Mihal Ramač većini je poznat kao novinar, pisac i prevodilac, ali on je i pesnik koji ima više objavljenih knjiga poezije. Ove tri pesme nastale su proletos, u doba vanrednog stanja u Srbiji. Bio je u grupi onih kojima je bio zabranjeno da izlazi iz kuće. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Grad nije grad
U Novom Sadu, ej, u Novom Sadu…
Taj muk, te ulice bez igde ikog …
To nije grad. Ne priliči to gradu.
Grad čine smeh i vreva, huk i kikot.
Tek tu i tamo golub, vrapci, vrane.
Ni kusog psa ni mačke na vidiku.
Bez pijace i parka, bez kafane –
grad nije grad kad ne možeš baš nikud.
Grad nije grad. Ni čovek nije čovek
u kavezu što guši svaku nadu,
kad više nema volje ni za snove
u Novom Sadu, ej, u Novom Sadu…
Dani
Danima iste vesti iz zemlje i sveta
Dani jednako cmoljavi i dugi
Nedelja ista kao petak
Veliki petak kao i svaki drugi
Prodavnica trafika apoteka
Dobro jutro Ima li nešto novo
Sam svoj kuvar duhovnik i lekar
Ugodan prolećni provod
Ponedeljak utorak sreda
sasvim svejedno koja
Srećan ti rođendan deda
Ne daj se ubiti u pojam
Policijski čas
Ne volim gužvu. Ne volim buku.
Al grad bez buke krnj je i jadan.
Grad ima miris. Grad ima ukus.
Bez njih je samo senka od grada.
Grad u tišini liči na muzej,
il na Pompeju, daleko bilo.
U nemom gradu ćute i muze.
Koronavirus ne zna za milost.
Danas ko juče. Sutra ko danas.
Samo patrole šište ko zmije.
Sablasne noći. Jutra bez plana.
Kakvu li stravu preksutra krije.