Danas, 10. juna obeležava se Svetski dan secesije.“… Zašto je bilo potrebno da jedan umetnički pokret dobije svoj svetski dan, dan posvećen umetnosti nastaloj s kraja 19. i početka 20. veka? Secesija, ar nuvo, modern stajl, liberti stil, katalonski modernizam, jugendstil, sve su to različita imena za pokret koji je obuhvatio sve umetnosti na prelomu dva veka, od 1880-ih do 1914. i početka Prvog svetskog rata?…“ Piše/Foto: istoričarka umetnosti Majda Sikošek, koordinatorka Kluba Lepota života. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Senta
Za Svetski dan secesije odabran je 10. jun, dan kada su preminuli Antonio Gaudi i Ede Lehner, dva velikana evropske arhitekture secesije, jedan sa zapada Evrope, drugi može se reći sa istoka. Svetski dan secesije je ustanovljen 2013. godine na inicijativu Muzeja primenjenih umetnosti u Budimpešti i Szecessziós magazin (mađarskog časopisa o secesiji). Od tada svake godine sve više organizacija, institucija, muzeja, udruženja i pojedinaca obeležava ovaj značajan datum, kroz izložbe, predavanja, obilaske muzeja, gradske šetnje, sajmove…
Zašto je bilo potrebno da jedan umetnički pokret dobije svoj svetski dan, dan posvećen umetnosti nastaloj s kraja 19. i početka 20. veka? Secesija, ar nuvo, modern stajl, liberti stil, katalonski modernizam, jugendstil, sve su to različita imena za pokret koji je obuhvatio sve umetnosti na prelomu dva veka, od 1880-ih do 1914. i početka Prvog svetskog rata. Pokret je nastajao sinhrono, skoro istovremeno u mnogim zemljama Evrope i svuda gde su evropski umetnici stizali, ali opet nezavisno i u skladu sa prilikama i društvenim okolnostima. Za razliku od drugih, dotadašnjih, umetničkih stilova secesija (naziv koji se odomaćio u Srbiji) nema jedinstvenost izraza, ona je koliko internacionalna toliko i usko nacionalna. Dihotomija u okviru ovog umetničkog pokreta otelovljenje je svih tenzija unutar umetnosti, dizajna pa i društvenih zbivanja na prelomu vekova. Nastala u vreme procvata istoricizama, secesija je bila instrument nove, obogaćene građanske klase koje je želela svoje mesto u društvenoj hijerarhiji i umetnički stil koji će je predstavljati.
Beograd
Za razliku od stilova poput romanike, gotike, baroka, koji su trajali po stotinu i više godina i imali svoj postepeni razvoj, secesija je nastala naglo, trajala je kratko i sagorela u svojoj strasti. Od nastanka 1880-ih i 1890-ih do danas ovaj umetnički pokret izaziva kontroverze od obožavanja do nipodaštavanja, od precenjivanja do potcenjivanja i jedini je pravac u umetnosti koji još uvek nije doživeo potpunu naučnu potvrdu i konkretno mesto u istoriji umetnosti. Sve su to bili razlozi za ustanovljavanje Svetskog dana secesije kao načina da se podstakne kako naučno, tako i šire interesovanje za ovaj revolucionarni pokret koji je, na neki način, raskrčio put onome što danas znamo kao Moderna umetnost.
Novi Sad
U vreme kada se pojavila secesija mnogi kritičari su oduševljeno zaključili da su se umetnici vratili prirodi kako bi iznova naučili lekcije o umetnosti. Stvoren je novi jezik dekoracije koji je korišćen za izražavanje mnogih osećanja, ali i strahova. Secesija može da obuhvati i savremenost i tradiciju, anksioznost i poverenje, dekadentnost i napredak, konzervativne nacionalne ideje, ali i radikalni internacionalizam. Sve to se možda najbolje ogleda u arhitekturi. „Nijedna umetnička forma nije više javna od arhitekture, a ni više politička: čovek može da odluči da ne čita knjigu, da ne ulazi u galeriju, ali je mnogo teže izbeći gledanje određenih zgrada ili delova grada…“ napisao je Filip Blum u svojoj knjizi „Godine vrtoglavice“, posvećenoj dobu secesije.
Subotica
Subotica je bila prvi grad u Vojvodini i Srbiji u kojem je počeoda se obeleža Svetskog dana secesije, od tada, lagano, korak po korak i u drugim gradovima se otkriva nasleđe u arhitekturi secesije i 10. jun postaje sve važniji datum u kalendaru kulturnih dešavanja. Muzej grada Beograda i Klub Lepota života su prvi put zvanično u Beogradu obeležili Svetski dan secesije 2018. godine foto-konkursom i izložbom odabranih fotografija. Ove godine će šetnjom kroz priču o nastanku secesije i istoriju grada po četvrti put obeležiti 10. jun, dan posvećen jedinstvenoj umetničkoj pojavi s kraja 19. i početka 20. veka.