Protest subotičkih prosvetara održan je 16. februara (2025). Na skupu je govorila i profesorka Viktorija Aladžić koja se decenijama zalaže za očuvanje arhitektonske baštine u Subotici, sa akcentom na objekte secesije. Zahvaljujući njenom zalaganju i struci arhitekte, ovaj grad uvršten je u evropsku mrežu gradova secesije. Foto: Vedran Jegić
Privilegija je danas stajati ovde i govoriti pred Vama. Hvala što ste mi pružili priliku da održim još jedan javni čas. Obratiću se prvo svojim studentima. Draga deco, budući građevinski inženjeri, na Vama je velika odgovornost da zaustavite devastaciju i rušenja u ovoj zemlji i da počnete da je gradite, da gradite bolju, lepšu, odgovorniju zemlju. Vaša je uloga među najvažnijim, jer su izgrađene strukture i gradovi čvrsto povezani sa društvom u kojem se grade. Ako je društvo u haosu, ako u društvu vladaju interesi pojedinaca umesto dobrobiti svih, takav je i grad. Urbane strukture utiču na društvo u velikoj meri: minijaturni stanovi, spavaće sobe bez prirodnog svetla, nedostatak parkova i dečijih igrališta, preopterećenje saobraćajem, građenje ružnih zgradurina čiji je jedini cilj što veći profit, zagađen vazduh, zagađena priroda lošisu po građane. Loše društvo stvara loše gradove.
Arhitektura i gađevinarstvo su najvažnije ljudske delatnosti, bez njih ne bi bilo civilizacije. Najveći broj ljudskih aktivnosti događa se u zgradama i raznim vrstama objekata. Vaš je zadatak ogroman da zaustavite lošu tendenciju devastiranja gradova u Srbiji. To je težak ali i veoma lep zadatak, a ako budete složni u toj gradnji kao što ste ovih dana u protestima izgradnja grada će biti izvor čiste sreće, jer su ljudi po svojoj prirodi graditelji.
Mnogo godina ovde me je sramota, sramota me je generacije mojih roditelja koji su dozvolili ratove i podele devedesetih, sramota me je moje generacije koja je dozvolila ubistvo Đinđića i sva ona ubistva posle njega. Sramota me je bilo i generacije moje dece, ali vi koji ste generacija mojih unuka sve ste preokrenuli i dali nam svima nadu da može biti bolje.Hvala Vam što posle toliko godina možemo biti ponosni. Pozivam sve naše generacije da Vam se pridruže u izgradnji bolje zemlje i da se pre svega ne boje. Život danas nije u institucijama, jer su institucije za građane uglavnom zatvorene. Život je ovih dana na ulicama.
Poslednjih meseci iskusili ste šta je saradnja, briga, pružanje pomoći, ljubav prema domovini, svojim kolegama i sugrađanima i šta se sve time može postići – nemojte to zaboraviti tu snagu zajedništva.
Godine 2007. protestovala sam ispred zgrade Narodnog pozorišta protiv njegovog rušenja. Oko mene bilo je prisutno 22 ljudi. Zadivljena sam sada kada vidim koliko se taj broj uvećao.
Sada želim da pomenem zadatke koji Vas čekaju kad završite studije da ih ne zaboravimo: bazen u Dudovoj šumi je počeo da se gradi pre skoro 35 godine i još uvek nije završen, Dom JNA je devastiran i zvrji prazan umesto da je poklonjen mladima da se u njemu organizuju i prave svoje programe. Prva kasarna čeka čerupanje, a u tom čekanju na njenoj površini izrasla je šuma koja ne bi smela da se seče. U prostoru kasarne srušen je manjež objekat koji je bio pod zaštitom. Manjež je imao konstrukciju od gvožđa i mogao je biti pretvoren u izvanrednu pijacu, kakvih ima skoro u svakom gradu Evrope, ne dozvolite da se to drveće poseče i da se gradi još tržnih centara i supermarketa sa astronomskim cenama. Prva kasarna treba sada da ostane park jer mi u Subotici nemamo dovoljno parkova.
Bagoljvar na Paliću stoji prazan čitav vek ili duže? Velika terasa i Ženski štrand su tako jadno restaurirani da im sad već ponovo treba restauracija, a Velika terasa stoji prazna opet decenijama. Gradska uprava nema sposobnosti da ovaj objekat napuni sadržajima ali ni sličajno ne želi da ga ustupi nekom drugom ko bi to umeo. Velika terasa je bila napravljena da se u njoj ljudi okupljaju, druže, provode i zabavljaju, da prave razne programe, a veći deo godine stoji zaključana. Pozorište je trebalo biti gotovo 2012. godine, još uvek nije gotovo a kad će ne zna se. Naš najlepši biser arhitekture: gradska kuća raspada se, krov prokišnjava na mnogo mesta, a najopasnije je prokišnjavanje u depou Istorijskog arhiva u malom tornju gde je smeštena najvažnija subotička istorijska građa. Najlepša i najznačajnija građevina međuratne arhitekture Jugoslovenski narodni dom viteškog kralja Aleksandra, nama poznatiji kao bioskop Jadran se raspada, a glumci Narodnog i Dečijeg pozorišta rade u nenormalnim uslovima. Da li će i kada krenuti brzi voz za Beograd takođe ne znamo. Da li će i ovde morati da se ukine upotrebna dozvola da bi pruga bila puštena u rad? Da li ćete se usuditi da sednete u taj voz?
Dakle:
– Promena je moguća – Nepristajanje na zlo je moguće – Javno istupanje protiv nepravde i korupcije je moguće – Propuštene lekcije se mogu nadoknaditi, propušten život ne može. Ali od svih lekcija koje ste imali u životu ova koja se dešava poslednja tri meseca je najvažnija.
– Moguće je biti pristojan, sarađivati, moguće je biti pošten, ne pristajati na ucene i korupciju, moguće je pomagati ljudima i biti ljubazan, moguće je deliti dobro, moguće je poštovati zakone.
-Moguće je stvoriti bolje sutra.
-Na žalost ljudi često ne mogu naučiti ceniti svoju slobodu ako je povremeno ne izgube.
-Nemojte zaboraviti kako se osvaja sloboda i istupite svaki put kad neko želi da Vam je oduzme.
Deco moja vreme je za 21. vek.