oči mu zasvetle. Maše kao sveštenik na propovedaonici. Larma, preti neprijateljima, škrguće zubima. Govor završava znojna, ali uzdignuta čela, pobednički nasmejan: „Raz, dva, tri, pioniri!“ Posle toga stojeći pevamo O Staljine mudrom, rodnom i ljubimom prekrasnuju pesnju slagajet narod. Takvih dana i deca najvećih kulaka znaju da neće dobiti dvojku. Kulaci su oni kojima su komunisti uzeli zemlju i salaše.
Učitelj često odlazi u srez. Zamenjuje ga stara učiteljica. Ona neće da je zovemo drugarica. Ne uči nas o partizanima, Rusima i slobodi. Kod nje pevamo samo narodne pesme. Roditelji poštuju staru učiteljicu. Kažu da se ni pre rata ni u ratu nije mešala u politiku i da od nje niko nije naučio ništa loše, niti čuo ružnu reč.
Ne znam tačno šta je politika. Čini mi se da je to nešto veoma ružno. Znam da je učitelj glavni u mesnom odboru. Odbor uzima od ljudi pšenicu, kukuruz, krave i svinje. Učitelj kaže da radnici u gradovima i njihova deca nemaju hleba, a po selima ima svega. Radnici nam daju ugalj, mašine i traktore. Pomažu da brže izgradimo socijalizam. U socijalizmu, svi će imati ono što treba. Roditelji ne veruju u socijalizam. Kažu da učitelj i njegovi otimaju od onih koji pošteno rade i dele svojim komesarima i džabalebarošima. Znam da su roditelji pošteni i da su uvek u poslu. Ali, žao mi je radnika i njihove dece. U kinu sam video kako oni ponosno koračaju i mašu zastavama na paradi, kako grade fabrike i velike zgrade, čitaju novine i knjige, glasaju na konferencijama. Čini mi se da je lepše biti radnik nego seljak. Možda zbog toga u kinu nema žurnala o seljacima. Kakav bi to bio film? Idu na njivu, oru, okopavaju kukuruz, kose, čupaju korov, hrane svinje, muzu krave, izvoze stajnjak, uvek su u opancima, u prljavim košuljama i pantalonama. Ko bi to gledao? Filmovi o omladini, radnicima i zadrugarima su zanimljiviji. Oni mnogo pevaju, voze se na kamionima, uvek su nasmejani. Imaju nova plava odela i kačkete. Grade svetlu budućnost. Više bih voleo da budem radnik, ali to ne smem da kažem roditeljima. Oni kažu da su seljaci pošteni i da teškim radom izdržavaju sve neradnike.
Školska godina je završena. Za najbolje đake – pevače, glumce i recitatore – nema raspusta. Svaki dan imamo probe. Priprema se svečana akademija za Dan oslobođenja. Složno marširamo, pevamo, igramo, kličemo oslobodiocima. Na sceni su veliki portreti Staljina i Tita. Obojica su u uniformama. Na grudima im blistaju odlikovanja. Drug Staljin ima brkove. Maršal Tito je nasmejan. Mi smo spremni da izvršavamo sve zadatke koje postave pred nas. Svi imamo plave kape s crvenim petokrakama. Roditelji gunđaju, ali samo kod kuće. I ja znam da bi bilo zlo da se u školi kaže to što se govori kod kuće. One koji se usude da nešto zucnu Ozna odvodi u opštinu. Neke čak u srez. Ozna sve dozna, govori se u selu. One koje odvedu tuku pendrecima i vrećama s peskom. Daju im samo bajati hleb i vodu. Puste ih tek kad nešto priznaju i potpišu. Niko ne priča šta su mu tamo radili. Ipak, sve se zna i svi se plaše. Komšije pričaju da je i moj deda bio nedelju dana u srezu. Stari deda, dedin otac, kaže da je deda išao u Srem da pomogne tetki. Ona popravlja kuću koju su joj srušili u ratu.
Ja ću na akademiji da recitujem pesmicu S Dona s Volge i s Urala visoko je zatreptala i na naše kape pala zvezda crvena. Vežbam pred ogledalom, kako je rekao učitelj. Recitator mora da korača kao vojnik i da da bude stamen kao spomenik, s podignutom rukom. Raz, dva, tri! Na akademiju će doći i narodni heroj. On će nam pričati o drugu Staljinu i o maršalu Titu. Narodni heroji su bili najhrabriji borci. Mnogi nisu žalili ni svoje živote da bi nam poklonili srećno detinjstvo. Bratska Crvena armija je nepobediva. Ona je slomila kičmu Hitleru, Hortiju i domaćim izdajnicima. Stari deda kaže da su crvenoarmejci uzimali stoku, slaninu i brašno i da za njima u selu nije ostao nijedan časovnik.
– A šta su radili s njima?
– Bacali su ih čim su prestali da rade. Nisu znali da ih naviju.
To ne smem da kažem pred učiteljem. On prijavljuje Ozni kulake i reakciju. Reakcija su oni koji neće da imamo srećno detinjstvo i da se grade fabrike. Stari deda nije ni kulak ni reakcija, ali ne želim da ga odvedu i tuku. Uči me da budem dobar i da ne verujem komunistima. Recituje mi i peva naše narodne pesme.
Jednog dana domar nam je rekao da više ne dolazimo na probe. Učitelj je otputovao. Na Preobraženje sveštenik je rekao ljudima u crkvi da su njihove molitve uslišene. Sotonu su odveli tamo gde je zaslužio. Kroz dva dana odveli su i sveštenika. Učitelj je na Golom otoku. Sveštenika drže u srezu.
– Gde je Goli otok? – pitam starog dedu.
– Bolje da ne znaš. To je daleko.
– Zašto su učitelja tamo odveli?
– Zato što je komunista. To je samo za njih.
– A zašto je Ozna dozvolila da ga odvedu.
– Ozna ga je i odnela. Odneće i nju đavo zajedno s tim njenim Staljinom. Uči, sine, i nemoj da zapitkuješ.
Na akademiji za Dan oslobođenja na sceni nije bilo portreta druga Staljina. Svi su tapšali narodnom heroju, koji je rekao da sve izdajnike čeka zaslužena kazna. Recitovali su glumci iz opštine. Ništa nisam razumeo.
Stara učiteljica je tog leta umrla. Na Vavedenje je umro i stari deda.
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica