Prva dobitnica Nagrade “Borka Pavićević” za javni gest je profesorka književnosti i aktivistkinja Ružica Marjanović iz Užica, a specijalno priznanje dobila je majorka policije Katarina Petrović iz Valjeva. Nagrade su uručene u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), 5. juna 2024, na dan rođenja njegove osnivačice čije ime nosi nagrada. Piše/Foto: Snežana Baralić Bošnjak
Ružica Marjanović, Ana Miljanić Foto: Aleksandra Sekulić
Prva laureatkinja Nagrade “Borka Pavićević” za javni gest Ružica Marjanović iz Užica osnivačica je regionalnog književnog festivala „Na pola puta“ i udruženja Užičke književne republike koji se osamnaest godina odvija u ovom gradu. Kuriozitet festivala su srednjoškolci kao organizatori i domaćini, a gosti su do sada bili značajna imena postujugoslovenske književne scene Dubravka Ugrešić, Viktor Ivančić, Davida Albaharij, Nenad Veličkovića, Predrag Lucić, Vladimir Pištalo, Boris Duželovića… Dodatna vrednost da Ružica Marjanović dobije ovu nagradu je izložba “Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću”, koju je sa kolegama i koleginicama organizovala u Užicu 2022. Tom izložbom pesnik dramaturg i antiratni aktivista Miša Stanisavljević vraćen je u fokus javnosti, a njegovo delo je otvoreno novim generacijama, tim pre što je jedna njegova pesma uvrštena u čitanke za šesti razred osnovne škole. Izložba je godinu dana kasnije preneta u CZKD kada je promovisan zbornik radova „Nezgodni suglasnički sklopovi – Poetika ritma i otpora Miodraga Miše Stanisavljevića“ koji je priredio Saša Ilić. On je i predlagač Ružice Marjanović za ovu nagradu.
Borka Pavićević u sredini (arhiva)
Nagrada “Borka Pavićević” za javni gest je ustanovljena je u saradnji sa Poljskim institutom u Beogradu, a na inicijativu njenih poštovalaca i prijatelja u Poljskoj. Sintagma “javni gest” je preuzet iz Borkinog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, saosećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti. Podrazumeva se da je, u okvirima propozicija nagrade, gest izveden ili ostvaren u Srbiji, a jugoslovenska dimenzija, kao i evropska, Borkinog rada biće prisutna u radu žirija nagrade i na druge načine. Članovi međunarodnog žirija su: Kšištof Ciževski, Bazil Cerski, Oliver Frljić, Suada Kapić, Goranka, Matić, Sandra Mandić, Želimir Žilnik i Ana Miljanić. Nagrada se sastoji se iz novčanog iznosa, a prvoj laureatkinji je ovom prilikom uručena i skulptura poljske umetnice Malgožate Njeđelko koja je bila inspirisana Brehtovom sentencom “ Samo ona j ostaje svoj, ko ima hrabrosti da se menja”, koja i dočarava Borkinu ličnost.
U najužem izboru za Nagradu “Borka Pavićević” za javni gest bili su, pored Ružice Marjanović, novinarka Ivana Gordić Perc, aktivistkinja Bojana Minović, izdavač, aktivista i sociolog Dragan Stojković, reditelj Nebojša Slijepčević i vizuelna umetnica Darija Radaković.
Snežana Baralić Bošnjak, Bojana Minović, Andrea Saula, Aleksandra Sekulić
Ovaj tekst sam priredila i zbog toga što sam bila u krugu od trideset predlagača za nagradu čije je ime Borka Pavićević, dramaturškinje, heroine građanskog, antiratnog aktivizma, osnivačice ustanove CZKD koja je obeležila jedno dramatično vreme u državi.
Moj izbor je bio Bojana Minović iz Kraljeva koju znam kao ekološku aktivistkinju, braniteljku ženskih ljudskih prava, istraživačicu lokalne društvene istorije, kulturnu radnicu i humanitarku. Ona je organizovala akciju zbrinjavanja samohrane majke Behare Curoli i njeno četvoro dece u selu Lađevci pored Kraljeva, poznata je i kao ekološka aktivistkinja, pre svega se bori protiv izgradnje mini hidrocentarala, istražuje društvenu istoriju svog kraja, piše scenarija za film, očekuje se i njena prva knjiga u kojoj tematizuje žensku romsku egzizstenciju.
Nagrade imenovane po osobama koje su donosile svetlost i energiju u mračnim vremenima dragocene su. Borka Pavićević jedna je od onih koji su se borili protiv palanačkog mišljenja i delovanja.