Radmila Petrović (1996) je pesnikinja, nagrađivana, za koju se može reći – angažovana. Održala je govor za pamćenje u oktobarskom protestu koji je organizovala Ženska solidarnost povodom objavljivanja intervjua sa serijskim silovateljem, u dnevnom listu “Informeru”. Malo je takvih! Dve pesme su iz njene zbirke “Moja mama zna šta se dešava u gradovima” (Enklava, Beograd, 2020). Foto: Nataša M. Savić 
Četiri poljupca da spasemo svet
upoznajte ga
kad pali cigaretu
izgleda kao kuća
koju su mačke napustile
u ljubav se zaleteo
kao stršljen u staklo prozora
mislio je uzima
a odnosile su deo po deo
jedini način da se sastavi
jeste da se izgradi ponovo
nek se javi neka koja ume
ja nemam skupe haljine
nemam haljinu uopšte
često gricnem živac ispod nikta
držim laktove na stolu
nisam ti ja neka dama
a on to ne zaslužuje
ako si ti ta žena
ako ćeš nositi najlepše haljine
prikladan mejkap
jesti dagnje ispravno
svideti se njegovom tati
i kad zaspi, ako ne bude ceo
reci mu neka se javi
odvela bih ga u tri
pičke materine i tamo ljubila
Igračke koje ste kupovali za sina
možda nije slučajnost
što me kroz hodnik
Doma zdravlja ponekad
prozovu Radiša
što su me svi momci
kojima sam želela
da se svidim
smatrali ortakom
od traktora je teža
sva moja tuga
pokušaj da budem
devojka senzualna
sofisticirana
devojka-devojka
mama, tata, šta mislite
možda ste plastičnim
pištoljem koji mi nikad
niste dali da se igram
ubili devojčicu koja se rodila
PROČITAJTE I: poezija-radmila-petrovic-ako-je-ljubav-onda-je-ljubav/, tekst-u-fokusu-rastko-petrovic-avangardni-izdanak-cuvene-porodice/, savremena-umetnicka-keramika-u-galeriji-u-pirotu/, nikola-grdinic-vodic-kroz-almaski-ambijent/