Svetski dan secesije je 10. jun. Secesija/art nouveau inspirativna je epohe koja je krajem 19. veka strastveno obuzela Evropu. “Secesija se pojavila kao pobuna protiv istrošenih istorijskih stilova i nametnutih strogih pravila umetničkih akademija…» Tragovi ovog pokreta slobode u umetničkom i graditeljskom izrazu su i u Subotici, Beogradu… ali i u vojvođanskim selima i gradićima. Jedan od njih je Vrbas. Piše/Foto: istoričarka umetnosti Majda Sikošek. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Period intenzivnog razvoja Vrbasa poklapa se sa vremenom u kojem je nastala, razvila se i nestala secesija kao umetnički pokret koji je najavio pojavu moderne umetnosti. Smatra se da je to period oko 1890, a završetak se poklapa sa krajem Prvog svetskog rata 1918, mada se primeri u arhitekturi i dekorativnim umetnostima mogu pronaći i kasnije, do dvadesetih godina prošlog veka. Secesija se pojavila kao pobuna protiv istrošenih istorijskih stilova i nametnutih strogih pravila umetničkih akademija. Slogan bečkih umetnika koji su se odvojili od zvaničnog Udruženja umetnika i osnovali udruženje Secesija, najbolje opisuje ono čemu su umetnici težili – „Svakom vremenu njegova umetnost, svakoj umetnosti njena sloboda“. Od 1867. Vojvodina je spadala u Ugarski deo dvojne monarhije (Austro – Ugarska monarhija), pa je Vrbas bio pod umetničkim uticajem pre svega mađarskih stvaralaca.
Kuća braće Šmit Foto: Pavle Orbović
U Vrbasu se nalaze dve kuće braće Šmit, građevinskih majstora koji su svoj posao izgradili u Africi. Pola godine su provodili u Africi, a pola u Vrbasu. Hajnrih se nije ženio i nije imao potomstvo, a po svemu sudeći ni njegov brat jer su kuće vremenom dobile druge vlasnike. Ovu porodičnu kuću Vrbašani znaju i kao Pančevo seme. Kuća je prizemna, u stilu secesije koja se ogleda u čistoj i asimetričnoj fasadi. Ulaz je smešten u rizalitu na desnoj strani, vrata su bogato ukrašena biljnim motivima. Iznad leve strane kuće je četvrtasta kupola sa metalnim krovom. Oba rizalita se završavaju trolisnom atikom. Oko prozorskih otvora, koji su lučnog oblika, je jednostavan stilizovan geometrijskih ukras u plitkoj plastici. Sva plastična dekoracija fasade je geometrijska što ukazuje na uticaj pre bečke nego mađarske secesije.
Vila porodice Toman
Tomanova vila je jedinstvena po svojim ukrasima, a pre svega po upotrebi čuvene Žolnai keramike koja se proizvodila po specijalnoj recepturi braće Žolnai u njihovoj fabrici u Pečuju. Fabrika još postoji. Pre nekoliko godina prilikom obnove hotela Moskva u Beogradu u fabrici su pronađeni originalni kalupi ukrasa sa fasade hotela, te je bilo moguće ponovo ih izraditi. Za razliku od prethodne, Tomanova vila je samostojeći objekat sa ulaznim tremom i bogatom ogradom od kovanog gvožđa. Ovo je jedini objekat u Vrbasu koji je zaštićeni spomenik kulture sagrađen u stilu secesije. Danas je u vlasništvu DDOR-a Novi Sad. Izgradio ju je Nikola Toman i njegova žena Laura, rođena Singer, iz imućne jevrejske porodice. Ono što se u skromnoj literaturi o ovoj kući pominje jeste da ju je projektovao arhitekta iz Budimpešte.
Kuća porodice Šelken
Na kući porodice Fridriha Šelkena vidimo primer korišćenja gotike kao inspiracije. Vrlo inventivno, sa ublaženim vrhovima i volutama na krajevima uz stilizovanu biljnu i geometrijsku dekoraciju. Ukrasi na kapitelima, ublaženi šiljci lukova i opšti utisak plastičnih ukrasa ukazuje na uticaj mađarske secesije.
Kuća porodice Krauswurt
Kuća porodice Krauswurt. Svoje bogatstvo stekli su baveći se poljoprivredom. Dvadesetih godina 20. veka kao zet u kuću dolazi Aleksandar Tuzlić, nasleđuje imanje i salaš (na putu za Feketić, taj salaš je i danas poznat kao Tuzlićev salaš). Tuzlić je bio jedan od malobrojnih Srba koji su u to doba živeli u Novom Vrbasu, gde je i preminuo. Krausvurtova kuća je prizemna, asimetrična sa velikom ajnfort kapijom na levoj strani i direktnim ulazom u kuću sa ulice negde na sredini fasade. Nije bio čest slučaj da je pored ajnfort ulaza postojao i direktni ulaz sa ulice, pa je time ova kuća posebna. Dekorisana je u stilu geometrijske secesije, ritmičnost fasade ostvarena je rizalitima različitih širina koji se završavaju različitim tipovima atika. Posebno su ukrašeni prozori.
Stambeno-poslovna Palata Kairo, odnosno Kuća Luhezi izgrađena je između 1910 – 1914. godine. Investitor je bila porodica Luhezi. Ovaj objekat je sagrađen u skladu sa novim modelom prostornog plana, tipičnim za secesiju – kombinacija poslovnog prostora u prizemlju i stambenog na spratu. U poslovnom prostoru porodica Luhezi je imala istoimenu poslastičarnicu koja je bila čuvena po kolačima, sladoledu i kesten pireu. Period u kojem je kuća sagrađena zapamćen je kao vreme kada se otvaraju prvi lokali gde žene mogu da dođu i bez muške pratnje. U doba secesije pojavljuje se čokolada u tabli, kao bombone ili fil za kolače. Do tada je korišćena samo kao napitak!
Foto kuća Luhezi
Palata Kairo tj. Kuća Luhezi je najbolji primer nacionalne varijante mađarske secesije u Vrbasu. Tu varijantu arhitekture secesije osmislio je mađarski arhitekta Ede Lehner inspirisan narodnom umetnošću Mađara u Transilvaniji. Palata Kairo je jedinstven i ilustrativan primer ovog stila. Asimetričnost fasade sa ulazom na levoj strani u rizalitu koji se završava trouglastim zabatom. Plastični ukrasi oko prozora i vrata, drvene konzole ukrašene rezbarijama u stilu tradicionalnog drvorezvarstva, a posebno srca na lukovima oko prozorskih otvora u prizemlju su najbolji primeri mađarske secesije, kao i polihromnost fasade.
Kuća doktora Valrabenštajna Foto: Pavle Orbović
Kuća doktora Franca Valrabenštajna nalazi na granici nekadašnjeg Starog i Novog Vrbasa kao prizemna porodična kuća. Originalno se rizalit sa dva prozora završavao polukružnom atikom sa baroknim volutama na krajevima lukova i centralnim ovalnim prozorom – što je bila česta pojava u secesiji da prozorski otvori u potkrovlju budu okruglog ili ovalnog oblika. Ovde se ponovo usrećemo sa geometrijskim ukrasima, više kroz ritam same fasade nego kroz plastične ukrase, ali je tipičan vertikalizam, asimetrija, a posebno prozorski okviri i ulazna vrata na ajnfort kapiji.
Vila braće Šmit Foto: Pavle Orbović
Druga kuća braće Šmit je vila, poslednja građevina u ovom nizu vrbaške secesije. Ona je najekscentričnija, ilustruje slobodu, maštovitost i razigranost arhitekture secesije. Ugaoni ekrkeri i kupole, rizaliti sa završecima poput planinskih kuća, lučni otvori tremova sve su to karakteristike ovog stila u raznim delovima Evrope. Rizalit u kojem je smešten trem, luk iznad trema i prostor iznad prozorskih otvora na ugaonom erkeru ukrašeni su zlatno obojenim plitikim reljefima koji podsećaju na motive tkanja i narodnog veza što dodatno podvlači odlike secesije na ovoj kući.
Priča o secesiji na ovom lokalitetu završava se na granici između Starog i Novog Vrbasa. Očekujući nove istraživačke poduhvate…