U Novom Sadu od nedavno postoji jedinstveni kurs keramike pod nazivom Trg keramike. To je ideja Tijane Jordanovski koja je osmislila šestomesečni program izrade keramike za polaznike koji je ne doživljavaju samo kao hobi, ali i za decu uzrasta do 12 godina. Posle završenog beogradskog Fakulteta primenjene umetnosti, upisala se na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na master Studijski program konzervacije i restauracije dela likovne i primenjene umetnosti, a onda se dogodilo neočekivano… Foto: Kaća Lazukić Ljubinković
Tijana Jordanovski i Dragana Kojić
Trg keramike – šestomesečni kurs Tijana Jordanovski osmislila je u skladu sa akademskim obrazovanjem koje ima i koje unapređuje, ali očigledno da u njoj čuči i preduzetnički duh. Kada je jesenas iz Beograda došla u Novi Sad na master studije kako bi se specijalizovala u oblasti keramike, uredila je svoj mali atelje u srcu starog jezgra grada, nadomak pešačke zone, u ulici koju Novosađani nazivaju ulicom “žute kocke”, jer je popločana starinskom klinker ciglom. U taj prostor počeli su da navraćaju oni koje je zanimalo kako “ovo-i-ono” uraditi sa glinom “pa je spontano, ali i uz pomoć društvenih mreža, nastala škola Trg keramike. Nije počelo idejom – idem iz Beograda u Novi Sada da napravim školu” – kaže za korzoportal.
Tijana Jordanovski: Mislim da je Trg keramike, odnosno taj koncept drugačiji od sličnih kurseva keramike koji postoje u Novom Sadu. Nisam želela da otvorim školu da bi polaznici pravili samo posudice i da bi im to bio hobi. Moj program edukacije je zahtevan i posle šest meseci, koliko traje, svako može samostalno da se bavi keramikom. Imam učenike koji su, recimo, nasledili atelje, nikada se nisu bavili keramikom, a sada žele da im ona bude posao i, eto, došli su u Trg keramike. Čas traje tri sata, polovinu časa polaznici prave predmete i figure po svom nahođenju, druga polovina časa predviđena je za oslikavanje prethodno napravljenog i ispečenog u peći koju imamo. Ko želi, može i da glazira svoje predmete.
Trg keramike postoji dva meseca u Novom Sadu, njegovi polaznici su posvećeni, radoznali, redovno dolaze. Čas traje tri sata, ali im je to malo vremena, pa glinu nose kući i onda Tijani mobilnim telefonom šalju fotografije šta su uradili, zapitkuju, ona ih koriguje. Tijana je može se reći hirurg. Studirala je medicinu i pred kraj studija shvatila da to – ne želi. Zatim je iz prvog pokušaja upisala beogradski Fakultet primenjene umetnosti. “Za prijemni sam dobila zadatak da uradim figuru slona, uradila sam i primljena sam odmah. Sada sam rešila da nastavim usavršavanje i da se bavim zaštitom kulturnih dobara. To je novi smer na novosadskoj Akademiji umetnosti na kome su nam profesorke Danijela Korolija Crkvenjakov i Dubravka Đukanović. Baš sam zadovoljna, imamo praksu, idemo u Muzej Vojvodine, Galeriju Matice srpske, Arhiv Vojvodine, na praksi smo i na Prirodno matematički fakultetu, jer imamo i predmete fiziku, hemiju”.
A kakva je veza medicine i keramike? Tijana uz osmeh odgovara da je polaznicima Trga keramike na raspolaganju 24 sata “online” – “odgovaram na sva njihova pitanja, razrešavam dileme, da bismo sve završili kada donesu svoj oblikovani predmet i stavim ga u peć. Zbog tog vremena posvećenosti polaznicima moje škole kao da nisam mnogo pobegla od medicine, od dežurstava (smeje se)”.
Trema, strepnja, strah da li će uspeti bili su neizbežni začini na početku. Na prvom času, pred svojim novosadskim polaznicima, otvarajući paket sa glinom posekla se i krv je, bogami, potekla. “Eto, i krv sam pustila za keramiku”, smeje se tanana Tijana, tananih prstiju, strastvena primenjena umetnica fokusirane na keramiku. U novom poduhvatu pomaže joj asistentkinja Dragana Kojić koja se već dugo, predano bavi keramikom koju i izlaže.
Polaznici Trga keramike na kraju šestomesečnog kursa dobijaju sertifikat i izložbu u nekoj od novosadskih uglednih galerija kada će biti izloženi najbolji radovi polaznika.
PROČITAJTE I: galerija-matice-srpske-blago-koje-blista-zivotom, dubravka-dukanovic-volim-rezultat-rada/ kulturno-naslede-i-urbana-kultura/kroki-portret-ivana-stopulj-keramicarka, nova-knjiga-kakva-zenska-zenska-strana-istorije, slavica-vujovic-kako-ocuvati-i-koristiti-kulturno-nasledje-doprinos-vekova-baca