Dragica Stojanović (Zrenjanin 1963 – Zrenjanin) ima nekoliko zbirki poezije, prevođena na rumunski, mađarski, engleski. Nagrađivana, dobitnica i nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja” 2017. Zavoda za kulturu Vojvodine (sada Kulturni centar “Miloš Crnjanski”). “Radmila Lazić: … Ona govori u prvom licu iz pozicije ženskog subjekta, onako kako su pre nje govorile Sapfo ili Dikinsonova…). Foto: Manja Holodkov
Pre nego što počistimo onu kuću
U koju ćemo ući
Moramo počistiti ovu
Koju napuštamo
(Tako bi pesmu započeo
I Raša Livada
Da je imao pesmu “Selidba”)
I obrisati prašinu
Tankom jelenskom kožicom
Zaustaviti srnu u trku
Iz one šume sa fotografije
Da ne odbegne u putu
Je li ovo nož
Koji smo stekli
Ili smo ga zatekli
Čija je ovo kašika
Kada je u njoj plivala
Prva čorbica proletnja
(O kako je zemlja plakala
Dok sam joj peršun uzimala
Jesi li čuo dok si kašiku
Prinosio usnama)
Ono što je naše
I ono što je bilo njihovo
Sada je neodvojivo
Ja sam samo dah sejala
Sejući brašno kroz sito
Za tvoj budući zalogaj
Za praznu tvoju utrobu
Ove lale ispod prozora
Bile su jedina veza sa svetom
Jedina uteha
Kada bih razgrnula zavesu
I kroz nju videla
Kako tvoji daleki prsti
Otresaju rosu
Sada kažem:
Najteže je lale nositi u očima
Crvene žute lale
Kao u bremenitom koferu
Koji se od sitnih uspomena
Lagano raspada
A Livada bi možda rekao:
Na kraju ćemo iseliti muziku
Dragica Stojanović “Gladne ispovesti”, KOV, Vršac, 2005
PROČITAJTE I: nagradena-pesnikinja-dragica-stojanovic/, principi-srednjovekovnog-planiranja-grada/, najbolja-kic-fotografija-2/, jovan-bijelic-i-slike-iz-porodicnog-kruga/, industrijsko-naslede-konferencija-u-novom-sadu/, zasto-mihajlo-pupin-zasluzuje-most/, https://korzoportal.com/trst/, slikar-apsurda-julije-knifer/,