Petrovaradinska tvrđava iz 18. veka kao baština koja je obeležje ne samo Novog Sada, nego predstavlja na dunavskom toku jedinstvenu celinu aktivne Gornje i Donje tvrđave, bila je ovog leta (5-12. avgust 2018) u centru istraživanja objedinjenih projektom Slučaj Petrovaradin na Međunarodnoj letnjoj akademiji posvećenoj upravljanju istorijskim gradskim predelima. Korzoportal prenosi tekst dr Višnje Kisić, Evropa Nostra Srbija i dr Gorana Tomke sa novosadskog Fakulteta za sport i turizam TIMS. Tekst je objavljen u Kulturnom dodatku beogradske Politike. Foto: Kaća Lazukić Ljubinković
U avgustu 2018, u okviru projekta Slučaj Petrovaradin, Petrovaradinska tvrđava je poslužila kao prostor razmene, saradnje i učenja za međunarodnu grupu stručnjaka iz oblasti urbanizma, arhitekture, turizma, arheologije, umetnosti i ekonomije koja je brojala 40 učesnika iz 26 zemalja sveta. Učesnici su sasvim opravdano bili fascinirani različitim aspektima Tvrđave – kako njene prošlosti, tako i sadašnjosti – i nastojali su da ponude moguća rešenja i predloge za njeno uređenje, korišćenje, zaštitu i razvoj.
Petrovaradinska tvrđava sa okruženjem predstavlja najznačajnije istorijsko nasleđe Novog Sada koje svedoči o višemilenijumskom kontinuitetu življenja na ovim prostorima. Ona je izuzetno raznolik, prostran i bogat prostor, koji obuhvata ne samo Gornju Tvrđavu, Donju tvrđavu i nastanjeno podgrađe, već i tzv. “vodeni grad”, brojne bastione, šančeve, i druge fortifikacione elemente i zelene površine, kao i desetine kilometara podzemnih tunela – ukupno 105 hektara površine kulturnog dobra i više od 300 hektara zaštićene okoline. Upravo zato, osim toga što je kulturno dobro, Tvrđava je i veliki prostorni, kulturni, edukativni, umetnički i ekonomski resurs u kome boravi izuzetno raznolik niz pojedinaca, grupa, organizacija, institucija i privrednih lica. Ona je pravi istorijski urbani predeo – sa svim kompleksnostima i raznolikim funkcijama i korisnicima koje jedan živi prostor spomenika kulture nosi. Između ostalih, prostor Tvrđave i okruženja koriste ili održavaju različita javna preduzeća, nevladine organizacije i udruženja građana, festivali, profitne kompanije i ugostiteljska preduzeća, ustanove kulture i obrazovanja, strukovne organizacije i pojedinci.
Kako su ovi akteri motivisani raznorodnim interesima i raspolažu značajno drugačijim vizijama prostora, tako se i njihovi načini upravljanja i aktivnosti neretko kose i proizvode različite manje ili više vidljive sukobe. Upravljanje takvim prostorom predstavlja pravi izazov. Do sada, mnogobrojne, a nekoordinisane nadležne instance nisu pokazale da su dorasle tom izazovu. Na Tvrđavi vlada upravljački haos koji za posledicu ima bujanje različitih oblika zloupotrebe ili neodgovorne i neadekvatne upotrebe prostora. Korisnici dograđuju, pregrađuju i ruše po sopstvenom nahođenju kulturno dobro. Teški saobraćaj, veliki broj festivalskih posetioca i štetna vegetacija narušavaju stabilnost pojedinih delova Tvrđave, a nerešeno pitanje odlaganja i odnošenja smeća naružava ambijent. Delovi tvrđave su zagrađeni iz komercijalnih ili drugih razloga i naplaćuje se ili zabranjuje ulaz ili prolaz. Mnogi korisnici za svoje korišćenje ne poseduju ugovor ili ne izmiruju svoja dugovanja ka gradu. Neprovereni, samozvani vodiči vode turiste i posetioce.
Donji grad Petrovaradinske tvrđave, avgust 2018, obnova
Istovremeno, na Tvrđavi deluje i njom se predano bavi veći broj organizacija civilnog društva nego na bilo kom drugom spomeniku kulture u Srbiji. Interesovanje za Tvrđavom među inostranim turistima je u ogromnom porastu, a sa time raste i razvija se turistička delatnost i otvaraju se nova radna mesta. U poslednjih godinu dana Vlada Republike Srbije uložila je milionska sredstva u restauraciju stambenih fasada u podgrađu Tvrđave, i time značajno podigla cenu privatne i javne imovine na ovom prostoru. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, pored odgovornosti za obnovu spomeničkog nasleđa, preuzeo je inicijativu za izradu plana upravljanja Petrovaradinskom tvrđavom, i okupio interdisciplinarni tim koji uključuje urbaniste, turizmologe, sociologe, stručnjake za zaštitu prirode, ekonomiste i saobraćajne inžinjere.
Ukratko, Petrovaradinska tvrđava prolazi kroz burnu fazu svog postojanja u okviru koje se otvara prostor za razvoj koji može biti izrazito pozitivan i izrazito negativan. S obzirom na takvo aktuelno stanje, potraga za modelom i mehanizmima upravljanja koja je otpočela mora da bude izrazito oprezna i veoma temeljna. Kako savetuju međunarodni i domaći stručnjaci, novi modeli moraju uzeti u obzir kompleksnost i kompatibilnost namena Tvrđave kao kulturno-istorijskog, javnog, stambenog, rekreativnog, obrazovnog, turističkog, festivalskog i privrednog prostora, kao i raznolikost aktera koji imaju nadležnosti, deluju i borave na Tvrđavi. Između trenutnog haosa, manjka saradnje i rada iza zatvorenih vrata, i otvaranja novog javnog preduzeća kao najučestalijeg “rešenja” za slične spomenike kulture, postoji dijapazon primerenijih alternativa. Alternativni modeli morali bi biti intersektorski i interdisciplinarni, i povezati različite nadležne instance za zaštitu spomenika kulture, prirodnih dobara, stambena pitanja, obrazovnu, rekreativnu i turističku infrastrukturu, i druga pitanja. Ovi modeli morali bi biti participativni, te uključiti ne samo javne, već i civilne i privredne aktere u transparentnom procesu očuvanja, pregovaranja i donošenja odluka o načinima korišćenja Tvrđave. Konačno, oni bi trebali biti koordinisani i saradnički, i okupiti stručnjake i amatere koji se već godinama aktivno bave Tvrđavom, kao i one koji na ovom prostoru svakodnevno žive i rade. Upravo bi principi interdisciplinarnosti, saradnje i participacije doveli do toga da Tvrđava ne bude prostor privatnih uzurpacija, i postane javno dobro u svom punom kapacitetu.
Oprema teksta korzoportal
PROČITAJTE I: zlatko-uzelac-barokna-tvrdava-petrovaradin-inzenjer-matija-von-kaiserfeld, javni-prostori-u-raljama-privatnog-kapitala, suburbium-javni-prostor-u-gradu-kultura-koriscenja, foto-esej-podgrade-petrovaradinske-tvrdave-beogradska-kapija, nikola-glavinic-stipendisti-iz-dublin-caffe