U želji da prekratimo zimu, odlučujemo da otputujemo u toplije krajeve. Prilikom potrage za suncem u januaru nalazili smo mnoge poželjne destinacije od kojih ni jedna nije delovala ni bolje, ni lošije od drugih. Smoreni od “slatke” muke biranja, prihvatili smo predlog prijatelja i tako se našli na Ko Lipe, ostrvu naših neočekivanih snova, savršeno, koje verovatno nikad ne bismo obišli da smo sami birali. Piše/Foto: Ljubica Mihajlov
Ostrvce Ko Lipe se ubraja među najlepša na Tajlandu i jedna je od najčarobnijih tačaka koju otkriju pre svega ljubitelji prirode i ronioci. U pitanju je tajlandsko ostrvce dugačko svega dva, široko dva i po kilometra. Nalazi se u Andamanskom moru, u blizini je Malezije.
Ko Lipe je okružen sa tri dugačke peščane plaže – Sunrise, Sunset i Pataja. Kako se ostvo može obići peške više puta tokom dana, nema potrebe za bilo kakvim prevozom, što je retkost na tajlandskim ostrvima. Mnogi turisti u jednom danu posete sve tri plaže. Ranom zorom odlaze na Sunrise kako bi uživali u pogledu izlaska sunca i iskoristili što više sunčeve svetlosti, zatim se sele na Sunset plažu, jer se dan u vrhu sezone završava oko sedam sati uveče. Pataja plaža je najkomercijalnija, jer na nju pristižu brodovi, na njoj se nalazi najviše restorana i barova.
Odlazak na Ko Lipe zahteva dosta vremena, jer se ostrvo nalazi na samom jugu zemlje, na njemu, još uvek, nema toliko turista, koliko ima na ostalim popularnijim ostrvima, što nam je predstavljalo još veći užitak. Ko Lipe se nalazi među mnoštvom drugih ostrvaca koja pripadaju Tarutao pomorskom nacionalnom parku Tajlanda koje je poznato po kristalno čistom moru prepunom različitih vrsta korala i riba. Zbog toga je popularno među roniocima, što profesionalnim, što amaterskim, a ne manjka ni onih koji žele da iskuse ronjenje prvi put. Ronilački izleti su definitivno bili najlepši deo našeg putovanja, ali sam na žalost, izgubile fotografije sa moje podvodne avanture.
Smeštamo se u bungalov. Oni se razlikuju prema načinu izrade, komforu, prema nivou usluga. Tako se mogu naći veoma moderni i komforni bungalovi, koji su zidani, drveni, ili izgrađeni od bambusa koji zadovoljavaju samo osnovne potrebe gosta. Tražeći što skromniji, a ipak komforan smeštaj, promenili smo dva bungalova. Iako trščare na plaži deluju romantično i primamljivo, moram priznati da smo mnogo bolje spavali u zidanoj kućici “pod klimom”.
Ulica koja spaja Pataju i Sunrise plaže je svojevrsni centar ostrva u kojoj sve vrvi od restorana, nasmejanih Tajlanđana koji žele da vas namame baš u njihov restoran. Hrana je raznovrsna i ukusna – od tajlandske, preko italijanske, do indijske. Ulica je najživlja predveče i tako do dva sata posle ponoći kada ulica odjednom opusti i postaje neprepoznatljiva – radnjice se zatvore, nema žive duše i ništa ne odaje znake dnevne živosti. Postaje neprepoznatljiva.
Ukoliko se udaljite od centra primetićete naselja čije su kućice sastavljene od lima ili bambusa, okružene dvorištima u kojima njihovi stanovnici obavljaju svakodnevne poslove, dok su oko njih kokoške, mačke, guske… To su ustvari naselja prvih stanovnika ovog ostrva, Urak Lawoi – oni su grupa malezijskih Aboridžina (Chao Ley – morski ljudi) koji su naselili zapadna ostrva Tajlanda (Puket, Phi Phi, Adang arhipelag). Živeli su na plažama i bavili se ribolovom. U stanju su da rone i love ribu do šest metara pod vodom bez ikakve opreme. Koliko je to opasno govori smrtnost u njihovoj zajednici koja je povezana sa plućnim kolapsom. Njih ima samo tri hiljade, a njihova budućnost je neizvesna u kontekstu nadolazećeg turizma.
Turizam i ovde ubira danak kao globalni pokret u kome teško nalaze mesta starosedeoci. Stoga Chao Ley-ci kojima je pojam posedovanja imovine nepoznat, bivaju izgurani sa plaža ka unutrašnjosti ostrva, što oduzima smisao njihovoj kulturi življenja. Turizam i moderni ribolov doneli su im drugačiji život, pa sada pronalaze poslove u ugostiteljstvu.
Posle svega, ako me pitate za moje idealno mesto na svetu, odgovor je – Ko Lipe.
http://www.kohlipe.net/chaoley.html
PROČITAJTE I: intervju-ante-tomic, mimice, letnja-razglednica-hvarska-bastina, intervju-dagmar-menegelo-odana-jasminka-petrovic-leto-kada-sam-naucila-da-letim/umetnosti, leto-odletelo