U Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada održava se izložba „Svedena forma i emajl-lak“čiji je autor Karlo Baranji (Barányi Károly, 1894 – 1978). Kustos Luka Kulić opredelio se da predstavi umetničku baštinu koja je trajno obeležila prostor Vojvodine. Foto: korzoportal
U Likovnom salonu novosadskog Kulturnog centra nalazi se izuzetno koncipirana postavka malih i srednjih skulptura Karla Baranjija. Kustos Luka Kulić odabrao ih je iz Legata Zlate Markov Baranji i Karla Baranjija koji se nalazi u Temerinu.
Naziv izložbe „Svedena forma i emajl-lak“ nagoveštava važno izražajno sredstvo Karla Baranjija, a to je email-lak – Svedene forme, zasnovane na kubističkoj interpretaciji folklorne estetike ljudskih i životinjskoih figura, dodatno su definisane upotrebom fabričkih nijansi uljanog emajl-laka. Ovaj industrijski material, karakterističan za drugu polovinu XX veka i široko prisutan u savremenim umetničkim praksama tog perioda, bio je privlačan brojnim umetnicima zbog svoje plastičnosti, trajnosti i mogućnosti kombinovanja sa različitim podlogama. Kod Karla Baranjija, emajl ne funkcioniše samo kao završni sloj, već kao aktivni element koji istovremeno definiše i transformiše skulpturu, pomerajući je ka području između umetničkog objekta i dekorativnog, gotovo upotrebnog predmeta. (Luka Kulić, katalog izložbe)
Karlo Baranji i Zlata Markov Baranji, stvarali su u vreme Pikasa, a Karlo je sa Ivanom Tabakovićem dobio Gran pri 1937. godine na Svetskoj izložbi u Parizu, za četiri zidne slike od keramike velikih dimenzija koje su krasile vajarsku salu jugoslovenskog paviljona. Njihov najpoznatiji rad “Ikarus“ danas se nalazi na fasadi Vazduhoplovne komande u Zemunu.
Umetnički i bračni život para Markov – Baranji jedinstven je primer suživota na oba polja – Umetničko stvaralaštvo Karla Baranjija nemoguće je sagledati izvan konteksta njegovog životnig i stvaralačkog partnerstva sa suprugom Zlatom Markov Baranji. Njhov odnos prevazilazio je okvir klasične saradnje i podelu autorskih uloga: reč je o dubokom duhovnom, intelektualnom i umetničkom zajedništvu koje je trajalo decenijama. To zajeništvo podrazumevalo je neprestanu razmenu ideja, uzajamni uticaj i zajedničko promišljanje umetničkog jezika. Kako sama Zlata Markov Baranji ističe: “Radeći zajedno, bili smo umetnički par koji se duhovno i stvaralački dopunjavao. Imala sam često utisak da ni ono što sam potpuno sama zamislila i ostvarila, nije samo moje, toliko smo bili jedna misao”. (Luka Kulić, katalog izložbe)
Kustos u Kulturnom centru Novi Sad Damir Stanojević, koji je svakodnevni domaćin na izložbi „Svedena forma i emajl-lak“ napominje da velike skulpture Karla Baranjija nisu mogle biti prenešene iz Temerina u Novi Sad, pa su ih “zamenili” digitalni printovi, izvrsne autorske fotografije Marije Erdelji.
Posle Novog Sada izložba se seli u Baju, jer je ovo projekat Evropske unije u prekograničnoj saradnji Srbije i Mađarske.
Veliko je interesovanje za izložbu Karla Baranjija „Svedena forma i emajl-lak“ koja je postavljena u Likovnom salonu Kulturnog centra Novi Sad. “Za sami četiri dana bilo je stotinu posetilaca”, napominje Damir Stanojević.
Izložba skulptura Karla Baranjija „Svedena forma i emajl-lak“ otvorena je do 19. januara 2026.