Posle višegodišnje rekonstrukcije, za javnost je otvorena sinagoga u Subotici, druga po veličini u Evropi. Ovaj biser secesijske baštine iz 1902. godine, uz Gradsku kuću najvredniji je objekat u Subotici i predstavlja zaštitni znak grada. Bila je sedam puta na listi 100 najugroženijih spomenika kulture u svetu! Sredstva za obnovu su obezbedili Grad Subotica, Pokrajinska i Vlada Srbije, Mađarska i međunarodne nevladine organizacije. Ovaj tekst je objavljen u projektu Nepokretno nasleđe u Srbiji 2016. godine na korzoporatlu. Piše/foto: Viktorija Aladžić.
Sinagoga u Subotici, 2013 Foto Kaća Lazukić Ljubinković
Subotica je krajem 19. veka, u okviru Austro-ugarske doživela nagli ekonomski razvoj, zahvaljujući pre svega železnici kojom je bila povezana sa ostalim delovima Carevine, a potom i Evrope, od 1869. godine. Pre toga grad je zaostajao u razvoju jer je transport robe do tada mogao da se obavlja samo konjskom zapregom do najbližih rečnih luka u Baji, Segedinu, Apatinu ili Novom Sadu. U dve poslednje decenije 19. i početkom 20. veka sve do prvog Svetskog rata, postala je prepznatljiva subotička arhitektura. Tada je izgrađena većina najznačajnijih građevina, kao i veliki broj najamnih i stambenih palata. Centar grada koji do danas danas predstavlja izuzetno arhitektonsko nasleđe kategorisano kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja, igrađen je u tom periodu. Mnogi objekti građeni početkom 20. veka bili su u tada aktuelnom, novom arhitektonskom stilu Art Nouveau (secesija).
Prilikom gradnje značajnijih građevina na prekretnici 19. u 20. vek Subotičani su rado pozivali ugledne graditelje iz prestonice Budimpešte. Dogodilo se to i u slučaju izgradnje subotičke sinagoge koja je bila među prvim građevinama novog stila u gradu – secesije. Planove za ovu sinagogu uradili su arhitekti Marcel Komor i Deže Jakab za konkurs raspisan za izgradnju sinagoge u Segedinu 1899. godine. Prvu nagradu na ovom konkursu osvojio je Lipot Baumhorn, dok je rad Komora i Jakaba bio otkupljen. Jevrejska zajednica u Subotici odlučila je da izgradi sinagogu prema Komorovom i Jakabovom projektu za segedinsku sinagogu, a radovi su počeli već 1901. Završena je sledeće godine i bila je jedinstvena građevina.
Sinagoga posle završene restauracije fasada 2016. godine
Umesto podužne organizacije prostora kao kod većine sinagoga koje su se u to vreme gradile u srednjoj Evropi, njen prostor je bio centralno organizovan oko osam čeličnih stubova koji su u gornjem delu međusobno povezani čeličnim gredama. Na čelične grede se oslanja osmougaoni obodni zid, nosač unutrašnje glavne kupole izvedene od gips betona ojačanog rabic mrežicom.
Unutrašnja rabic kupola sinagoge u Subotici pre obnove
Drvena krovna konstrukcija iznad glavne rabic kupole takođe se oslanja na čelične grede. Ovim rešenjem spoljašnji zidovi bili su rasterećeni težine kupole; a uz rabic svodove kao i četiri manje kupole na uglovima građevine sinagoga ima jedinstvenu i izuzetnu konstrukciju. Visina unutrašnjeg prostora sinagoge iznosi 23 metra, a raspon glavne kupole je 12,6 metara. Međutim, nije sinagoga izuzetna samo po svojoj konstrukciji i unutrašnjoj organizaciji prostora. Treći važan elemenat je njen izgled u kojem su se rascvetali stilizovani motivi inspirisani mađarskom narodnom umetnošću, izvedeni različitim bojama i raznovrsnim materijalima. Na fasadi objekta dekorativni ukrasi napravljeni su od novog materijala, odnosno posebne vrste keramike nazvane pirogranit, proizvoda fabrike Žolnai iz Pečuja. Pirogranit je bio vrlo otporan na spoljašnje vremenske uslove: kišu, mraz, hladnoću. Na fasadi sinagoge primenjeni su neglazirani dekorativni elementi od pirogranita boje terakote. Prozore krase vitraži proizvedeni u radionici Mikše Rota, a unutrašnjost dekorativno slikarstvo i gipsani ukrasi. Potpuni utisak dopunjavaju raznobojni žolnai pirogranit crepovi na krovu građevine.
Vitraž u subotičkoj sinagogi
Nakon sinagoge, najznačajnija građevina koju su u Subotici izgradila dvojica arhitekata Komor i Jakab bila je Gradska kuća.
PROČITAJTE I: aleksandar-zograf-suboticka-secesija-u-stripu, putevi-kulture-secesija, banatski-kulturni-centar-izlozba-posvecena-gustavu-klimtu, svetski-dan-secesije-i-u-beogradu-strastveni-pristup-zivljenju, intervju-majda-sikosek-lepota-spasava-svet, bojan-kojicic-arhitektura-secesije-u-velikom-beckereku-zrenjaninu