Skvot je, najkraće rečeno – napušten i neiskorišten prostor/zgrada koji grupa ljudi nelegalno okupira, obnovi i počne da ga koristi kao besplatan prostor za stanovanje, druženje, ili za umetničku kreaciju. Neki postaju skvoteri sticajem okolnosti, neki zbog bunta protiv sistema, neki se na tom prostoru umetnički ostvaruju. Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić.
Novi Sad, Kineska četvrt Foto: korzoportal
Mnogi se pitaju da li su skvoteri neka nova vrsta ljudi, da li su izbeglice iz svojih života ili samootpadnici iz društvenih zbivanja, da li ih treba žaliti ili hvaliti, kako ih razumeti. Razna pitanja. Razni odgovori. Pre svega, skvoteri su oni koji žive u skvotovima, iz potrebe ili bunta. A skvotovi su prazni, zapušteni prostori i u te napuštene hale, bolnice, kasarne, bioskope useljavaju se beskućnici koji ne mogu sebi da priušte kupovinu ili iznajmljivanje prostora za stanovanje. Pristalice skvotiranja ističu da ima toliko neiskorišćenih prostora koji zvrje prazni, dok istovremeno ljudi žive na ulicama, jer nemaju novca da bi sebi priuštili mestašce za pristojan život. To je i nova ideja socijalne pravde, po kojoj bi oni koji imaju trebalo makar deo svog bogatstva da odvoje za one koji nemaju.
Takođe, ti prazni prostori postaju društveni centri u kojima se okupljaju uglavnom mladi, a aktivnosti u njima su raznovrsne. U njima se skupljaju umetnici, aktivisti raznih opredeljenja, ljudi puni ideja koji su spremni da ih podele sa drugima. Tu se organizuju tematski raznolike tribine, radionice, izložbe, otvaraju se bioskopi, pozorišta, savetovališta, kuhinje, prodavnice. U njima je mnogo toga besplatno, ili se može kupiti za „sitne novce“.
U skvotove dolaze i buntovnici koji se ne slažu sa savremenim kretanjima u kapitalističkom društvu, koji više ne žele da budu sakupljači materijalnog, robovi korporacija, konzumenti i oni koji nemilosrdno uništavaju okolinu. Postoji i ruralno skvotiranje, kada seljaci, bezemljaši, dakle, ljudi koji nisu vlasnici zemlje, a žele da uzgajaju razne vrste kultura naseljavaju neobrađena područja trudeći se da tako obezbede sredstva za život. Tu su i oni koji su izgubili svoje posede zbog nezajažljivosti korporacija i banaka za velikim profitima, loše politike u poljoprivredi, korupcije, mita… Sve u svemu, dok mnogi skvotovi mirišu na siromaštvo, neki drugi prednjače u socijalnim, političkim, kulturološkim idejama ukazujući na nove puteve i mogućnosti, okupljajući ljude i insistirajući na potrebi zajedništva i razmeni iskustava.
Kristijanija, youtube
Priča sa «srećnim» krajem
Beograđanka Mili koja je radila u mnogim evropskim gradovima, pa malo na Istoku a trenutno je u SAD, donosi nam priče iz prve ruke o nekim skvotovima u Holandiji.
„Radila sam u Holandiji sa Stefanom iz Italije koji mi je pričao o drugarici Holanđanki i želeo da me upozna s njom. Ona ima 26 godina i trenutno živi u Amsterdamu. Njena mama je skvoterka celog života pa je i ona rođena u skvotu i selila se sa mamom od skvota do skvota. Završila je fakultet, zaposlila se i iznajmila stan. Obišli smo je u stanu koji je iznajmila pre nekoliko meseci. Bila je vidno uzbuđena i srećna, rekavši nam da je ponosna na sebe jer je sve sama postigla. Posebno ističe da je sjajno što je mogla da iznajmi stan i da sada u njemu ima vode, struje», ispričala nam je Mili ovu priču sa «srećnim» krajem“.
Prenosi iskustva i iz skvota, bivše bolnice u Amsterdamu -„Tu sam spavala jednu noć. I zaista je po malo zastrašujuće, jer bolnica praktično nije iseljena. Doduše nema bolesnika ali je sve ostalo tu instrumenti, špricevi, zavoji, kolica, sprave ma sve što ima bolnica. Tu sam došla preko jednog momka koji je deo evropskog volonterskog servisa a njihov smeštaj je bio upravo u ovom skvotu. Ljudi u njemu žive normalno, mnogi rade, ima i celih porodica.“
Mili podseća da je „skvoterski pokret u Holandiji započeo šezdesetih godina prošlog veka, hipici su stvarali komune, ljudi su se useljavali u napuštene zgrade. Međutim posle deceniju, dve, država je rešila da uredi skvoterski prostor, doneti su zakoni kojima se dozvoljava da se koriste neuseljeni, stari objekti ali neka pravila postoje. U nekim skvotovima nema struje i vode, jer se smatra da nije u redu da neko koristi dobrobiti u društvu, a ne plaća ništa za razliku od onih koji to moraju. A u skvotovima koji imaju struju, vodu plaća se samo simbolična naknada. Tako su skvotovi postali sigurni, bezbedni, uređeni. Skvoterski pokret u Holandiji je jedan od brojnijih u Evropi.“
Među skvotovima najpoznatiji je Kristijanija u Kopenhagenu. Mili: „Posetila sam ga i zaista je neobično i posebno mesto i po izgledu i po njegovim stanovicima. Osnovan je 1971. godine u napuštenoj vojnoj bazi koja se nalazi nedaleko od Kopenhagena. Tu možete videti ostarele hipike, decu tu rođenu sada skoro pedesetogodišnjake, kuće su šarene, neke kao da su napravljene od bombonica i čokolade, tu su i baštice, ljudi sede ispred svojih kuća, žive normalno iako im se ispred prozora, terasica neprestano šetaju horde turista. Oni koji žele da dobiju stan u Kristijaniji moraju prilično dugo da čekaju jer je interesovanje veliko. Zanmljivo je da su prilikom osnivanja napravili i svoj da kažemo «ustav» u kome se ističe da je glavni cilj da svaki pojedinac treba da doprinese dobrobiti te zajednice, kao i da se izbegnu fizička i psihička beda, da zajednica bude samoodrživa.“.
Kan Mazdeu, Barselona, youtube
Malo o Evropi…
Evropske zemlje su pravo mesto za skvotiranje, posebno u Španiji, Nemačkoj, Britaniji, Italiji. U Nemačkoj su skvotovi vrlo rasprostranjeni. Posebno su zanimljivi u istočnoj Nemačkoj nastali posle rušenja berlinskog zida. Berlin je danas obavezna destinacija brojnih turista a skvotovi u njemu nude raznovrsne doživljaje. Skvot Kepi u Berlinu osnovan je 1990. U njemu živi pedesetak ljudi, brojna deca su tu rođena, to je samoodrživa legaliizovana institucija. Organizuju koncerte, učenje stranih jezika, narodnu kuhinju, bioskopske projekcije. Brojni programi su besplatni. Inače, širom Nemačke, kao i u drugim evropskim državama, skvotovi su poznate institucije koje su često odskočna daska umetnicima raznih opredejenja ili su humanitarno socijalne institucije brinući se o ljudima na društvenim marginama.
Španija je raj za skvotere, posebno u Barseloni, Madridu i njihovoj okolini. U Španiji se izdaju i vodiči za skvotere. Karakteristično za Španiju je da su skvoteri zaposedali napuštene zgrade i zemlju kako bi je obrađivali i živeli od plodova svog rada. Takav je skvot Kan mazdeu nedaleko od Barselone gde su se ljudi uselili u napuštenu zgradu iz 17 veka, organizvali susede koji tu žive decenijama da zajedno obrađuju zemlju i uzgajaju organsko povrće. Sličan je i legalizovan skvot Kan Paskval koji je takođe nedaleko od Barselone. Sagovornica korzoportala Mili govori nam i o selima u Pirinejima koja su vrlo popularna među mladim volonterima širom sveta. Begunci iz uzavrele civilizacije naseljavaju napuštena sela u Pirinejima, a mladi volonteri pomažu njihovu obnovu. Mili je u jednom seocetu radila na popločavanju trgića, a u slobodnim trenucima su planinarili po Pirinejima.
U Italiji su skvotovi mesto okupljanja, udruživanja umetnika, društvenih aktivista, veoma su razvijeni kao nosioci socijalnih programa. U Velikoj Britaniji prvi skvoteri bili su hipici, pokret i danas ima veliki broj korisnika i pristalica. U Londonu postoji i Pravno savetovalište za skvotere. Situacija u SAD je sasvim drugačija nego u Evropi. Iako je reč skvoter upravo nastala u Severnoj Americi u ono vreme kada su doslejenici naseljavali udaljene krajeve, ona danas nosi neko drugo značenje i smisao. Prema svedočenju Mili, skvotovi u Americi su propale zgrade u koje se useljavaju beskućnici, česte su tuče, svađe, ima ubistava i prodaja se droga. Sve u svemu, nisu baš sigurna mesta za stanovanje, opasna su i nebezbedna. „Mnogo je bezbednije prespavati u kolima nego ući u neku od tih napuštenih kuća. U Americi mnogim ljudima ceo život se dešava u kolima“, konstatuje Mili. U većim gradovima aktivni su socijalni centri koji liče na skvotove, u njima rade volonteri koji pomažu ljudima da se uključe u društvena zbivanja, da se mladi sklone sa ulica. Organizuju se brojni kursevi i besplatni programi.
Bivša YU
Na prostorima bivše Jugoslavije prvi skvot je osnovan u Ljubljani u nekadašnjoj kasarni JNA Metelkova mesto. Danas je to alternativni kulturni centar.
Metelkova mesto, youtube
U Hrvatskoj je kasarna JNA Karlo Rojc u Puli postala prvi skvot. Danas je to Društveni centar Rojc, stecište muzičara, slikara, umetnika koji tu nalaze inspiraciju i mesto za rad. Preko stotinu udruženja koristi ovaj prostor, a plaćaju samo struju. Hodnici u zgradi su velika galerija koju su oslikali umetnici.
Za razliku od mnogih evropskih zemalja u Srbiji se skvotovi javljaju početkom 2000. godine, a među najpoznatijim su Rebel House, Kudruc, AKC Akcija. Nešto kasnije zgrada BIGZ-a postala je utočište za brojne muzičare, tu je organizovana i mala pozorišna scena, postojala su i dva kluba. Setimo se i ulaska mladih u beogradski bioskop Zvezda. Mladi okupljeni u Pokretu za okupaciju biokopa ušli su u napušteni bioskop Zvezda u centru Beograda. Bilo je to 2014. godine.
Prošle godine, 2018, grupa mladih u praznoj zgradi vojnog samačkog hotela na Dorćolu u Beogradu otvorila Društveni centar „NNK“. Bilo je puno dobrih ideja o njegovim mogućnostima, uloženo je puno truda i u čišćenje, sređivanje. Ali je posle nekog vremena zatvoren a mladi su morali da ga napuste.
U Novom Sadu, kasarna „Arčibald Rajs“ postala je Društveni centar, zahvaljujući grupi mladih koja se tu uselila 2011. godine. Organizovali su koncerte, radionice, tematske okrugle stolove, flmske projekcije, humanitarne akcije. Ali je sve kratko trajalo. Centar je zatvoren 2012. Zgrada je vlasništvo Vojske Srbije. Mladi nisu odustajali. Ubrzo su našli novu lokaciju, Kinesku četvrt, gde su ponovo organizovali raznovrsne aktivnosti. Najpoznatiji sajt za putovanja Lonely Planet uvrstio je Novi Sad u top deset destinacija koje treba posetiti 2019. Posebno se ističe da je Novi Sad omiljeno mesto mladih ljudi zbog EXIT-a, Kineske četvrti, Petrovaradinske tvrđave.
Kineska četvrt 2018, Novi Sad Foto: korzoportal
Uopšteno gledano, i kod nas i u svetu, jedno od obeležja skvotova je da brzo niču, ali isto tako brzo i nestaju. Pokazuje to potrebu da se pretežno mladi okupe na mestima koja ne zahtevaju poseban protokol, članske karte, novac. Istovremeno ta mesta su pravi mamac za kapital. Potražnja za slobodnim prostorima, pogotovo u centru gradova, svakodnevno raste. „Borba“ između onih kojima je napušteni prostor potreban za život ili njegovo humanije osmišljavanje i korporacija koje u svemu vide profit, uglavnom se završava pobedom ovih drugih.
Život slobodan od konzumerizma
Skvoteri i osobe koje se na svoj način bore protiv zagađenja okoline, potrošačkog društva, statusnih simbola koji zatamnjuju vrednosti svakog pojedinca, uveli su i niz novih mogućnosti opstanka i življenja.Sve je popularniji Dumpster diving, što je u stvari, pomodni/fensi naziv za „kopanje“ po đubrištima. Oni koji podržavaju ovakav način ishrane uzimaju iz kontejnera velikih trgovačkih lanaca upakovanu hranu kojoj je prošao rok trajanja. Sagovornica korzoportala Mili kaže da je imala priliku da koristi ovu hranu na svojim putovanjima. Jela je keks, čokolade, konzerve kojima je prošao rok trajanja i nije bilo posledica. Besplatan smeštaj je takođe svojevrsna priča u protestu protiv konzumerizma. Ovo je adresa sajta na kome možete da vidite ko i gde nudi besplatan smeštaj. Mili ističe da je putujući upoznala divne ljude koji su joj otvorili vrata svojih domova. Naravno i vrata njene kuće su uvek otvorena za putnike koji žele da upoznaju Beograd i Srbiju.
Uostalom, ceo život je putovanje u kome srećemo ljude koji nas obogaćuju i usrećuju.
PROČITAJTE I: dzentrifikacija-zivot-u-raljama-kapitala/ +ntervju-milica-nikolic-put-u-svet/rijeka-pobedila-dubrovnik-ko-je-slaven-tolj, studija-vukota-tupa-vukotic-bezvremeno-delo-arhitekte, suburbium-javni-prostor-u-gradu-kultura-koriscenja, tekst-u-fokusu-o-manje-poznatim-projektima-ranka-radovica-u-vojvodini, kic-vodic, zuta-kuca-secanje-na-zajednistvo-3,